U tom smislu, Maradonina životna priča o počecima u siromaštvu, gde je njegova majka morala da glumi bolove u stomaku da bi svojoj deci ostavila više hrane, o "božjoj ruci" kojom je dao gol Englezima kao nekoj vrsti naplate duga za Foklandska poniženja Argentinaca, druženju sa Kastrom, autorski je komentarisano insertima iz filmova samog Kusturice, kao neka vrsta sudbinskog prozivanja ovih velikana fudbala i filma uz montipajtonovske animirane političke komentare, koji se, doduše, nisu svideli jednom delu anglosaksonske publike. Istine, čak i date u humorno animiranoj varijanti, izgleda,da bole.
Da nije bilo Kusturice, kao autora, srpska kinematografija ne bi imala šta da traži u Kanu. Ni na jednom od brojnih programa, od glavnog do Kinefondacije, nismo imali neki naš film. Gde se "zagubila" na Kroazeti naša kinematografija pitanje je za analizu. Na prodaji ili popularnom Maršeu prikazan je samo jedan naš film "SOS-spasite naše duše" Slobodana Šijana a čitava akcija popularizacije srpskog filma bila je svedena, pored tradionalnog nacionalnog štanda, na prikazivanje kompilacije, u trajanju od osamdeset minuta, sačinjene od trejlera filmova, poput "Hitne pomoći" Gorana Radovanovića, "Tamo i ovde" Darka Lungulova, "Šišanja" Stevana Filipovića, "Turneje" Gorana Markovića i još drugih.
 

Kan, najveća i najznačajnija filmska manifestacija u svetu

Ako izuzmemo većinsko prisustvo samih autora, ova prezentacija je bila slabo posećena od potencijalnih interesenata, a igrom slučaja najbolji profesionalni komentar ovako zamišljene kompilacije došao je od strane nemačke firme specijalizovane za trejlere, doduše ne povodom našeg nastupa, koji su objavili "saučešće" svim onim autorima koji će, zbog bledih trejlera, upropastiti budućnost svojih filmova!
Filmski centar Srbije trudio se, u postojećoj situaciji, u odsustvu naših filmova, da učini neka poboljšanja u nastupu u odnosu na prethodne godine, naročito na planu okupljanja naših autora, pojedinih novinara ovde prisutnih i prezentacije nekih festivala kod nas ,ali neke stare greške se i dalje ponavljaju kao što je profesionalno i dizajn siromaštvo opremljenjosti našeg štanda, a o nekom nacionalnom indentitetu, osim vijorenja zastave, i da ne govorimo.
Izvesno ohrabrenje došlo je od samih domaćina koji su u izbor projekata Ateljea, koji omogućava susrete sa budućim producentima, među 15 autora izabrali i našeg reditelja Olega Novkovića i njegov budući projekat za koji je potrebno oko milion evra pod radnim naslovom "Beli beli svet".
Mada je u Kanu bilo neuobičajeno mnogo autora, producenata, distributera i novinara, ukupan nastup srpskog filma je ove godine bio izuzetno mršav. Naravno uvek se na domaćem planu možemo baviti pričom o "carevom novom odelu", ali je to slaba uteha za srpski film danas.

                                                                                          Borislav Anđelić