Dinko Tucaković: "ČUVAR FILMSKOG ZAMKA".
In memoriam Sidni Polak (Sydney Pollack, 1934 – 2008).
U vreme procvata ’novog Holivuda’ generacije Lukasa (Lucas), Milijusa (Millius) ili Ričardsa (Richards) ako bi ste hteli da ’prozovete’ nekog kao lošeg reditelja, među prvima se nametao Sidni Polak - Svaštar, producent, scenarista, glumac, TV reditelj, kasnije i filmski reditelj, za kojeg se tvdilo da je upropastio nekoliko najboljih scenarista u biznisu, recimo’ Džeremaju Džonsona’ (Jeremiah Johnson) Milijusa ili ’Jakuzu’ (Yakuza) braće Šreder (Schraeder). Sin imigranata, ruskog boksera i poljsko-jevrejske alkoholičarke, tražio je nešto veće od života i završio u Njujorku u glumačkim krugovima..

Dinko Tucaković: MANJE OD 6 A VIŠE OD 8 SRPSKIH FILMOVA O 1968.
"Verujem jer je apsurdno!" tvrdio je hrišćanski filozof Tertulijan, "Verujem jer je nemoguće" govorili su oni koje sada kolokvijalno zovem šezdesetosmaši. U tom smislu manje od 6 a više od 8 je sasvim legalna matematička operacija. Ili kako bi to govorio još aktivni prorok Robert Cimerman (Robert Zimermann) alias Bob Dilan (Bob Dylan), ’... i ako se 6 pretvori u 9, baš me briga’. Istu pesmicu pevao je blagopočivajši Džimi Hendriks (Jimmy Hendrix), samo na drugi način isa distorzijom I da ne zaboravimo Džonija Štulića, rođenog kao Branimira, ’ 8 i 6, 6 i 8 , ali nikada više ’68’. Ali ako kroz ovaj bermudski ideološki trougao provučemo nejako tkanje srpskog filma, rezultat možda može da bude i iznenađujući. Jer junaci priče su filmski reditelji, gloduri, komesari, vizionari, DB-ovci, pokajnici..

Ivan Karl o filmu "MRAČNI VITEZ" Kristofera Nolana.
Čovek šismiš nastao iz crteža Boba Kejna nije imao naročite sreće sa igranim adaptacijama. Dve serije, bioskopska snimljena u vreme drugog svetskog rata tematski daleko od stripovske inačice u kojoj je Brus Vejn prikazan kao FBI agent i televizijska emitovana neke dve decenije kasnije sa Adamom Vestom u šarenom kostimu i kemp okruženju, osim kurioziteta nisu ostavile neki upečatljiviji trag. Filmsku verziju utemeljio je Tim Barton 1989. godine i do dana današnjeg bilo je to najbolje čitanje izvornog predloška. Manje zbog sopstvenih kvaliteta, više zbog mana nastavaka koji su sledili, a dotakli dno četvrtim izdanjem, epizodom BETMEN I ROBIN Džoela Šumahera koji je pre tog snimio i relativno gledljiv BETMEN ZAUVEK..

Dinko Tucaković: "NIJE SVE U DUGIM NOGAMA".
In memoriam Sid Čeriz (Cyd Charisse, 1921-2008).
Kažu da je bila rođena igračica. Sa 13 godina pridružila se najpoznatijoj baletskoj atrakciji na planeti ’Ruskom baletu’, belim emigrantima, koji su kao beli labudovi širili viziju lepšeg života od crno-crvene realnosti Rusije. Sa 18 se predvidljivo udala za svog učitelja plesa i od Tule Eliše Finklea (Tula Ellice Finklea) postala Niko Čeris (Nico Charisse). Sa dvadesetak godina otvorila su se vrata za karijeru horistkinje u holivudskim spektaklima.Izrazito visoka (1,71) u potpeticama još i viša, dobila je nadimak ’Noge’. Kao i Marlena Ditrih (Marlene Dietrich) bila je pametna da osigura svoje najveće blago..

Dinko Tucaković: "ARHITEKTA FILMSKIH SNOVA".
In memoriam Vlastimir Vlasta Gavrik (1928 – 2008).
Jedna od za javnost slabije vidljivih kvalieta srpskog filma su njegovi profesionalci. Iako mediji preferiraju one na kojima je svetlost reflektora, neretko ono što najbolje u nekim od dela dolazi od onih čije se ime pojavljuje na odjavnoj špici kada su neodgovorni kinooperateri već upalili svetlo, a publika izlazi iako predstava nije završena. Vlastimir Gavrik, za prijatelje i kolege, Vlasta, kako se obično i sam predstavljao, pripada prvom ešalonu vrhunskih profesionalaca, koji su stvarali istoriju spskog i ex-Yu filma..

Borislav Anđelić o filmu "HENKOK" Petera Berga.
Mnoge sjajne ideje, ako nisu odgovarajuće realizovane, na filmu, kao i u životu, pretvaraju se u svoju suprotnost. Primera ima mnogo, a najnoviji je američki film “Henkok” (Hancock) Petera Berga sa poznatim zvezdama Vilijem Smitom, Šarliz Teron i Džesonom Batemanom. U prilično osiromašenu i ispošćenu scenarističku podlogu savremenih američkih komercijalnih filmova, kojim dominiraju parafraze nekih uspešnih franšiza preuzetih iz domena stripa, ideja da se donese nešto novo u vidu antiheroja, neke vrste akcionog klošara iz El Eja, predstavljala je izazov, kako za same tvorce, tako i potencijalnu publiku, pogotovo kada je tumač vodećeg lika atraktivan glumac, kakav je nesporno, Vil Smit..

Dinko Tucaković: OBRAČUN KOD O.K. KANA. Povodom fijaska filma “Snimanje (pucnjava) u Palermu“ Vima Vendersa na Kanskom festivalu. Ernest Vilhelm Venders (1945) poznatiji kao Vim, predsednik Evropske akademije za film, i predesednik žirija nadolazećeg ’A’ festivala u Veneciji, kultni autor, amerikanofil i amerikanomrzitelj, fotograf, pesnik, rokenroler u srcu, doživeo je brutalan odstrel od kritike i onoga što može da se nazove publikom, na 61. Filmskom festivalu u Kanu, povodom prikazivanja poslednjeg ostvarenja ’Snimanje (pucnjava) u Palermu’. I kada nije bio pražen i shvažen od prosečnih bioskopskih gledalaca, Vim Venders, je bio pažen i mažen od kritkike i festivala, i na tom istom Kanu dobio je ’Zlatnu palmu’ za ’Pariz-Teksas’ (1984) a kao predsednik žirija otkrio je talenat i potencijal tada anonimnog Stivena Soderberga (’Seks, laži i video-trake’) a sada holivudskog mogula prvog reda. Ove godine on je bio na listi za odstrel, film mu je programiran za pretposlednji dan festivala, kopiju je završavao u poslednjem trenutku, a kritičarski noževi oštrili su se od prvog dana priželjkujući egzekuciju..

Borislav Anđelić o filmu "SEKS I GRAD" Majkla Patrika Kinga.
Pokušaj da se jedna, već uveliko potrošena, uspešna sitkom serija, posle četiri godine od srećnog završetka i opravdanog odlaska u istoriju i penziju, nekako reanimira u vidu komercijalnog dvočasovnog igranog filma nije se isplatio. Razlozi su višestruki. Sama osnovna dramaturška matrica bizarnih dogodovština četiri “japi” Njujorčanke, Keri, Mirande, Šarlot i Samante u potrazi za ljubavlju i seksualnom akcijom vremenom se dosta potrošila. Mnoge cake su već viđene i prevaziđene, lascivni humor se istanjio a i vreme je učinilo svoje, jer su i same vodeće junakinje “ciknule“ te njihova potraga za srećom, kada se, kobajagi, ljubav pronađe deluje više tužno, nego ubedljivo..

Dinko Tucaković: INTERVJU SA TOMI LI DŽONSOM: Nije tako loše za malog Indijanca iz Teksasa. Kažu, kada bi najsavršenija bilijarska kugla bila uvećana u proporcije naše planete, imali bi veće vrhove nego Himalaje i dublje depresije neke one u okeanima. Lice Tomija Li Džonsa ponajviše podseća na površinu Meseca. Dobitnik epizodnog ’Oskara’ za film BEGUNAC 1995. i ’Zlatne palme’ za glavnu ulogu u filmu koji je i sam režirao ’Tri sahrane Melkijadesa Estrade’ 2005., nominovan i ove godine za zlatnu statuetu koja je Bet Dejvis podsećala na njenog teču Oskara, apolutno ne pripada svetu glamura festivala u Kanu. Prava je antireklama za kozmetičke proizvode i softvere za korekciju ličnog opisa. Sreo sam ga u hotelu ’Grej d Albion’ u ’ulici Srba’, na doručku sa Džimom Džarmušem i Denisom Hoperom. Večiti sedokosi mladić, Džarmuš, sa kojim sam imao priliku da radim više intervjua i imao dosta regularnu komunikaciju, bio je toliko ljubazan da me pozove za njihov sto. Kada kažete doručak u Kanu, uveliko je oko podne a nije neobično i da u posluženju bude tekila ili viski. Bez leda naravno. Džarmuš je primao nagradu za celokupni opus pa je i platio ceh, Hoper je imao novi film sa Vendersom u konkurenciji, a Tomi Li Džons je pokušavao da nađe finansijere za svoj novi rediteljski poduhvat..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Ivan Karl o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
U poslednje vreme svedoci smo recikliranja franšiza koje su harale bioskopskim blagajnama sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Džordž Lukas je prekomponovao Ratove zvezda, Kristofer Nolan osavremenio Betmena, Brajan Singer se izgubio na pola puta između rimejka i nastavka Donerovog Supermena, dok je Silvester Stalone otpevao labudovu pesmu svojoj karijeri izvukavši iz naftalina i Ramba i Rokija Balbou. Zajedničko ovim i drugim pokušajima (Terminator 3, Umri muški 4) je da nijedan nije ni prineti originalu. Ipak svi igraju na minuli rad i nostalgiju generacija gledalaca i relativno lako isplaćuju svoje pozamašne budžete ..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Danko Ješić o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
Indijana Džons se vratio! Već to je dovoljno da pobudi interesovanje publike. Posle dugog čekanja i predomišljanja, Spilbeg, Lukas i Harison Ford su se vratili na "mesto zločina", odnosno, odlučili su da ožive najuspešniju kreaciju u svojim uspešnim karijerama. Prošlo je dosta vremena, svi su ostarili, a to se, po prirodi posla najviše primećuje na Harisonu Fordu, koji se jedini pojavljuje sa ove strane kamere. Spilberg i Lukas, sa druge strane, deluju veoma mlado, možda mlađe nego ikada. S obzirom na veliki razmak između filmova i očigledno ostarelog glavnog aktera, Spilberg je odlučio da avanturu smesti par decenija nakon poslednje koja se dešavala tokom Drugog svetskog rata..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Borislav Anđelić o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
Dve decenije, od “Poslednjeg krstaškog pohoda”, zadnjeg izdanja sage o proslavljenom arheologu i avanturisti, Indijani Džonsu, on se uspešno vratio na svetsku scenu. Pod pokroviteljstvom, moćnog holivudskog producenta Džordža Lukasa i kultnog reditelja Stivena Spilberga, najnovije ostvarenje, ”Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje”, željno očekivano od starih obožavalaca i trajnih zavisnika “Otimača izgubljenog kovčega”, kao i onih, koji su tokom duge, višegodišnje pauze, stekli punoletstvo i šansu da se upoznaju sa legendarnim likom, ispunilo je svoju misiju. Ova berićetna akciona forma, magičnog producentskog dizajna Gaja Hendriksa Dijaza i velikih zvezda, poput, vremešnog Harisona Forda..

DEJAN DABIĆ O KNJIZI BOGDANA TIRNANIĆA “CRNI TALAS”.
Knjiga Bogdana Tirnanića koja je pred nama, početak svog nastajanja duguje feljtonu o paralelnoj istoriji jugoslovenske kinematografije koji je autor svojevremeno objavljivao u NIN-u; naravno, u to vreme nije se moglo sve objaviti, pa se Tirnanić ovom rukopisu neprestano vraćao dopisujući i publikujući poglavlja koja nedostaju. Baveći se filmovima, koji su na ovaj ili onaj način došli pod udar cenzure, Tirnanić se usredsredio na one primere u kojima je i sam “učestvovao u polemičkoj odbrani ugožene stvaralačke slobode njihovih autora”. I autor priznaje da nije reč o pouzdanoj paralelnoj istoriji domaćeg filma, već o nekolicini primera koji su mu bili bliži od ostalih. No, bez obzira na to reč je o vrlo dragocenoj knjizi koja ne govori samo o tome sa kakvim se sve iskušenjima susretao srpski i jugoslovenski film, već je i svojevrsno svedočanstvo promena kroz koje je prolazilo naše celokupno društvo...

MILAN VLAJČIĆ: "MASMEDIJI U NAŠOJ SVAKODNEVNOJ KULTURI".
Razmišljajući ovih dana o predloženom rasponu tema, bojao sam se sve vreme da ne upadnem u klopku preslišavanja o najnovijim pomeranjima na planu globalne medijske kulture. No i to će mi se posredno vratiti kad budemo pogledali kako se prožima medijska kultura sa našom svakodnevnom kulturom. Ako izbegnemo ovaj nalog, možemo se naći u lagodnoj ulozi sholastičkih mislilaca koji žive i nekom bezvazdušnom prostoru. A to nije prirodno i ne zahteva mnogo misaonog napora, osim onog što se u starinskim vremenima zvalo sitzfleish (iliti, sindrom ziheraških bubalica).
Iz onoga što se ovih dana događalo u maloj zmlji na brdovitom Balkanu, izdvajam tri slike koje zaslužuju da budu razmatrane iz kulturološkog ugla, pa ako zatreba i uz pomoć novih masmedijskih iskustava..

Dejan Dabić o filmu "ČITULJA ZA ESKOBARA" Milorada Milinkovića - ŽANROVSKA I STILSKA PAPAZJANIJA. Milorad Milinković je odlično debitovao crnohumornom komedijom MRTAV ’LADAN (2002) koja je u godini prikazivanja bila apsolutni bioskopski hit u našim bioskopima; nakon toga usledila je nepretenciozna, takodje komedija ali ovoga puta zabune, POTERA ZA SREĆ(K)OM (2005), da bi, opet u intervalu od tri godine usledio još jedan film koji u sebi sadrži čitav koktel (pod)žanrova, pri čemu je komedija jedan od njih – ČITULJA ZA ESKOBARA. Milinković, koji je i scenarista, opet se poslužio kombinovanjem narativnih tokova, imajući u vidu nekada popularni holivudski podžanr fantastične komedije „s one strane neba“ (Ernest Ljubič, Aleksander Hol, Bak Henri i Voren Biti, kao značajni predstavnici različitih razdoblja)..

Borislav Anđelić o filmu "ČITULJA ZA ESKOBARA" Milorada Milinkovića - Pucanj u prazno. “Čitulja za Eskobara” Milorada Milinkovića je, treći po redu i do sada, najambiciozniji film ovog reditelja. Posle uspešnog debija sa atraktivnom crnohumornom farsom “Mrtav ladan”, Marinković se priklonio lako probabljivoj urbanoj komediji “zabuna” u nepretencioznoj “Poteri za sreć(k)om” da bi se u “Čitulji za Eskobara” uklopio u aktuelna kretanja tokova srpskog filma, beogradske filmske škole, mlađe i srednje generacije, bazirana na urbanom, društveno angažovanom trileru sa karakterističnim humornim konotacijama.
Mada je reč o njegovom najkompleksnijem filmskom projektu, uz podršku sve moćnije produkcije PINK-a,”Čitulja za Eskobara” nije ostvarila svoje višestruke ciljeve. Više je razloga za to..

Borislav Anđelić o filmu "BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI" Svetislava Bate Prelića - Uzaludan trud. Svetislav Bata Prelić se filmom “Biro za izgubljene stvari” vratio u srpsku kinematografiju posle gotovo dve decenije. Reč je o veoma ličnom autorskom filmu, jasnih intelektualnih pretenzija, o generaciji mladih koja je izgubila “vreme” i sebe u vrtlogu tmurnih 90-ih godina. Prelićev “Biro za izgubljene stvari” je žanrovski veoma različit od njegovih komedija iz 80-ih godina prošlog veka (kao sto su njegov debitantski (i najbolji) film “Šećerna vodica” iz 1984, ”Debeli i mršavi”, ”Majstor i šampita” i “Poltron”), što govori da je prohujalo vreme van glavnog toka srpskog filma “uozbiljilo” autora i navelo ga da u ovom filmu baci pogled unatrag na godine koje su nama (i njemu) “pojeli skakavci”..

Milan Vlajčić o filmu "BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI" Svetislava Bate Prelića - Zalutala Iranka. Oni koji se sećaju debitantskog filma reditelja Svetislava Bate Prelića „Šećerna vodica“, iščašene komedije sa ljubavnim zapletom, biće iznenađeni kako se posle pauze duge dve decenije ovaj autor našao u drugačijoj žanrovskoj putanji. „Biro za izgubljene stvari“ (god. proizvodnje:2008, trajanje: 118 min.) je Prelić načinio po sopstvenom scenariju i maltene u sopstvenoj, sirotinjskoj produkciji, kao savremenu priču o tridesetogodišnjacima koji se bore da ne potonu u opštoj klimi bezvoljnosti i entropije. Jedan od njih je budući pisac koji traga za prvom rečenicom, drugi nalazi na ulici pasoš iranske devojke Šeherezade Bageti, pa mu se priviđa da ona iskrsava na mestima kojima se on kreće..

Knjiga "BAMBI PROTIV GODZILE" Dejvida Memeta u izdanju IPS-a, o Holivudu, prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa.
Dejvid Memet, nagrađivani reditelj, scenarista i dramski pisac, nam u knjizi „Bambi protiv Godzile” daje uzbudljivo subverzivan pogled na unutrašnjost Holivuda, iz perspektive filmadžije koji je uvek igrao po svojim pravilima. Ko zaista čita scenarije u filmskim studijima? Zašto je scenario nalik oglasu lične prirode? Čije se mišljenje broji kad se prave izmene u scenariju? Zašto se na špici pojavljuje imena toliko producenata? I šta uopšte ti producenti rade? Osvežavajuće smeo da uvredi, Memet nam pruža urnebesne, iznenađujuće i hrabro iskrene odgovore na ova i druga pitanja o gotovo svim aspektima pravljenja filmova, od koncepta scenarija pa do bioskopskog platna..

Milan Vlajčić o filmu "LJUBAV U DOBA KOLERE" Majkla Njuela - Markes bez magije. Kad gledamo film načinjen prema poznatom književnom delu, poslednje što nas zanima jeste njegova vernost slovu i dramaturgiji romana. „Ljubav u doba kolere“ (god. proizvodnje:2007. trajanje: 137 min.) uzeo je za polazište istoimeni književni hit iz 1985. godine proslavljenog latinoameričkog pisca Gabrijela Garsije Markesa. Scenario je napisao priznati dramski pisac i scenarista Ronald Harvud, koji je prilično doslovno preneo zaplet Markesovog dela. Udruženi holivudski producenti su režijski posao poverili istaknutom engleskom reditelju Majku Njuelu, koji je potpisao najuspešniju filmsku komediju sa Ostrva, „Četiri venčanja i sahranu“, ali i poetičnu bajku „Na zapad“, zasnovanu na staroj keltskoj legendi, da ne pominjemo jedan od mega-hitova iz serije o malom čarobnjaku Hariju Poteru. Izbor glumaca – izvrstan..

Saša Janković: "POSLEDNJA HOLIVUDSKA LEGENDA".
In memoriam Čarlton Heston (Charlton Heston) 1924 – 2008.
Jedna od poslednjih holivudskih legendi, glumac Čarlton Heston preminuo je 5. aprila u 84-oj godini, u svom domu na Beverli Hilsu, u Kaliforniji. Imao je više od 70 zapaženih filmskih uloga, napisao je nekoliko autobiografskih i religijskih knjiga, bio je politički aktivan ali iznad svega i uzoran suprug i otac. Prijatelji su ga zvali Čak, bio je visok, krupan i mišićav, prodornog glasa i sa idealnim oblikom lica za uloge u istorijskim i biblijskim epovima koji su bili popularni 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Igrao je Judu Ben Hura u jednom od najuspešnijem filmu svih vremena, “Ben Hur” Vilijama Vajlera. Za tu svoju ulogu dobio je Oskara (1959) ali spisak njegovih najznačajnijih uloga teško je nabrojati u jednom dahu. Bila je to jedna od najplodnijih holivudskih glumačkih karijera..

Dinko Tucaković: ANIMANIMA (NE) UZVRAĆA UDARAC.
Nije sve tako crno. Pogotovo ne u Čačku domicilu ANIMANIME, dinamičnog i ambicioznog festivala animiranog filma, koji prepoznaje, da je film (umetnost?) uvek veći od života, i sinergički spaja pod istom kapom nebeskom, strip, muziku, analogno i digitalno, nevino i sofisticirano... A tek animacija ... Da se ne ponavljamo, anima kao duša ... Prostori duha ANIMANIMA-e rasprostrli su se po svim kontinentima. Kažu kada oružje govori dok muze ćute, ali kao ta umilna androgina bića uopšte mogu da budu kastrirana ,odnosno ućutkana? I naravno kako božje goveče, čovek, ne može a da ne bude političko biće, "zoon politicon"? Naravno, ANIMANIMA će i ove godine široko otvoriti vrata šarenom svetu animacije od najjužnijeg juga Južne Amerike do najtužnijeg juga najstarije Evrope, pa sve do roga Južne Afrike..

Dinko Tucaković: "POČETAK SE ZOVE KOMENĆINI".
 In memoriam Luiđi Komenćini (Luigi Comencini) 1916 – 2007.
Biografija koja počinje krajem I svetskog rata (1918) i zalazi u prvu dekadu trećeg milenijuma (2007), suštinski je obeležila, italijanski i evropski film. Luiđi Komenćini počeo je neke suštinske poslove u jednoj od najznačajnijih evropskih kinematografija, italijanskoj. Bio je uticajan filmski kritičar i pre nego što je počeo da se bavi filmskom praksom. U smutnim vremenima pre II svetskog rata, učio je filmski zanat. Paralelno sa filmskom karijerom autora , posle najvećeg sukoba u istoriji cvilizacije, u kojem se oprobava u svim žanrovima, Komenćini udara temelje i Italijanskoj kinoteci (Cineteca Italiana) jednoj od vodećih arhivskih institucija na filmskoj mapi planete..

Borislav Anđelić o filmu "RAT ČARLIJA VILSONA" Majkla Nikolsa.
Prema bestseleru Dzordža Krila “Rat Čarlija Vilsona: Čudovišna priča o najvećoj tajnoj operaciji u istoriji, po autorski osmišljenom scenariju renomiranog Arona Sorkina, proslavljeni reditelj Majkl Nikols realizovao je svoj film “Rat Čarlija Vilsona”. Reč je o istinitim događajima, koji su dramatično uticali na događanja u Avganistanu u vreme sovjetske borbe sa mudžahedinima, čija su konačna ishodišta ostavila trajne tragove na mnoga sudbinska pitanja Bliskog Istoka. Ono što istinski deluje uznemirujuće je činjenica da bukvalnost ”istina” sa kojima se susrećemo u ovom filmu deluje kao neverovatna fikcija u koju je, na prvi pogled, teško poverovati..

Dinko Tucaković: "SA ONE STRANE HLADNE PLANINE".
In memoriam Entoni Mingela (Anthonny Minghella) 1954 – 2008.
Jedan od okrutnih stereotipa povodom smrti je i fraza o tome kako je iznenadna. Entoni Mingela je upravo završavao produkciju poslednjeg dugometražnog igranog filma i epizodu u prestižnom omnibusu sa kremom globalne kinematografije. Dramski pisac razmažen najvećim priznanjima, lider britanskog teatra, i konačno zasut meteorskom kišom ’Oskara’, u neprimereno ranim godinama za viktorijanske standarde postao je i vitez. Kao na Direrovoj (Durer) grafici, ovaj Vitez je sreo Smrt, koja možda u njemu nije prepoznala vulkan talenta, ili ga je možda upravo zbog toga ljubomorno odvela na onu stranu hladne planine.
Njegovi italijanski preci su doneli u hladnu Britaniju umetnost svežine sladoleda..

Borislav Anđelić o filmu "NEMA ZEMLJE ZA STARCE" Džoela i Itana Koena - Igra mačke i miša. Magičnu prozu Kormak Mekartija uglobljenu u prerijska prostranstva oko reke Rio Grande, na granici Teksasa i Meksika, uz prašinu i isijavanje vreline, gde svaka reč ima svoje dubinsko značenje, braća Koen, Džoel i Itan, pretočila su u efektan i žestok film “Nema zemlje za starce”(“Oskar” za najbolji film, režiju i najbolju adaptaciju) svoj najbolji još od vremena “Fragoa” iz 1996. godine.Radnja se odvija osamdesetih godina prošlog veka i žanrovski je reč o svojevrsnoj mutiranoj verziji trilera, u vidu lova za “lovcima”, prepoznatljive igre mačke i miša, u kome verbalna egzaktnost i integritet, kao i životi svih učesnika bivaju ugroženi razularenom brutalnošću trgovaca drogom. U fokusu ove ispreturane slike su pohlepa, osveta, nasilje i nepatvoreno ljudsko zlo..

Saša Janković o filmu "POŽUDA, OPREZ" Anga Lija.
Jedan od najprijatnijih događaja proteklog FEST-a, bio je novi film tajvansko-kineskog ali i američkog reditelja Anga Lija, „Požuda, oprez“. Ovaj veoma priznati reditelj, producent i scenarista uspeo je da od jedne kratke priče književnice Ajlin Čang napravi film za pamćenje i umetničko delo prvog ranga. Iako je Ang Li zadužio svetsku kinematografiju još svojim ranim filmovima, sredinom devedesetih na kineskom jeziku, „Svadbeni banket“ i „Klopa, piće, čovek, žena“, ni njegov kasniji odlazak u Holivud nije prošao ništa manje zapaženo. Bajkovitom fotografijom „Pritajenog tigra, skrivenog zmaja“ ali i kontroverznom i emocijama nabijenom „Planinom Broukbek“ svrstao se u kultne svetske reditelje današnjice. „Požuda, oprez“ je njegov briljantni povratak filmovima na kineskom jeziku, sa perfektnom glumačkom podelom i izvanrednim glumcima Tonijem Lungom i debitantkinjom Vei Tang..

Vladimir Džudović o filmu "OSTRVO" Pavela Lungina.
Kratki prolog filma vraća nas u Drugi svetski rat, na sovjetski šlep, čiju posadu čine dva mladića: skiper i ložač parnog motora. Nemačka patrola zarobljava i brod i posadu, nacistički oficir nudi slobodu ložaču Anatoliju ukoliko ovaj ubije svog saborca, a grdni ložač, preplašen, histerično povlači obarač i gleda u tamnu vodu za pogodjenim hrabrijim drugom Tihonom. Šleper eksplodira od postavljene nemačke mine, a ujutru nekoliko pravoslavnih monaha s obale odnosi onesvešćenog Anatolija u sigurnost manastira. Najavna špica. Prava radnja filma počinje 1976., u manastiru na ostrvu usred Belog mora... Anatolij je starac, otac, član kaludjerske bratije... Po izgledu i ponašanju je «jurodivi», reč je ruska i označava čoveka koji je u potrazi za Bogom naizgled skrenuo sa obrazaca normalnog ponašanja..

Danko Ješić o filmu "BIĆE KRVI" Pola Tomasa Andersona.
Prosečan američki nezavisni filmadžija je prokleto biće koje lebdi između Holivuda i Sandensa. Mnogi se izgube u tom limbu, dok su retki oni koji nađu put do konačnog cilja - zagrljaja holivudskih producenata. Sandens je u današnje vreme postao neka vrsta NBA drafta za popunu timova u holivudskim studijima. Pobednici Sandensa obično dobiju priliku da režiraju holivudski film ubrzo posle trijumfa, a veliki broj nezavisno produciranih filmova se otkupi tokom festivala i odmah prosledi u distribuciju. Pol Tomas Anderson je redak primer mudrog i uspešnog nezavisnog stvaraoca. Njegovi obećavajući počeci (Noći bugija, Magnolija), doveli su ga do ulaska u svet "A" zvezda, kroz film "Punch Drunk Love", gde je na opšte iznenađenje angažovao Adama Sendlera za glavnog protagonistu i tako snimio jedan od dva, uopšte gledljiva, Sendlerova filma..

Milan Vlajčić o filmu "DŽUNO" Džejsona Rajtmana.
Ako se zapitate zašto jedan od najboljih filmova godine, delo koje je nekoliko najuvaženijih američkih kritičara gledalo uzastopce (Rodžer Ibert čak tri puta!), ne otvara Fest 08, onda postavljate neumesno pitanje. Mnogi filmovi koji bi se lako našli na Festu, već su prošetali  redovnim repertoarom i tako nam je stigao i „Džuno“ (2007. trajanje:96 min.), biser od filma, urađen skromnim budžetom zbog kojeg se neki viđeni srpski reditelji ne bi ni savili do zemlje da ga pokupe. Ovde je reč o 16. godišnjoj učenici koja ostaje u drugom stanju, odlazi u kliniku da se oslobodi neželjenog tereta, ali kad ugleda napaćeni ženski svet oko sebe, mala Džuno (fascinantna Elen Pejž) sama pronalazi u oglasnom delu lokalnih novina mladi bračni par koji je voljan da usvoji tuđu bebu. Priče o neželjenoj trudnoći maloletnica obično  služe da bi se razotkrilo licemerje provincijske sredine, predrasude roditelja i  rizici poigravanja sa prirodnim zakonima..

Dinko Tucaković: KOSOVO - JEDNA NEISPRIČANA FILMSKA PRIČA.
Deo istorije srpskog filma koji se odnosi na istorijska dešavanja na Kosovu i sam kosovski mit, samo je još jedan kamenčić u mozaiku, koji će nam dovršen, verovatno ispričati priču, kako se Istorija ponavlja onima koji je olako zaborave. I dok je sam početak nacionalne kinematografije sa prva dva igrana filma, ’Karađorđe’ (1911) i ’Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi’ (1911) obećavao da će istorijsko sećanje biti u samom srcu nove umetnosti, poletni filmski pioniri samo neku godinu kasnije podelili su sa ostatkom naroda golgotu  I svetskog rata, što je za rezultat imalo da se kinematografija između dva rata svela na živahnu manufakturu, čije rezultate uspevamo da sagledamo tek u poslednje dve decenije, pronalaskom i restauracijom gotovo celokupnog korpusa srpskog filma do II svetskog rata...

Aleksandar Saša Erdeljanović: "KOSTA NOVAKOVIĆ - KRALJ FILMSKOG ČARLSTONA." Povodom objavljivanja prvog diska dvd edicije "Pioniri srpskog filma" u izdanju Jugoslovenske Kinoteke.
U kratkom, ali intenzivnom razdoblju najaktivnijeg bavljenja filmom od 1925-1941, Kosta Novaković je uspeo da od člana „Kluba filmofila” postane reditelj i scenarista igranih i dokumentarnih filmova, odnosno žurnala, vlasnik filmskog preduzeća sa studijom i laboratorijom, producent i distributer filmova, vlasnik ili zakupac nekoliko beogradskih bioskopa, ukratko, jedan od najaktivnijih entuzijasta i filmskih pregalaca na tlu Kraljevine Jugoslavije. Kosta Novaković je rođen 3.VI 1895. u Čačku. Po završetku Prvog svetskog rata u Zagrebu je studirao farmaciju, a potom u Beogradu otvorio sopstvenu drogeriju, ali ljubav prema filmu bila je jača od osnovne profesije. Tako je već u „ludim dvadesetim” Novaković potpisao dva igrana filma, „Kralj čarlstona” iz 1927., danas izgubljenu komičnu dvočinku, po uzoru na burleske Maka Seneta, o doživljajima smešnog starijeg gospodina okruženog lepim kupačicama na jednoj od beogradskih plaža, i jedan od prvih pokušaja stvaranja ozbiljne socijalne drame kod nas, dugometražnu „Grešnicu bez greha” iz 1930. sa Sonjom Stanisavljević, Viktorom Starčićem i Žankom Stokić u glavnim ulogama..

Dinko Tucaković: "POSLEDNJA SMRTONOSNA ŠALA".
In memoriam Hit Ledžer (Heath Ledger) 1979 – 2008 .
Jedan od vodećih glumaca novog milenijuma, Australijanac irskog porekla, za glumu se odlučio kao alternativu drugom mogućem izboru u toku školovanja, kulinarstvu. Sa nepunih osamnaest godina lutao je ulicam Sidneja,u koji je stigao sa 69 centi (australijskih) u džepu, tražeći šansu, a put do zvezda, iako kratak, bio je trnovit i pun stranputica. Napušta rodni kontinent i odlazi u Holivud, prolazeći kroz zamršeni lavirint audicija koje ga dovode do sporednih uloga u kojima koristi minijaturni prostor, da prezentuje ogroman potencijal.
Pravu priliku dobija 2000. ulogom u istorijskoj dram PATRIOTA (The Patriot), od koje sledi impresivan niz filmova koji ga sa jedne strane promovišu kao idola šiparica, a sa druge kao jednog od najkompletnijih glumaca svoje generacije..

Milan Vlajčić: ANDRE BAZEN.
Pre pola veka umro je francuski filmski kritičar Andre Bazen, duhovni otac francuskog Novog talasa, poslednjeg velikog filmskog pokreta u istoriji pokretnih slika. Sa Bazenom, koji je kratko živeo (umro je u 40. godini od leukemije), zanat filmske kritike dosegao je svoju najvišu meru i autoritet, a ni pre ni posle njega nije moguće naći kritičara koji je u toj meri uticao na filmsku umetnost.
Sa prijateljem Žak-Doniolom Valkrozom pokrenuo je 1951. godine danas već legendarni filmski časopis „Kaje di sinema“ (Filmske sveske) u kojem je odnegovao grupu mladih kritičara i budućih autora Novog talasa: Fransoa Trifo, Žan Lik Godar, Erik Romer, Žak Rivet. Maloga Trifoa je pronašao u sirotištu, primio ga u svoju kuću kao sina i naučio ga da misli filmski. Svoj prvi film „400 udaraca“ Trifo je posvetio svom učitelju koji je već bio „s one strane“. Bazenovo kritičko delo je posle njegovo smrti objavljeno u četiri toma pod naslovom „Šta je film“..

Dinko Tucaković: TRANSCEDENTALNI STIL.
U filmskoj kritici i teoriji druge polovine XX-og veka, pojam ’transcedentalnog’ filma nastao je prvenstveno u pokušaju da se definiše onaj prostor koji je izmicao tradicionalistima, materijalistima i semiolozima, a koji se pojavljivao u delima izvesnih autora. Ova promišljanja sistematizovao je Pol Šreder (Paul Schraeder), na razmeđi svoje kritičarske i filmske karijere u knjizi OZU, DREJER, BRESON: TRANSCEDENTALNI STIL U FILMU (’Ozzu, Dreyer, Bresson: Transcedental Style in the Cinema’). Šreder će neka od teoretskih iskustava, kasnije preneti i u sopstvena kinematografska dela. Transcedentani stil, u teoretičarskim krugovima, bio je neretko osporavan, naročito od kritičara levice, koji kod Bresona nisu prepoznavali paradoks, nego manirizam..

Srpski bioskopski hit ČARLSTON ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića,
pro et contra? SAŠA JANKOVIĆ: "Ispod očekivanog".
Retko je koji srpski film u prošlosti imao tako dobar marketing kao „Čarlston za Ognjenku“ debitanta Uroša Stojanovića. Kult ovog filma stvaran je godinama na „neviđeno“, o njemu se pisalo i pričalo. Više puta je najavljivan za glavni program Kanskog festivala ali niko pouzdano nije znao kada će se „on“ tačno i gde pojaviti. Tenzija je tako vremenom rasla pa su u jednom trenutku maltene svi prestali da veruju da će se ovaj film ikad pojaviti. Tako je cela priča počela da liči na onu čuvenu narodnu pesmu o zidanju Skadra na Bojani. I kad su producent i njegovi saradnici procenili da je efekat (slučajno ili namerno) postignut najavljena je dugo očekivana premijera. Većina nas otišla je na premijeru sa velikim očekivanjima. Pomislili smo, sve je to baš „holivudski“ pa tako se već odavno radi u dalekom svetu..

Srpski bioskopski hit ČARLSTON ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića,
pro et contra? DANKO JEŠIĆ: "Boginje i druge dečije bolesti".
Film "Čarlston za Ognjenku" boluje tipičnih dečijih bolesti koje prate svaki debitantski film, ali treba reći da su retki prvi filmovi koji su imuni od toga. Jedini problem je što se debitantima obično ne daju astronomski budžeti, nekoliko godina za snimanje i postprodukciju i bezrezervna podrška svih institucija. Rezultat koji je pred nama predstavlja nastavak dugog niza filmova koji Srbiju predstavljaju kao najzaostaliji deo sveta, sa kretenastim trogloditima koji povremeno izađu iz svoje pećine tek da bi uradili neku glupost. Nakon nekoliko godina najavljivanja ovog filma kao "filma od kojeg počinje da se računa nova istorija kinematografije", i površnih informacija o sadržaju, poslednje što se očekivalo je trećerazredni horor. Priča je nagoveštavala romantičnu dramu, možda komediju, istorijski spektakl, tragediju, bilo šta osim horora sa efektima iz Tarkanovog spota i reklame za neke veš mašine..

Srpski bioskopski hit ČARLSTON ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića,
pro et contra? MILAN VLAJČIĆ: "Let iznad srpskog gnezda".
Izuzetan trenutak za noviji srpski film. „Čarlston za Ognjenku“ (god. proizvodnje: 2008. trajanje: 93 min.) je vedra burleska sa jakim nanosima nadrealističkog humora i drskog, ali neškodljivog poigravanja najtrajnijim nacionalnim mitovima (ili stereotipima, ako hoćete). Tu su potkačene, onako uzgred, usmene legende o ratobornom Srbinu (šifra ranih srpskih nadrealista: Rado ide Srbin u krajnike), vilinskom srpskom selu u kojem caruju samo čednost i bogobojažljivost, o ženskoj čežnji koja se čuva samo kako „nana kaže“. Sve je to nastalo na podlozu surove činjenice da je nakon Prvog svetskog rata u napaćenoj ali slobodnoj Srbijici ostalo malo muškinja (izginuli do Soluna i natrag) i mnogo ženskinja sa fantazmama o čvrstoj muškoj ruci i još ponečem..

Srpski bioskopski hit ČARLSTON ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića,
pro et contra?  BORISLAV ANĐELIĆ: "Mnogo buke..".
Posle nekoliko godina marketinških i medijskih spekulacija i gotovo pune tri godine priprema, snimanja i pakovanja, konačno se pojavio filmski “prvenac” mladog, srpskog reditelja i koscenariste Uroša Stojanovića ”Čarlston za Ognjenku”. Reč je o crnohumornoj, stilizovanoj, postmodernističkoj bajci, svojevrsnoj magičnoj burlesci, autorskog pogleda na prohujalu epohu dvadesetog veka na ovim našim prostorima. “Čarlston za Ognjenku” je jedan od produkcijski najskupljih filmova novije srpske kinematografije (kažu preko 4 miliona evra!), rađen prema scenariju samog Uroša Stojanovića uz podršku koscenariste Aleksandra Radivojevića i saradnju Srđana Dragojevića i Stevana Koprivice. Sama priča prati sudbinu dveju sestara Ognjenke i Male Boginje (Sonja Kolačaric i Katarina Radivojević) i smeštena je u malo selo simboličnog imena Pokrp, u ratom opustošenoj Srbiji, posle Prvog svetskog rata u kome su svi muškarci izginuli