DINKO TUCAKOVIĆ: "BRATE POZAJMI MI KINTU...".
Po jednoj kineskoj legendi čaj je nastao tako, što je sluga praveći u toku puta obrok plemiću, zagrevao vodu a onda je u zahuktale mehuriće upao nežni list orijentalne biljke. Sve ostalo je istorija. Reč recesija koja je pred kraj 2008. nežno pala u naše globalno selo, već sada preti da uveliko utiče i našu ,lokalnu i sopstvenim sukobima izolovanu zajednicu.
Iako je film od svojih početaka, balansirao tankom linijom između umetnosti i industrije zabave, nikada nije propustio priliku da reaguje na aktuelne fenomene. Naravno ili na žalost, ovo nije prva velika ekonomska kriza, ali kada ona prodrma i obale severnoameročkog kontinenta, onda je stvar zdravog razuma da vrh cunamija, sporo ali dostižno, jezdi i prema nama. Iako imamo i sopstveno iskustvo iz neposredne prošlosti kada se izvesna šarena hartija nazivala novcem, jedna od majki svih kriza je, velika američka kriza iz tridestih, koja se zajedno sa onom nemačkom, istorijski pokazala kao uvod za najveći planetarni sukob, do sada, II Svetski rat..

DEJAN DABIĆ O FILMU "NA LEPOM PLAVOM DUNAVU" DARKA BAJIĆA.
Jedan od domaćih filmova koji je dočekan sa najvećim očekivanjima u protekloj 2008. godini nesumnjivo je bio NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, reditelja Darka Bajića. Ponajpre zbog činjenice da je scenario Nebojše Romčevića zasnovan na njegovom tekstu BROD LJUBAVI koji je sa uspehom i to baš u Bajićevoj režiji, igran na sceni Zvezdara teatra, zatim zbog, za naše uslove visokog budžeta i internacionalne glumačke podele (jedan od glavnih junaka, Tim Sejfi, nesumnjiva je evropska filmska zvezda, poznata po ulozi u Akinovom, Zlatnim medvedom i Feliksom ovenčanom, GLAVOM KROZ ZID), a ne treba zanemariti činjenicu, ni da je bilo zanimljivo videti kako će Darko Bajić, posle sedmogodišnje filmske pauze, preneti na platno nešto što je već sa uspehom režirao u pozorištu (tu priliku propustio je pre sedamnaest godina kada je, po tekstu Radoslava Pavlovića MALA, takođe na sceni Zvezdara teatra režirao više nego uspešnu pozorišnu predstavu koju je kasnije ekranizovao Predrag Antonijević)..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "MARADONA" EMIRA KUSTURICE.
Dugometražni dokumentarni film Emira Kusturice o legendarnom, mnogi kažu, “najboljem fudbaleru svih vremena”, Dijegu Armandu Maradoni, koga u njegovoj domovini jednostavno zovu Bog, predstavlja višestruki doživljaj. Reč je o gotovo ritualnom slavlju umetnosti fudbala i filma. Prema scenariju i u režiji Emira Kusturice “Maradona” je rađen u vidu mozaične strukture, različitih, slojevitih priča, koje se tokom filma prožimaju međusobno, tvoreći provokativnu i inspirativnu celinu. O čemu se radi kada je reč o autorskom postupku u ovom filmu naznačeno je već u uvodnim scenama, kada Nele Karajlić iz “Zabranjenog pušenja” predstavlja Kusturicu kao “Maradonu filma”. Zato u originalu film i nosi naslov “Maradona po Kusturici”, jer je ovo priča o Maradoni viđena očima Kusturice..

ODLAZAK LEGENDE FESTA. "TUMAČ FILMSKIH SNOVA".
In memoriam MILUTIN ČOLIĆ (1919 - 2009).
Retko kada se, kao u slučaju Milutina Čolića, život I filmski snovi prepliću na takav način, da je teško razlučiti šta je stvarno a šta deo iluzija koje tvori film. A upravo se to desilo. Nekoliko dana po otvaranju, omiljenog sastajališta ljubitelja filma, Beogradskog međunarodnog filmskog festivala, poznatijeg kao FEST i dan uoči dodele Oskara, čije je filmove tokom svoje duge tradicije FEST uredno promovisao, sa životne scene otišao je tvorac FEST-a i jedan od njegovih osnivača, dugogodisnji filmski kritičar “Politike” Milutin Čolić. Za prijatelje i kolege Čolke, kako se i sam nekada predstavljao, pripada prvom ešalonu posleratnih vrhunskih filmskih novinara i profesionalaca koji su svojim radom stvarali istoriju novijeg srpskog i jugoslovenskog filma..

IVAN KARL O FILMU "OPERACIJA VALKIRA" DEJVIDA SINGERA.
Kontraverzni prevrat u pokušaju, najpoznatiji od 15 nemačkih planova da se likvidira Hitler je do sada bio ekranizovan uglavnom kao sporedni segment igranih serija čija je tema II svetski rat (“Rat i sećanje” sa Robertom Mičamom), a najrecentnije kao celovečernji TV film iz 2004. “Štaufenberg” u kome je naslovnu ulogu tumačio Sebastijan Koh (“Život drugih”). Ideja za prvu holivudsku bioskopsku adaptaciju potekla je od Toma Kruza koji je proučivši fotografiju pukovnika Staufenbega pronašao izvesne fizičke sličnosti sa svojim odrazom u ogledalu. Da li je u svemu video i novu priliku za ulazak u uži izbor za glumačkog Oskara (u prethodna tri puta nije izvučena koverta sa njegovim imenom) nije poznato, mada ako i jeste ta očekivanja su se u međuvremenu izjalovila. Priča počinje beleškama iz Staufenbergovog dnevnika u kojima iznosi razočaranja i neslaganja sa Hitlerovom politikom, progonom Jevreja i vođenjem rata koji će na kraju uništiti Nemačku..

DEJAN DABIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
TURNEJA, istovremeno govori o besmislu rata, ali je i svojevrsna posveta umetnosti glume (film je i posvećen Goranovim roditeljima, našim velikim glumcima Oliveri i Radetu Markoviću), pa scenarista i reditelj Marković, iako je reč o filmu aktivne dramaturgije, nastoji da utka i taj pečat, koji ne mora da bude od značaja za osnovni nivo radnje, ali ima svoju punu simboliku u konstrukciji čitave priče. Zato se opredelio za ansambl-film, u kojem više glumaca, a ne tek jedan ili dva, nose film na svojim plećima; tu su značajni i nesrećni Stanislav (Tihomir Stanić), od kojeg sve i započinje, kao i njegova devojka, neafirmisana glumica Jadranka (Jelena Đokić), pa ćudljiva heroina Sonja (Mira Furlan), nekadašnja zvezda Miško (Dragan Nikolić), Lale, predstavnik „mlade garde“ (Gordan Kičić), Žaki (Josif Tatić) koji svoju umetnost od spoljnog sveta brani „čašicom“, a neka vrsta ravnoteže u odnosu na realni svet im je vozač Đuro (Slavko Štimac), čije su doskočice u rangu kakvog „rezonera“ u klasičnoj dramaturgiji..

DINKO TUCAKOVIĆ: "DVE KNJIGE O FILMU ili NEKI ČUDAN DIPTIH".
O knigama "Idu dani" Branka Baletića i "Legenda o zidu" Milana Vlajčića.
Film je umetnost koja je u počecima zbog sinkretičkog karaktera smatrana pre klonom ili 'Frankenštajnom' nego entitetom koji zaslužuje svoje ime svoju muzu. Bejaše to na početku nimalo srećnog XX-og veka. Sličan fenomen kao da se dešava u savremenom filmskom izdavaštvu, gde knjige o filmu, filmske knjige, kako Vam drago, plešu na tankoj liniji između filmologije, esejistike, filosofije u pokušaju, etičkih rasprava, u sva ona žanrovska čuda koja su pre pripadala lepoj literaturi nego li pisanijama o sedmoj umetnosti. Ipak u toj entropiji, u duhovnoj anarhiji leži i dosta šarma, i strpljiv i koncentrisan čitalac naćiće prave dragulje među naslovima u koje ni sami izdavači ne veruju previše, a čiji tiraž zadovoljava jedva potrebe da se razdeli uticajnim medijima, familiji i prijateljima. I u tehničkom, i grafičkom smislu, one neće privući pogled u glamuru knjižarskih izgleda u izumiranju..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "LJUBAV U BARSELONI" VUDIJA ALENA.
Posle tri filma za redom snimljena u Engleskoj, koji nisu najbolje prošli u svetskim bioskopima, što su mnogi protumačili kao radikalnu promenu u stvaralačkom opusu Vudija Alena, potraživši u svemu i neka dublja psihološka objašnjenja, stari majstor se preselio u Španiju, gde je ponovo zablistao punim sjajem.
“Ljubav u Barseloni” (ili u originalu “Viki Kristina Barselona”) Vudi Alena je izvrsna romantična komedija, kojom se ovaj kultni autor vratio svetu neurotičnih, humorom obojenih, emocija i strasti, koji su karakterisali neke od njegovih najboljih ostvarenja, poput ”Eni Hol”, ”Menhetn” ili “Muževi i žene”..

DINKO TUCAKOVIĆ: "VELIKAN JUGOSLOVENSKOG FILMA".
In memoriam TOMISLAV PINTER (1926 - 2008).
Rođen u Zagrebu 16.06.1926. Nakon završetka Druge muške gimnazije u Zagrebu upisuje slikarstvo na Likovnoj akademiji u Zagrebu 1946. godine, ali studije ubrzo napušta, jer želi da postane filmski snimatelj. Već od 1945. u Jadran filmu asistira H. Sariću. Zaposlio se 1946. godine u laboratoriji za razvijanje filmova Jadran filma u Zagrebu. Samostalno snima od 1948 - najpre storije za filmske novosti. Prvi dokumentarni film („Radi onoga jutros“ R. Ostojića) snima 1951. Dodatno iskustvo stiče radeći za Zastava film, gde provodi i deo vojnog roka. Na igranom filmu debituje 1960. („Kota 905“ M.Relje), snimivši od tada najveći broj filmova u bivšoj jugoslovenskoj kinematografiji, a radi i u koprodukcijama i inostranim projektima (npr. „Stepski vuk“, 1974, F. Hansa i „Devojka“ 1987, A. Matsona, s kojim je i ranije sarađivao)..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "2 DANA U PARIZU" ŽULI DELPI.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Novembar, 2008).
Da samo dva dana u magičnom „Gradu svetlosti“ može sve promeniti pokazuje jedna potpuno otkačena, neobična komedija i pre svega originalna priča o mladom francusko-američkom paru koji posle odmora u Veneciji, neplanirano stižu u Pariz u poseti njenim roditeljima.
On je zaista i pre znao da je Francuska zemlja ljubavnika ali ne i da su mnogi od njih bili baš njeni! Verovali su da će romantični put u Evropu povratiti njihovu ljubav i osvežiti dvogodišnju vezu, sve dok se u Parizu nisu „malo bolje“ upoznali. Francuskinja Marion (Žuli Delpi) i Amerikanac Džek (Adam Goldberg) tipični su predstavnici mentaliteta svojih sunarodnika ali se taj „sudar“ najbolje može doživeti tek u naizgled, romantičnom ali i uvek nepredvidljivom Parizu. U samo dva dana, mladi njujorški par u srednjim tridesetim, otkriće koliko toga su malo znali jedno o drugom, otkrivajući neke stvari o sebi za koje su mislili da neće nikada nikome reći..

DINKO TUCAKOVIĆ: "KADA GENI IZMAKNU KONTROLI".
In memoriam Majkl Krajton (Michael Crichton, 1942 – 2008).
Iako miljama daleko od talenta majstora organskog horora, Dejvida Kronenberga, Majkl Krajton imao je talenat da lukreativnije realizuje svoje potencijale. Po obrazovanju, naravno lekar, proslavio se kao literata, autor medicinsko-genetičko – tehnoloških triletra "Andromedin soj" (The Andromeda Strain) i bestselera za filmsku večnost "Park iz doba Jure". Nekada bi omašio u velikom budžetu kao u ’Kongu’ (Kongo) u kojem je začačkao paranoični (?) mit o projektovanom nastnaku alternativne nuklearne energije ali je u sopstvenoj režiji adaptirajući roman Robina Kuka, u "Komi" (Coma) odlično odslikao dehumenizvanii svet bolnica, i nagovestio sada već dobro uhodan biznis prodaje ljudskih organa. Uspehu nije odmakla ni tada zvezda na vrhuncu Majkl Daglas..

SANDRA PEROVIĆ: "PRESEDAN U ISTORIJI SRPSKIH BIOSKOPA."
Najnoviji film proslavljenog američkog reditelja Berija Levinsona ŠTA SE ZBILO sa Robertom De Nirom u glavnoj ulozi koji je tokom ovog meseca trebalo da se nađe u domaćim bioskopima, skinut je sa repertoara. Distributerska kuća TARAMAUNT FILM takvu odluku je donela iz razloga što se film pre izvesnog vremena pojavio na internetu, ali i na piratskim diskovima na ulicama Beograda. Film koji je zatvorio ovogodišnji Kanski festival, ŠTA SE ZBILO (What Just Happened), inteligentno vođen rediteljskom palicom Berija Levinsona, sa izvanrednom glumačkom postavom, Šonom Penom, Brusom Vilisom I Robertom De Nirom u ulozi holivudskog producenta na ivici nervnog sloma, nažalost neće pružiti bioskopski užitak ovdašnjim filmofilima..

DINKO TUCAKOVIĆ: "POSLEDNJI JUGOSLOVENSKI FILMADŽIJA".
In memoriam Fedor Škubonja (1924-2008).
Od 1990. Godine diskretno ili neminovno se nameće potreba za definisanjem nacionalne kinematografije, zemlje u osam inkarnacija koja vise ne postoji, Jugoslavije. Dalmatinac, rodjen na Murteru, biva selektovan u Visoku filmsku školu, kasnije Akadamiju za pozorište,film i televiziju, prvu takve vrste u novoj i poletnoj obećanoj komunističkoj zemlji, o kojoj je povodom junileja od 60 godina, sjajnu monografiju napisao Dr Dejan Kosanović. Kadrovi ove škole u dijapazonu od samog Škubonje pa do Dr Vlade Petrića, na različit način su ispisivali stranice kinematografije prostora koji sada nosi naziv osam različitih imena. I onda su došče devedesete ..

PREDSTAVLJENA KNJIGA O SCENARISTI STIVU TEŠIĆU U KINOTECI.
"Krajem protekle godine, u kojoj se navršilo deset godina od smrti, premijerama dvaju njegovih komada u Zvezdara teatru (Brzina tame) i Užičkom pozorištu (Umetnost i dokolica), naša kulturna javnost ponovo se podsetila na Stojana - Stiva Tešića, scenaristu i dramskog pisca, dobitnika Oskara za scenario filma «Razdvajanje» (Breaking Away) 1979. godine.Tri godine nakon što se okitio tim najprestižnijim priznanjem u svetu filma, Stiv Tešić je 1982. godine boravio na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, razmenjujući iskustva sa kolegama iz ondašnje SFRJ. Ponešto od njegovih, i danas aktuelnih, razmišljanja ostalo je i u beležnici potpisnika ovih redova.
Ovaj Srbin, rođen 29. septembra 1942. godine u Užicu, emigrirao je, sa majkom i sestrom, u Ameriku 1957. godine ne znajući ni reči engleskog. Tamo je stekao visoko obrazovanje na Kolumbiji i Indijana univerzitetu na kome je i diplomirao.."

DINKO TUCAKOVIĆ: "MAJSTOR ZLATNIH TONOVA".
In memoriam Vilko Filač (1950 – 2008).
Iako se od prvih radova nametnuo jedinstvenom vizuelnošću, počeci tada mladog umetnika vezani su za rad sa Emirom Kusturicom, čija će saradnja preći ceo krug od prijateljstva, mita do raskida. Iako Kusturičin koncept autorstva na filmu se bazira na izboru jakih i kreativnih saradnika, koje uspešno orkestrira, stvarajući autentičan opus, sa Filačem je saradnja, na neki način bila izrazito specifična, gde se drama odigravala u škrtim izvorima svetla (NEVJESTE DOLAZE ili BIFE TITANIK) koji su podcrtavali kako mrak i beznađe epohe tako i potragu za svetlom, lepotom ili životom koji bi ponekada blesnuli..

IVAN KARL O FILMU "ZRNO UTEHE" MARKA FORSTERA.
Na nedavnoj premijeri ZRNA UTEHE u samo dva navrata sam osetio izvornu Bondovsku atmosferu, kada sam neposredno pre početka video trejler za novi film Klajva Ovena i na samom kraju kada je išla tzv. Gun barrel sekvenca. Između je protutnjao akcioni rolerkoster bez stanice predaha. Tužna činjenica da nikada nećemo videti Klajva Ovena kao agenta 007 je svakako najveći propust porodice Brokoli koja je imala jedinstvenu priliku da angažuje glumca koji bi po svim parametrima bio najbolji Bond ikada, ali to je druga priča.
ZRNO UTEHE najkraći nastavak u serijalu (106 min.) neće oduševiti hard core fanove jer bezobrazno liči na Bornov Identitet, nadmoć i ultimatum. Taj copy - paste je učinjen namerno i svesno i vidljiv je u celokupnoj estetici filma, radu kamere, montaži. Paradoksalno režiju potpisuje Mark Forster čiji je autorski bekgraund obećavao nešto drugo..

IGOR STANOJEVIĆ O FENOMENU: "DŽEJMS BOND - TAJNI AGENT 007".
"Čovek koji zna sve, sme sve, može sve. Čovek koji leti, roni, pliva, a ume i da hoda, puca, davi, kolje, bije. Čovek koga mrze i plaše ga se neprijatelji, a obožavaju žene..".
1961. je bila godina velikih promena. Rusi su poslali prvog čoveka u kosmos, Amerika je posle Zaliva Svinja zvanično prekinula sve diplomatske veze sa Kubom, ubijen je Patris Lumumba, započeta je izgradnja Berlinskog Zida i, najinteresantnije, Britanija je počela da deli anti-bebi pilule kao deo osnovnih lekova pokrivenih zdravstvenom zaštitom. Kada je te daleke 1961. Džon F. Kenedi prilikom jednog intervjua na pitanje ko mu je omiljeni pisac uzvratio sa Ian Fleming, Američka nacija je imala dva pitanja: Ko je dođavola Ian Fleming, i gde se do njegovih dela može doći? Za tadašnje verne čitaoce američkog Plejboja ovo ime nije bila tajna, jer je u tom trenutku Plejboj već objavio nekoliko Flemingovih priča o izvesnom tajnom agentu 007. Par Bondovih avantura je bilo objavljeno još tokom 50-tih, ali svetsku slavu postiže tek ovom Kenedijevom izjavom..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Novembar, 2008).
Prema jednom istinitom događaju iz 1993. godine, iz tada ratom zahvaćene Bosne, reditelj Goran Marković napisao je 1996. pozorišni komad o maloj grupi beogradskih glumaca koji iz potrebe za brzom zaradom odlaze na područje Srpske Krajine ne bi li tamošnjim borcima odigrali nekoliko predstava. Komad je dugo veoma uspešno izvođen u beogradskom „Ateljeu 212“. Više od 12 godina čekalo se na adaptaciju i filmsku priču i to posle relativne ali vrlo kritičke istorijske distance. S obzirom na konstatnu aktuelnost i bolnu osetljivost teme, „Turneja“ Gorana Markovića veoma uspešno komunicira s gledaocem. Tragikomedija, kao izuzetna žanrovska specijalnost Markovića, u opusu ovog reditelja uvek ima posebnu notu. Konkretno, njegov jedinstveni rediteljski dar („praška škola“) da svakom svom liku do tančina posveti maksimalnu pažnju, pretvara njegova ostvarenja u zanimljiva, uzbudljiva, često provakativna i na kraju uvek bolna i potresna štiva. Ovaj neobičan ali i skroz balkanski „road movie“ vodiće vas na komičan način u jednom dahu kroz pustoš ratova devedesetih..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u dnevnom listu "Večernje Novosti" (Oktobar, 2008).
“Turneja” Gorana Markovića je ostvarenje oporih sudbina i provokativnih suočavanja. Nastala još davne 1996. godine, ova priča o trupi beogradskih glumaca koji, u vreme najveće inflacije1993. u potrazi za “tezgom” i po kojom devizom, odlaze u građanskim ratom zahvaćenu Bosnu, prvobitno se, u post Dejtonskom periodu, obrela na sceni Ateljea 212, gde je imala zapažen uspeh. Posle ravno dvanaest godina, pojava filmske verzije “Turneje”, obogaćene iskustvenim spoznajama ambijenta traumatizovanog ratnim razaranjima i uz kritičku distancu, u odnosu na delikatna pitanja političke korektnosti, unela je zapažen dašak svežine u našu filmsku produkciju. Ako aristotelovski shvaćena katarza ima još uvek pravo građanstva u savremenoj umetnosti, ona se može osetiti u Markovićevoj “Turneji”..

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u dnevnom listu "BLIC", (Oktobar, 2008).
Suprotno većini naših priznatih reditelja čije su karijere (barem zasad) u silaznoj putanji, Goran Marković je, odmah ćemo otkriti, načinio svoj najbolji film (uz „Specijalno vaspitanje“ i „Variolu veru“) i jedan od najboljih srpskih od početka devedesetih. Stvarajući „Turneju“ (god. proizvodnje 2008, trajanje 110 min.) po sopstvenom scenariju (pre desetak godina imao je i pozorišnu verziju), Marković je dotakao živu ranu: sudbinu umetnika u olujnim vremenima (da li su stvarno minula?). Posebno je osetljiva i opasna uloga glumaca i pozorišnih ljudi, jer scena bez publike (i vlasti) ne postoji. Motiv pozorišne družine koja se nevoljno zaplete među zaraćene strane je često korišćen (setite se filma Karlosa Saure „Aj, Karmela“). U Markovićevom filmu, u zimu 1993. grupa istaknutih beogradskih glumaca kreće na „tezgu“ ka zapadnim granicama „oslobođenog srpstva“..

DINKO TUCAKOVIĆ: "BORN TO BE WILD".
Nakon „leta ljubavi i lepote“, 1968, činilo se da se bliži artikulacija globalnog bunta generacije post-Aušvica i post-Hirošime, ali čini se da se njihova vatra burno gasila na inju „hladnog rata“, koji je pretio da na mnogo efikasniji način zbriše ono što poznajemo kao Civilizacija. Kao fakt i nonsens, oksimoronski, dokumentuje se činjenica, da je generacija koja je promovisala slobodnu ljubav, lake i one druge droge, nonkonformizam, spasila bastion filmskog kapitalizma, Holivud (Hollywood). Nepodnošljiva lakoća slobode, valjanje u blatu Vudstoka (Woodstock) ovekovečena na filmskoj traci, po „marfi“ (Murphy’s Law) i bumerang efektu, predstavlja gotovo nepogrešiv bedeker preživljavanja, u trećem milenijumu. Hipi koji je evoluriao u podgojenog japija, danas je ruka koja njiše kolevku modernog sveta. A ruka koja njiše kolevku je ruka koja upravlja svetom..

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "NIJE KRAJ" VINKA BREŠANA.
Reditelj istančanog rukopisa i neprekidno na tragu otvorenih rana koje su ostale nakon etničkih sukoba iz devedesetih, Vinko Brešan je već filmovima „Kako je nastao rat na mom otoku“, „Maršal“ i „Svjedoci“ dokazao svoju autorsku zrelost. Najnoviji film „Nije kraj“ (hrvatsko-srpska produkcija 2008. trajanje: 102 min.) nudi ovog puta neobičnu erotsku vezu između hrvatskog branitelja Martina (Ivan Herceg) i nesrećne srpske porno-zvezde Dese (Nada Šargin). Bila bi to žestoka ljubavna melodrama da Brešan nije zaplet prelomio kroz pripovedački glas trećeg junaka, romskog muzičara Đure, koji nastupa u pornićima zahvaljujući obdarenosti (otuda i njegov nadimak Anomalija). Nastao po dramskim tekstovima Mate Matešića, s kojim je Brešan napisao scenario, film pribegava rado korišćenom motivu traganja za devojkom, ka kojoj ga vodi samo porno-kaseta u kojoj junakinja nastupa kao Crvenkapica..

SAŠA RADOJEVIĆ: "FASCINACIJA I STRANO TELO".
In memoriam SONJA SAVIĆ (1961-2008).
Da nije bilo Sonje Savić u Srbiji nikada ne bi postojala glumica i rediteljka sa tako kompleksnim opusom. Veština, nijanse, šifre i poruke koje je pokazivala u filmovima u kojima je igrala i koje je pravila u nešto više od tri decenije ostaju kao jedinstveno svedočanstvo o lepoti, izrazitoj individualnosti i bolu zbog propasti generacijskog monolita. Odgovarajući breoj tekstova o glumi Sonje Savić verovatno nikada neće biti napisan. Glumci u Srbiji fizički nas napuštaju kao simboli mentalitetskih osobenosti i mitomanije ili naprosto prebrzo potonu u zaborav. Zanemaruje se njihova suština identitetska specifičnost koja se ne narušava nanosom preuzimanja tuđih likova. Naprotiv. Najistaknutiji glumci svojom individualnošću obuhvataju široki kulturološki okvir; oni su reprezenti tihog narodnog otpora prema establišmentu..

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "MAMMA MIA!" FLIDE LOJD.
Iako je prošlo mnogo vremena kako je švedski pop-kvartet Abba napustio muzičku scenu, abamanija ne prestaje otkad su dva čuvena australijska filma, „Mjurielino venčanje“ i „Avanture Prisile, pustinjske kraljice“ (1993-94), na njihovim hitovima nadgradila svoje romantično-ironične storije. Film „Mama mia!“ (god. proizvodnje 2008. trajanje: 108 min.) preuzima scenarističku osnovicu dugotrajnog brodvejskog mjuzikla i baca u vatru nekoliko proslavljenih glumaca današnjice. Muzika Abbe harala je muzičkom scenom od sredine sedamdesetih, posle velikog uspeha na Evroviziji (ko beše pobedio bilo koje godine u poslednjoj deceniji, nesavladivo pitanje za neki tračerski kviz)..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "MAMMA MIA!" FLIDE LOJD.
“Mamma mia” je kultni scenski mjuzikl, koji je poželeo da, takodje, postane filmski mjuzikl hit. Ekipa, sastavljena, uglavnom, od žena, libretiste Ketrin Džonson, rediteljke Filide Lojd i producentkinje Džudi Krejmer, koja je pre deset godina, postavila na londonskoj sceni teatra Princ Edvard, mjuzikl ”Mamma mia”, čiju okosnicu čine muzičke numere proslavljene grupe ABBA, i koji je doživeo svoju globalnu slavu sa preko trideset miliona gledalaca širom sveta, rešila se da stvori i filmsku verziju ovog projekta. Rukovođene već ostvarenim profitom, imajući u vidu da su mnogi scenski mjuzikli, poput, ”Oklahome” ili “Priče sa zapadne strane” uspešno doživeli i svoja filmska izdanja, autorski tim, Džonson, Lojd i Kremer, uz asistenciju nekih vodećih glumačkih zvezda savremenog filma, predvođenih legendarnom Meril Strip, ozbiljno su prionule na ostvarenje svog plana da sa “Mamma mia” projektom vrate na film već pomalo zapušten žanr mjuzikla i naprave dobru zaradu na kasama širom sveta..

ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006 - Jun 2008. 233 članaka..