FIPRESCI NAGRADE NA FILMSKIM SUSRETIMA U NIŠU 2018.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija 53. Filmskog festivala u Nišu - FILMSKI SUSRETI '2018, koji je održan od 25. do 31. avgusta 2018. godine u sastavu: Goran Jovanović, Vladimir Džudović i Goran Mitić doneo je dve jednoglasne odluke. Nagradu FIPRESCI za najbolju žensku ulogu žiri je dodelio Marti Bjelici za ulogu Teodore u filmu "Izgrednici" reditelja Dejana Zečevića dok je najbolju mušku ulogu ostvario Igor Đorđević za lik Mirka u filmu "Meso" reditelja Saše Hajdukovića. Glavna nagrada "Gran Pri" festivala pripala je Milošu Bikoviću za ulogu Petra Maraša u filmu "Južni vetar" dok su nagrade "Car Konstantin" i "Carica Teodora" dobili Radovan Vujović i Marta Bjelica za uloge u filmu "Izgrednici"..

ŽIRI KRITIKE FIPRESCI SRBIJA NA 46. FESTU.
Pod sloganom "Priđi bliže" od 23. februara do 4. marta 2018. godine u Beogradu je održan 46. FEST, na kojem je prikazano 116 premijernih filmova iz celog sveta.
Tradicionalni žiri kritike FIPRESCI Srbija činili su filmski kritičari: Saša Janković (Serbia - Australian Review, SBS Radio - Australia, Srbija - Nacionalna revija), Srđan Savić (Niški kulturni centar, Filmski časopis Filaž) i Goran Jovanović (Centar za kulturu Požarevac, Radio Boom 93).  Žiri je jednoglasno doneo odluku da nagradu kritike "Dinko Tucaković" za najbolji film 46. FEST-a  dodeli srpskom filmu "IZGREDNICI" reditelja Dejana Zečevića u produkciji domaće kompanije Biberče. Nagradu je reditelju Zečeviću uručio Saša Janković na Festovoj konferenciji za štampu u Sava centru. Specijalno priznanje FIPRESCI Srbija žiri je dodelio rusko-poljsko-srpskom filmu "DOVLATOV" reditelja Alekseja Germana Mlađeg u kome naslovnu ulogu ruskog pisca tumači srpski glumac Milan Marić. Nagradu je jednom od producenata Miši Mogoroviću (Art&Popocorn) uručio Srđan Savić..

BORISLAV ANĐELIĆ: 68. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - 2018 - "BURA NA POSTDAMER PLACU" (3). Čuveni filmski festival u Berlinu, 68. po redu, završen je u nedelju veče svečanom dodelom glavne nagrade "Zlatnog medveda" rumunskoj rediteljki Adini Pintilije, za debitanstki film "Ne dodiruj me". Ova provokativna studija različitih nivoa seksualnosti imala je zapažen inovativni potencijal, koji je, inače, hronično nedostajao ovogodišnjem programu Berlinala. "Srebrnog medveda (Gran-pri žirija)" dobio je film "Lice" Poljakinje Malgoržate Šumovske, Srebrni medved nagradu Alfred Bauer dobile su “Naslednice”, takođe, debitanta Marčela Martinezija iz Paragvaja, inače ovom filmu pripala je i nagrada žirija kritike FIPRESCI. Za najbolju režiju je nagrađen Amerikanac Ves Anderson za animirani film "Ostrvo pasa". Priznanje za najbolju glumicu dobila je izvrsna Ana Brun za ulogu u debitanskom paragvajskom filmu Marsela Martinezija "Naslednice", dok je rusko-srpski film "Dovlatov" Alekseja Germana Mlađeg, inače jedan od boljih na ovoj manifestaciji, morao da se zadovolji nagradom za poseban umetnički doprinos koja je pripala Eleni Okopnajoj za kostim i produkcijski dizajn.

MILAN VLAJČIĆ: OVIH PET FILMOVA SA 46. FESTA OBAVEZNO TREBA VIDETI U BIOSKOPIMA.
1. Mali film "Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju" urađen je sa prosečnim budžetom čak i za srpski film, ali treba imati dar koji ima Martin Mekdona, čudesno vešt pisac. Fasciniralo me je da se u Holivudu, koji ima veliku krizu sa filmovima za odrasliju publiku, odjednom pojavi ovakvo ostvarenje urađeno u srpskim uslovima. Ima mnogo filmova koji se urade u srpskim uslovima pa ostanu osrednji, ali “Tri bilborda” su jedna polemička priča sa moralnom dilemom o ženi koja je izgubila ćerku, a policija ne čini mnogo da joj pomogne. To je film o našem slučaju Hercegovačke ulice: do čega dolazi kada jedna mala sredina neće da se bavi ljudskom nesrećom.
2. Meksički reditelj Giljermo Del Toro jedan je od najboljih reditelja današnjice. Njegov “Panov lavirint” je film koji je otvorio i vrata ka Španskom građanskom ratu i novim oblicima fantazije. "Oblik vode" je samo nastavak toga..

BORISLAV ANĐELIĆ: 68. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - 2018 - "TMURNO NEBO NAD BERLINOM" (2). Ako je suditi po dometima prvih prikazanih filmova na ovogodišnjem 68. Filmskom festivalu u Berlinu (koji se ove godine održava od 15. do 25. februara) nameće se zaključak da su poznata imena svojim filmovima uglavnom razočarala publiku. Miljenik festivala, Amerikanac Ves Anderson, ranije je uspešno nalazio svoje mesto u takmičarskom programu. Ovoga puta, uneo je dosta radosti otvorivši prvi put festival simpatičnim animiranim filmom "Ostrvom pasa". Mada je priča o dečaku koji se udružuje sa pet pasa da spase svog ljubimca zatočenog na ostrvu najavila pozitivnu atmosferu čitave manifestacije, to se, nažalost, nije obistinilo. Tmurni oblaci su se nadvili nad ovogodišnjim takmičarskim programom već sa prvim igranim filmovima. "Damsel" braće Zelner (daleko su u svakom pogledu od braće Koen), koji su producenti, scenaristi i reditelji ovog vesterna, a takođe i nosioci glavnih uloga, uz Roberta Patinsona i Miju Vasikovsku, podbacio je na svim nivoima. Ništa bolje nije prošla ni "Eva" uglednog francuskog reditelja Benoa Žakoa..

IVAN KARL O FILMU "DOUŠNIK" STIVENA SPILBERGA.
Stiven Spilberg ne ume da snimi loš film. Njegovi radovi variraju od odličnih do vrlo dobrih, u najgorem slučaju su samo dobri, a takvih je, sa kod nas nespretno prevedenim “Doušnikom”, koliko prstiju jedne ruke.    "The Post" je žargonska skraćenica tada samo prestoničkih dnevnih novina “The Washington Post”, oko čije vlasnice i iskusnog glavnog urednika se plete hronika zlatnog doba američkog pisanog novinarstva, koje je svojim uticajem na javnost doseglo istorijske visine razotkrivanjem afere Votergejt, odnosno ostavke u Holivudu i dalje omrznutog Ričarda Niksona.  Sada je na vlasti u Beloj kući još jedan establišmentu zabave, podjednako mrski predsednik i namerno izvedena paralela Nikson - Tramp se konstantno provlači kroz film i sav publicitet koji ga prati. Donalda Trampa još od izbora maltretira CNN, a Niksona su svojedobno žuljalji “Njujork tajms” i “Vašington post” čiji dvojac Karl Bernstin i Bob Vudvord mu je došao mandata. Ovde se radnja dešava nešto ranije i prikazuje korene stvaranja širokog novinarskog fronta protiv Niksona..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA. Holivudski producenti oduvek su znali da su bajke potrebne odraslim ljudima koliko i deci jer u njihovom poimanju film je naravno mnogo zabavniji kao magija nego li kao surovi realizam. Specijalnost meksičko-američkog reditelja Giljerma del Tora su tzv. hibridni filmovi smešteni u blisku ili daleku prošlost. Oni su skoro uvek mešavine bajki, fantazija, horora, komedija, drama i ko zna čega još jer Del Torove granice nisu poznate pošto ih on stalno ruši i obnavlja. U njegovim delima postoji samo centralni okvir priče dok je sve ostalo na udaru njegovih fantazija. Del Toro je skrenuo pažnju na sebe već svojim prvim igranim filmom „Hronos“ (Cronos, 1993) mračnim hororom čiji je početak priče smešten u Meksiku u vreme inkvizicije gde jedan alhemičar pokušava da konstruiše tajanstveno biće koje bi njegovom gospodaru donelo večni život. Tako će razna tajanstvena bića ostati njegova opsesija sve do današnjih dana..

GORAN JOVANOVIĆ O FILMU "TRI BILBORDA ISPRED EBINGA U MISURIJU" MARTINA MEKDONE. Dobri duh braće Koen potpuno se nadvio nad ostvarenjem TRI BILBORDA ISPRED EBINGA U MISURIJU engleskog  scenariste i reditelja Martina Mekdone (U BRIŽU, 2008), koje je na 75. dodeli Zlatnih globusa praktično trijumfovalo i prizvalo bar nekoliko Oskara. U trku za najznačajnije filmsko priznanje Mekdonin film ulazi sa sedam nominacija. Dakle, ne samo zbog fascinantne Franses Mekdormand, koja je u filmovima braće Koen ostvarila galeriju zanimljivih, počesto uvrnutih ali upečatljivih likova, dvojica inovativnih autora bili su nesumnjivo Mekdonino nadahnuće, te su i te kako prisutni u stilskoj strukturi ove suštinski teške drame čijim krvotokom teče crni humor, životodajni cinizam, ironični diskurs i poprilični obrti u stavovima i razvoju likova (osim stamene, na jasan cilj upućene, glavne junakinje Mildred Hejs). Sve kreće od očajničke ideje ožalošćene majke, koja ni posle više meseci nema zadovoljenje u vidu hapšenja i osude zločinca koji joj je silovao i ubio ćerku, da na tri bilborda nadomak mestašceta Ebing, postavi policiji neka vrlo konkretna pitanja..

DODELJENE GODIŠNJE FILMSKE NAGRADE FIPRESCI SRBIJA. NAJBOLJIM FILMOM U 2017-oj PROGLAŠEN "REKVIJEM ZA GOSPOĐU J" BOJANA VULETIĆA. SRĐAN TODOROVIĆ PROGLAŠEN NAJBOLJIM GLUMCEM DOK JE SLOBODA MIĆALOVIĆ NAJBOLJA GLUMICA. Na svečanoj i jubilarnoj 25. dodeli godišnjih  FIPRESCI Srbija filmskih nagrada 8. februara 2018. u dvorani "Dinko Tucaković" u Muzeju kinoteke trijumfovao je film Bojana Vuletića "Rekvijem za gospođu J." koji je glasovima kritičara osvojio čak tri nagrade i to za najbolji film, režiju i scenario (Bojan Vuletić). Najbolju mušku ulogu u 2017-oj ostvario je Srđan Todorović u filmu "Prokleti pas" dok je nagrada za najbolju žensku ulogu pripala Slobodi Mićalović ("Na mlečnom putu"). Nagrada za najbolju fotografiju pripala je Goranu Volareviću i Martinu Šecu ("Na mlečnom putu") dok je najbolju scenografiju ostvario Goran Joksimović u istoimenom filmu. Najbolju muziku napisao je Nemanja Mosurović ("Prokleti pas") dok je nagrada za najbolji kostim pripala Jeleni Stokući ("Zona Zamfirova 2"). Najbolji montažer bio je Đorđe Stanković ("Afterparti") a najboljim dokumentarnim filmom proglašen je "Druga strana svega" Mile Turajlić. Nagradu za najbolji strani film dobilo je rusko ostvarenje "Bez ljubavi" Andreja Zvjaginceva u distribuciji MCF-a. Nagrade za životno delo dodeljene su našem doajenu filmske fotografije Đorđu Nikoliću i posthumno našem nedavno preminulom kolegi i filmskom kritičaru Aleksandru D. Kostiću..

IN MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
Dejan Dabić: ODLAZAK VELIKANA.
Već desetak dana, tačnije od petka pre podne 9. decembra, kada je najšira javnost saznala za šokantnu vest o smrti najboljeg glumca kojeg smo imali u prethodnih dvadesetak godina (a netaktično bih se usudio da kažem, i u narednih dvadesetak godina), svi mediji na svojim naslovnim stranama već nekoliko dana pišu o karijeri i životu Nebojše Glogovca, o reakcijama kolega, prijatelja, komšija...
   Ako izuzmemo neke od tabloida (čak, ne ni sve tabloide), od kojih se i ne očekuje istančani ukus kad je reč o kulturi, mora se priznati da su svi prepoznali značaj koji je Nebojša Glogovac imao za našu kulturnu scenu, pa čak i za kulturu čitavog regiona; u Hrvatskoj su toga postali svesni nakon filma „Kenjac“, gde je tako dobro „skinuo“ lokalni dijalekat (bez obzira na to što je poreklom iz Hercegovine, on ipak veći deo svog života nije proveo tamo), da su neke kolege iz Hrvatske konstatovale da nijedan hrvatski glumac to ne bi mogao da odigra tako ubedljivo...

BORISLAV ANĐELIĆ: 68. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - 2018 - "POČEO 68. BERLINALE" (1). U trci za Zlatnog medveda, od 15. do 25. februara, o ćemu ce odlučivati međunarodni žiri kojim predsedava kultni nemački reditelj Tom Tikver, ove godine će se, posle dugo vremena, naći i film u manjinskoj srpskoj koprodukciji, ruski biopik Alekseja Germana mlađeg o ruskom piscu Sergeju Dovlatovu u kome naslovnu ulogu igra naš mladi glumac Milan Marić. Reč je o provokativnom ostvarenju koje prati nekoliko dana u životu Dovlatova sedamdesetih godina prošlog veka u kontekstu tadašnjeg SSSR-a. Ugledni prateći programi, poput, Panorame i Foruma, iako su u svojevrsnoj fazi novog pakovanja, i ove godine imaju veoma zanimljive i bogate programe. U okviru programa Panorama nalazi se čak 47 filmova iz 40 zemalja, a među njima 20 dokumentarnih filmova koji se na provokativan i smeo način bave nekim aktuelnim problemima savremene stvarnosti i recidivima gorkih uspomena iz prošlosti..

IVAN KARL O FILMU "NAJMRAČNIJI ČAS".
Maj 1940, Versajski poredak je pregazila nemačka čizma koja melje Holandiju, Belgiju i grabi ka francuskoj prestonici. Britanski premijer Nevil Čemberlen, koji je dve godine ranije jalovo mahao Minhenskim sporazumom, prinuđen je da podnese ostavku.   Hitler je, naime, taj kao kasnije i dogovor o nenapadanju sa Staljinom izvrdao, a to treba imati na umu kada pojedini istoričari kod nas tvrde da je pristupanje Trojnom paktu sa sve garancijama nezavisnosti bilo “siguran posao”. Na čelo britanske koalicione vlade dolazi iskusan i nimalo obožavan političar sa dosta repova iz prošlosti Vinston Čerčil, protiv koga su listom svi. Kralj Džordž VI, njegov lični prijatelj ministar spoljnih poslova Halifaks, Čemberlen, koji i dalje kontroliše konzervativnu većinu u parlamentu, čak ga i vojni vrh gleda sa podozrenjem..

IN MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
Dejan Nikolaj Kraljačić o filmu "USTAV REPUBLIKE HRVATSKE". Ustav, kako glasi međunarodni naslov filma, ili Ljubavna priča o mržnji što sugeriše promotivni materijal filma, delikatna je drama protkana rafiniranim humorom, i krajnje sofisticiranim melodramskim elementima, ukupno uzev svim onim što jeste specijalnost renomiranog autora kakav je Rajko Grlić. No, Grlićev Ustav Republike Hrvatske ide i korak dalje, tačnije, zadire još dublje. Četiri lika (ili bolje rečeno tri i po, kako je otac protagoniste amputiranih nogu vezan za samrtničku postelju jedva u stanju i da progovara) žive u istoj zgradi, ali razdvojeni različitim socijalnim statusom, ideološkim opredeljenjima, seksualnom orjentacijom, i naravno, nacionalnom pripadnošću.
Naime, protagonista je mrzovoljni ugledni profesor iz imućne građanske porodice ekstremno desne orjentacije, prezimena Kralj a tumači ga Nebojša Glogovac..

IN MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
SRĐAN SAVIĆ o filmu "ENKLAVA". U savremenoj srpskoj „kinematografiji“ već godinama unazad dominiraju dve vrste filmskih ostvarenja: neozbiljni filmovi koji se bave neozbiljnim temama i neozbiljni filmovi koji tretiraju ozbiljne teme. Katkada se desi da se nekom ovdašnjem stvaraocu omakne i ozbiljan film na neozbiljnu temu, ali je ponajmanje onih kojima uspeva da ostvare ozbiljan film s ozbiljnom temom. Enklava scenariste i reditelja Gorana Radovanovića jedan je od tih retkih izuzetaka, prilično ozbiljno osmišljen i napravljen film sa temom koja je u srpskom igranom filmu novijih vremena neshvatljivo skrajnuta u najmaglovitije kutke kolektivnog zaborava.     Radnja filma odvija se nedugo posle martovskog pogroma iz 2004. godine, kada su, tokom celodnevnog divljanja razularenih šiptarskih katila i kačaka, po ko zna koji put u istoriji postradali Srbi na Kosovu i Metohiji i njihova materijalna i duhovna baština..

BORISLAV ANĐELIĆ: FILMSKA 2017 - ENERGIJA SENKI.
Prohujala 2017. godina ostvarila je, uz nekoliko časnih izuzetaka, dosta skromne rezultate. Društvena finansijska podrška koja dobija na značenju kroz rad Filmskog centra Srbije i Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori, kao i nekoliko televizija, svakako stimulativno deluje na rast produkcijskog potencijala u našoj sredini, ali, nažalost, nije uspela na širem planu da značajnije probudi kreativni autorski nivo. U takvoj situaciji najdalje je otišao Emir Kusturica sa svojim najnovijim delom "Na mlečnom putu". Reč je o vizuelno i tematski bogatom produkcijskom ostvarenju, u kome Kusturica, kao reditelj, ujedno i scenarista, a i tumač jednog od glavnih likova, u postmodernističkom maniru uz obilje crnog humora u vidu metafora, ali i niz citata ekspresivne ikonografije karakteristične za njegov opus, uspešno tvori svoj bajkovit, ali na momente i surovo brutalan svet..

SAŠA JANKOVIĆ O FENOMENU ZVJAGINCEV I FILMU "BEZ LJUBAVI". Kada sam pre 15-ak godina prvi put gledao debitantski film „Povratak“ ruskog reditelja Andreja Zvjaginceva bio sam zbunjen količinom emotivnog naboja koju on nosi. Kroz mističnu priču o povratku oca maloletnim sinovima posle 12 godina Zvjagincev otvara problem otuđenja u savremenom ruskom društvu. I u narednim svojim delima alijenacija ostaje njegov centralni problem. Tako će u svom sledećem filmu „Izgnanstvo“ (Izgnanie, 2007) otuđenje biti uzrok jedne tragedije i dovesti do raspada na izgled harmonične prosečne ruske porodice. Iz malo drugačijeg ugla otuđenje kao posledica pohlepe za novcem tema je i njegovog trećeg igranog filma „Elena“ (2011), dok će u njegovom najkompleksnijem ostvarenju „Levijatan“ (2014) otuđenje biti prožeto svim aktuelnim problemima savremenog ruskog društva. Korupcija, mito, nasilje, alkoholizam, preljuba... samo su neki od uzroka koji vode ka potpunom otuđenju ljudske duše, uverava nas Zvjagincev u "Levijatan-u"..

SRĐAN SAVIĆ o filmu "SNAJPERISTA" KLINTA ISTVUDA.
Davne 1941. godine veliki filmski autor Hauard Hoks (Howard Hawks) režirao je za Vorner braders Narednika Jorka (Sergeant York), jedno od najreprezentativnijih i najupečatljivijih ostvarenja iz razdoblja koje se u istoriji američke kinematografije obično naziva „zlatnim dobom Holivuda“. Bio je to visokonaponskim patriotskim nabojem i nedvosmislenim propagandnim tonovima protkan biografski ratni film, u potpunosti fokusiran na lik i delo američkog ratnog heroja Alvina Jorka (Alvin York), koji je u Prvom svetskom ratu na francuskom bojištu, iako se u početku kao pripadnik jedne od hrišćanskih denominacija pozivao na prigovor savesti, praktično sam savladao nemačko mitraljesko gnezdo i osvojio izuzetno važnu neprijateljsku rovovsku poziciju, ustrelivši pritom dvadesetak i zarobivši više od sto trideset protivničkih vojnika..

DANKO JEŠIĆ O FILMU "STRANAC" MARTINA KEMBELA.
Bez obzira na nove i atraktivne naslove, uvek sam voleo da pogledam šta rade pripadnici starije glumačke garde, oni koje je Holivud tiho skrajnuo, a kasting direktori im više ne ostavljaju poklone ispod jelke. Teško je reći koji je to trenutak kad u A produkciji postaneš „mator“. Za žene to može biti bilo koji trenutak od trideset pete godine (u zavisnosti od toga koliko se dotična glumica oslanjala na izgled), a za glumce je kritična obično pedeseta (osim ako niste Terens Stemp ili Kristofer Plamer – onda ćete snimati do poslednjeg daha). Tim glumcima s isteklim datumom upotrebe preostaje samo da čekaju manje uloge u televizijskim serijama, kameo pojavljivanja u visokobudžetnim filmovima ili B ili nezavisna produkcija, u zavisnosti od afiniteta. Jedan od prvih koji je primetio tu pojavu na sopstvenoj koži bio je veliki Bert Lankaster (Burt Lancaster), koji je, dok je još bio u punoj snazi, odlučio da preuzme sudbinu u svoje ruke..

GORAN JOVANOVIĆ O FILMU "ARITMIJA" BORISA HLEBNJIKOVA.ARITMIJA Borisa Hlebnjikova jedno je od najprijatnijih iznenađenja ruske kinematografije u 2017. godini. Film je dobitnik Gran prija na festivalu Kinotavr, gde je trijumfovao i glavni glumac Aleksandr Jacenko, koji je nagrađen i u Karlovim Varima. U trci za nagradu Zlatni orao upravo je osvojio nagradu za najbolju glavnu žensku  ulogu (Irina Gorbačova), a u martu će se takmičiti i za najprestižniju nacionalnu nagradu Nika. Od malog remek-dela KOKTEBELJ (2003), koje je potpisao sa Aleksejom Popogrebskim, Hlebnjikov je imao relativno stabilnu karijeru tokom koje je u dosta skromnim, ali izvesnim produkcijskim uslovima (produkcijska kuća Koktebelj sa Romanom Borisevičem na čelu, koji je zaslužan za afirmaciju Hlebnjikova, Alekseja Popogrebskog i Nikolaja Homerikija), pričao zanimljive, duhovite ali i potresne priče o autsajderima i gubitnicima moderne Rusije. Hlebnjikov se u filmu SLOBODNO LEBDENJE (2006) rediteljski osamostalio i doneo nam ostvarenje koje nosi čemer i tegobu provincije pod udarcima tranzicije..

Oskarovske nominacije: OBLIK VODE, pro et contra?
DANKO JEŠIĆ O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA.
Kada neki film doživi pohvale mnogih kritičara, dobije obilje nagrada na raznim festivalima, uključujući i „Zlatnog lava“ u Veneciji, nekoliko „Zlatnih globusa“ i predstavlja verovatno kandidata za brojne „Oskare“, prosto je nemoguće preskočiti ga. Moram da priznam, imajući u vidu dosadašnje filmove Giljerma del Tora, nisam imao preterano velika očekivanja. Del Toro je, tokom godina, postao tipičan „one-trick pony“, odnosno osoba koja koja je upućena u samo jednu oblast znanja (fah-idiot, kako je kod nas uobičajenije) ili daje prednost samo jednoj oblasti, dok je za druge potpuno neupotrebljiva. Del Toro, kao i Tim Barton, Kevin Smit ili Žan Pjer Žene, spada u reditelje prepoznatljivog rukopisa (drugim rečima uvek istog, jednoličnog, fah-idiotskog), i koliko god se trudio da menja žanrove, epohe ili mesta odigravanja radnje, svi filmovi mu uvek izgledaju isto (što samo po sebi ne mora biti mana, ako je reditelj izgradio svoj prepoznatljiv stil koji ne ugrožava pripovedanje)..

Oskarovske nominacije: OBLIK VODE, pro et contra?
GORAN JOVANOVIĆ O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA. Pošto je odavno jasno da se najbolje u svetu filma već dogodilo, pametni i filmofilskom erudicijom bogati reditelji poput Giljerma del Toroa, troše karijeru vrlo kvalitetno, oblikujući sopstveni estetski trag a nadovezujući se na nekadašnje bioskopske senzacije. Naravno, te senzacije poput nekih filmova Džeka Arnolda, Edgara Dž. Ulmera, Džordža Pala, svojevremeno rangiranih kao ''B'' reditelji jeftinih akcionih SF, avanturističkih ili horor atrakcija, danas deluju tako naivno spram svega što nam je u međuvremenu isporučeno sa velikog ekrana, ali kao što i najželjeniju stvar želimo da ogrnemo nekim šarmom, mistikom ili preprekom u njenom osvajanju, a da bi je više cenili, tako nama, starim filmskim konzumentima, nedostaje upravo ta naivna percepcija, nesavršeni proizvod, romantičarski pogledi na dobro i zlo, odsustvo cinizma, bajkoliki štimung. Jer u svemu tome bilo je više filmske magije i čarolije nego u današnjim perfektno obrađenim proizvodima digitalnog sveta..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "REKVIJEM ZA GOSPOĐU J".
Vrlo pozitivan uticaj filmova iz tzv. kinematografija u tranziciji (rumunski, ruski, poljski, bugarski..) je više nego evidentan na film Bojana Vuletića „Rekvijem za gospođu J.“ I dok pojedini elementi ovog filma podsećaju na neke od najboljih dana rumunskog „novog talasa“ naravno, ima i njegovih potpuno originalnih delova. Pre svega, jedinstven je izbor teme ali su još značajniji sjajna glumačka podela i vrlo efektna fotografija. Iako „blagi užasi tranzicije“ dominiraju gotovo čitavim filmom njegov kraj je ipak nepredvidiv. Jer da ironija bude veća film je najvećim delom rađen u srpsko-bugarsko-makedonskoj ko-produkciji, sredinama gde su ovakve relativno predvidive životne priče bukvalno svakodnevnica. Ako se još uvek pitate šta bi tu moglo biti novo, to vam najbolje ovo malo autorsko ostvarenje može dočarati..

IN MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
Dejan Dabić o filmu "KLOPKA" Srdana Golubovića.
KLOPKA, drugi dugometražni igrani film Srdana Golubovića (debitovao 2001. godine filmom APSOLUTNIH STO, pre toga režirao priču HERC MINUTA u okviru omnibusa PAKET ARANŽMAN, kao i kratke forme - od igranih filmova do spotova) dolazi pred bioskopske gledaoce sa značajnim festivalskim referencama, od kojih je svakako najvažnije učešće na jednom od najprestižnijih svetskih filmskih festivala u Berlinu (doduše ne u glavnom takmičarskom, već u prestižnom i takođe, takmičarskom programu »Forum«), a ne treba zanemariti ni činjenicu da je otvorio beogradski FEST i izdržao gledalačku konkurenciju najgledanijih filmova iz celog sveta, od kojih su neki »oskarovci« i »blokbasteri« (bio je jedan od pet najgledanijih filmova)..

IN MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
Saša Janković: FILMSKA 2007 - GODINA PROSEKA I NEBOJŠE GLOGOVCA. Savremeni srpski film već godinama bije bitku da zadobije pažnju prosečnog gledaoca ali to nikad nije išlo lako. Godina 2007. za srpski film nije bila fatalna, štaviše, bila je uglavnom prosečna i na nivou prošlogodišnje produkcije. Proizvedeno je ukupno trinaest igranih filmova. Nažalost, samo prosečna jer kad u jednom dvomilionskom gradu kao što je Beograd ostane samo nekoliko bioskopa koji pri tom obično „zvrje“ poluprazni onda ni od kinematografije u celini ne treba očekivati puno. Konačno, ove godine u Novom Sadu desio nam se i Prvi filmski festival Srbije ali bolje da nije jer je njegova promocija domaćeg filma bila toliko bez efekta da će se autori o tome narednom prilikom dobro razmisliti. U suštini u bioskopima su najbolje prošli filmovi koji tamo nisu ni imali premijeru: „Klopka“ i „Četvrti čovek“..

JUBILARNA 25. DODELA GODIŠNJIH FIPRESCI NAGRADA. FILM "NA MLEČNOM PUTU" NOMINOVAN U SVIH 10 KATEGORIJA, "ZONI" 9 A "REKVIJEMU" PO 8 NOMINACIJA. Kao i ranijih godina za najvažniju nagradu FIPRESCI Srbija za najbolji film nominovani su svi domaći filmovi premijerno prikazani u srpskim bioskopima 2017. godine, bilo ih je ukupno 12. Ovog puta najviše nominacija sakupio je film Emira Kusturice "Na mlečnom putu" čak 10 dok je na drugom mestu "Zona Zamfirova 2" Juga Radivojevića sa 9 nominacija. Srpski kandidat za Oskara "Rekvijem za gospođu J." autora Bojana Vuletića zaslužio je 8 nominacija dok su filmovi "Kozje uši" Marka Kostića i "Nigde" Predraga Velinovića nominovani u po 6 kategorija. Po 5 nominacija dobili su "Prokleti pas" Dragana Pešikana i "Afterparti" Luke Bursaća dok je "Povratak" Predraga Jakšića nominovan u 4 kategorija. Od ove godine FIPRESCI Srbija će dodeljivati i nagradu za najbolji dokumentarni film, dok će nagrade za životno delo biti dodeljene našem doajenu filmske fotografije Đorđu Nikoliću i posthumno našem nedavno preminulom kolegi i filmskom kritičaru Aleksandru D. Kostiću.
Detaljnije o nominacijama..

     
Pogledajte sve nominacije na našem YouTube kanalu..

PROMOCIJA NOVOG BROJA FILMSKOG ČASOPISA "FILAŽ" U KINOTECI. U  novoj zgradi Kinoteke 30. januara 2018. godine održana je promocija novog broja (14) filmskog časopisa "Filaž". Na promociji su govorili: Srđan Savić, urednik časopisa "Filaž" i v.d. direktora Niškog kulturnog centra, Verica Novakov, glavna urednica Izdavaštva NKC-a i Dejan Dabić, pokretač časopisa. "Filaž" u novom broju, pored ostalog, donosi prevedeni intervju sa Robertom de Nirom sa Sarajevo Film Festivala, reportaže sa festivala u Berlinu, Solunu i Torontu, prikaze filmova "Ustav Republike Hrvatske", "Pod lupom", "Povratnik"... "Filaž" je filmski časopis namenjen ljubiteljima filmske umetnosti, nastao iz potrebe za kontinuiranim praćenjem aktuelnih filmskih dešavanja, ali  i iz želje redakcije da se pokaže decentralizacija u kulturi na praktičnom primeru.

SANDRA PEROVIĆ U FIPRESCI ŽIRIJU 68. FILMSKOG FESTIVALA U BERLINU - BERLINALE 2018. Urednica i filmska kritičarka Radio televizije Srbije Sandra Perović, izabrana je za člana Međunarodnog žirija kritike FIPRESCI koji će ocenjivati filmove na predstojećem 68. Filmskom festivalu u Berlinu, prestižnom Berlinalu. Do sada je učestvovala u radu žirija tog prestižnog udruženja i na Kanskom (2005) i Venecijanskom festivalu (2006). Sandra Perović je član sekcije FIPRESCI SRBIJA koja je jedna od 47 nacionalnih sekcija u svetu. Urednik je u Redakciji filmskog I serijskog programa RTS-a i televizijski autor specijalizovane emisije o filmu “Velika iluzija”. Berlinski festival će ove godine biti održan od 15. do 25. februara a glavnim festivalskim žirijem predsedavaće poznati nemački reditelj Tom Tikver. Nakon ceremonije svečanog otvaranja festival će početi svetskom premijerom novog filma Vesa Andersona "Isle of Dogs".

DEJAN NIKOLAJ KRALJAČIĆ O FILMU "USTAV REPUBLIKE HRVATSKE". Ustav, kako glasi međunarodni naslov filma, ili Ljubavna priča o mržnji što sugeriše promotivni materijal filma, delikatna je drama protkana rafiniranim humorom, i krajnje sofisticiranim melodramskim elementima, ukupno uzev svim onim što jeste specijalnost renomiranog autora kakav je Rajko Grlić. No, Grlićev Ustav Republike Hrvatske ide i korak dalje, tačnije, zadire još dublje. Četiri lika (ili bolje rečeno tri i po, kako je otac protagoniste amputiranih nogu vezan za samrtničku postelju jedva u stanju i da progovara) žive u istoj zgradi, ali razdvojeni različitim socijalnim statusom, ideološkim opredeljenjima, seksualnom orjentacijom, i naravno, nacionalnom pripadnošću.
Naime, protagonista je mrzovoljni ugledni profesor iz imućne građanske porodice ekstremno desne orjentacije, prezimena Kralj a tumači ga Nebojša Glogovac..

MILAN VLAJČIĆ: "RUŽICA SOKIĆ" ZA JOVANU GAVRILOVIĆ.
Fondacija „Ružica Sokić“ je ovogodišnju nagradu za glumačko ostvarenje i doprinos kulturi dodelila mladoj glumici „Ateljea 212“ Jovani Gavrilović (26). Na dodeli nagrade u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu vladala je prisna i dostojanstvena atmosfera. Ishod nagrade je usledio nakon glasanja pedesetak pozorišnih umetnika i kritičara. I ove godine se vodilo računa da nagrada pripadne glumici u usponu, a ne nekoj već odavno priznatoj zvezdi koja se već nadobijala zvaničnih priznanja. Pun pogodak, kao i prošle godine, kad je iz obilja dobrih glumačkih prinova izdvojena Nada Šargin. Jovanu Gavrilović sam prvi put zapazio u izvrsnoj predstavi „Unosan posao“ u režiji Egona Savina, gde je zablistala uz asove kao što su Predrag Ejdus, Branislav Lečić..

OBJAVLJENE NOMINACIJE ZA GODIŠNJE FILMSKE NAGRADE FIPRESCI SRBIJA 2017. Godišnje FIPRESCI filmske nagrade dodeljuju se svake godine u januaru ili februaru od 1993. godine. One su rezultat glasanja članova srpske sekcije FIPRESCI i jedine su stručne godišnje filmske nagrade za srpski film. Aktivni članovi srpske sekcije FIPRESCI koji svake godine učestvuju u glasanju za godišnje nagrade su eminentni filmski kritičari i novinari koji pišu u najtiražnijim dnevnim listovima i najčitanijim nedeljnicima i magazinima u Srbiji. I ove godine tradicionalno će biti dodeljene nagrade u 10 kategorija: za najbolji film, režiju, mušku i žensku ulogu, montažu, fotografiju, scenario, muziku, scenografiju, kostimografiju kao i nagrada za najbolji strani film. Pored nagrade za životno delo biće dodeljena i nagrada za najbolji dokumentarni film.
Svečana jubilarna 25. dodela nagrada najboljima u srpskom filmu u 2017. godini biće održana 8.  februara 2018. godine, tačno u podne, u dvorani "Dinko Tucaković" u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u Beogradu. Detaljnije o nominacijama..

IVAN KARL O FILMU "RATOVI ZVEZDA - POSLEDNJI DŽEDAJI".
Ne verujete trejleru koji je sve suprotno od onoga na šta navodi, niti očekujte odgovore na pitanja i brojne teorije koje je otvorio prethodni film. Nikad jači DIZNI je pre neki dan, paralelno sa svetskom premijerom POSLEDNJIH DŽEDAJA simbolično objavio da je za 52 milijarde dolara preuzeo staru lisicu Holivuda, mejdžors studio 20th CENTURY FOX i time stavio tapiju na bogatu filmsku biblioteku sa franšizama Alien, Sam u kući, Umri muški, Simpsonovi, X Men, Dosije X, Predator... Uz ranije kupljene LUKAS FILM, gde je pored familije Skajvoker i Indijana Džons, i Marvel, ansambl superjunaka (Spajdermen, Tor, Ajron Men, Kapetan Amerika) nastupaju novo doba i pravila u američkoj pop kulturi i industriji zabave, sa DIZNIJEM u poziciji vrhovnog vođe. Svako poređenje sa Snoukom i Prvim redom je sasvim slučajno..

DEJAN DABIĆ O FILMU "GREBEN SPASA".
Filmovi Mela Gibsona kao reditelja uvek izazivaju veliku pažnju bez obzira na to da li su dobili najvažnije filmske nagrade ili poseduju izvestan stepen kontroverznosti; činjenica je da su oni uvek temeljno pripremljeni i da, u trenutku premijere, kao i svaka dobra pozorišna predstava, mogu da odgovore na pitanja - zašto ovde i zašto sada? Producenti su dugo merkali priču o heroju iz Drugog svetskog rata koji je prvi dobitnik Medalje časti, a da se pozvao na prigovor savesti. Desmond T. Doss je kao bolničar, bez oružja, na kraju Drugog svetskog rata, u krvavoj pacifičkoj bici na Okinavi, spasao sedamdeset petoro svojih saboraca. Gotovo nestvarno i bajkovito deluje potka ove filmske priče koja je zasnovana na istinitom događaju, a Mel Gibson je zahvaljujući kameri Sajmona Dugana (Simon Duggan) dodatno kontarpunktira; na početku, to je romantično-melodramska priča o mladiću kojeg traume iz prošlosti (pomalo kain-aveljevske proveniencije) dovode do pronalaska verskih osećanja, nakon odlaska u vojsku dominantan postaje dramski elemenat..

BORISLAV ANĐELIĆ: 58. FILMSKI FESTIVAL U SOLUNU - 2017 - "POTRAGA ZA KORENIMA". Međunarodni žiri kojim je predsedavala ugledna umetnica iz Palestine Anamari Jašir i u kome je učestvovao i umetnički direktor Karlovih Vara Karel Oh, na iznenađenje mnogih, odlučio je da glavnu nagradu “Zlatnog Aleksandra” koja nosi ime legendarnog grčkog reditelja Tea Angelopulosa dodeli švedskom filmu “Gavrani” debitanta Jensa Asura, koji svojom vizuelno upečatljivom pričom koja se bavi borbom usamljenog farmera da spase svoje imanje od naleta brutalne modernizacije, ipak, nije na najbolji način našao put do publike. Nagradu “Srebrnog Aleksandra” dobio je iranski film “Bez datuma, bez potpisa” Vahida Džalilvandua, snažan film koji se na delikatan način bavi moralno etičkim dilemama u kontekstu savremenog iranskog društva, kome je, takođe, pripala i nagrada žirija kritike FIPRESCI, a po mišljenju većine prisutnih bio je to i najbolji film festivala..

MILAN VLAJČIĆ: SJAJ FILMSKE GODINE.
Kakva je to bila godina? 1967! Neponovljiva! Obratite pažnju: „Skupljači perja“ Aleksandra Petrovića, „Kad budem mrtav i beo“ Živojina Pavlovića, „Nevinost bez zaštite“ Dušana Makavejeva, „Breza“ Ante Babaje, „Jutro“ Puriše Đorđevića... Dogodilo se to pre tačno pola stoleća i više se u srpskom filmu nešto slično nije zbilo. Svi ovi filmovi tokom godine na izmaku našli su se u pratećim programima desetak domaćih filmskih festivala, prošetali su mnogim tv-kanalima, ponos i dika. Dobro, a filmovi najnovije produkcije? Ništa iznad osrednjosti, mnogi nisu ni ušli u redovni bioskopski repertoar. Nije pitanje sredstava iz državnih fondova, ali, valja reći da već dvadesetak godina našeg filma nema na najvećim festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu. Sada sledi pitanje, a šta se događalo u godini na izmaku, kad se sabere sve što su potpisali domaći autori?..

IVAN KARL O FILMU "TO".
Prvo sećanje na belog klovna sa crvenim balonom i zubima pirane me vraća u rane devedesete, kada je Treći kanal premijerno emitovao tada svež dvodelni TV film. Bio sam uzrasta otprilike koliko i klinci koje ovaj mami, proganja i ubija, i iz straha mislim da nisam izdržao dalje od uvodne scene u šahtu. Kasnije sam saznao da je reč o adaptaciji knjige Stivena Kinga i potom upijao mnogo uspelije ekranizacije majstora straha: Isijavanje, Mizeri, Groblje kućnih ljubimaca. Spletom okolnosti nikada se nisam vratio na popravni i pogledao originalnu verziju TO. Tačno 27 godina kasnije, a to je broj koji u radnji knjige ima svoju simboliku, pojavila se bioskopska verzija koja je u premijernom vikendu prikazivanja u Severnoj Americi počistila konkurenciju sa 120 miliona dolara..

MILAN VLAJČIĆ: PRAVO NA PROMAŠAJ.
Jedan od najznačajnijih pisaca našeg vremena, klasik naučne fantastike (najpoznatiji po saradnji sa Kubrikom na filmu ”2001: Odiseja u svemiru”), Artur S. Klark (1917.-2008.) retko je pristajao na intervjue i, između ostalog i zbog toga, poslednje decenije života živeo je na Sri Lanki. Pamtim jedan dijalog u kojem je pitan, pomalo uvredljivo, kako se oseća kao klasik u jednom marginalnom žanru u kojem ima mnogo osrednjosti i treša (parafraziram po sećanju). Pisac je odgovorio: ”Nisam siguran da je odnos između značajnog i bezvrednog u sci-fi žanru drugačiji od onog koji važi u tradicionalnim beletrističkim žanrovima. Ako je u proizvodnji SF odnos 90 nevažnog i 10 bitnog, nemojte sumnjati da je isti iznos u današnjoj produkciji romana.” Ova napomena je bitna za kritičko razumevanje ne samo u književnosti nego i u medijskoj kulturi, u rasponu od filma, tv-serija do novih prodora u oblasti likovnog izraza (konceptualne izložbe bez štafelajnog slikarstva, hepeninzi i performansi)..

IVAN KARL O FILMU "UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU".
Oduvek sam tvrdio da je Piter Justinov najubedljiviji Herkul Poaro, sada sam u to još više uveren, iako znam da se obožavaoci Dejvida Sačeta neće složiti. On je svakako bio skladno rešenje za televiziju, ali veliki ekran ima svoj smisao i pravila, i tu se mnoge uloge drugačije igraju. Pedantnog, preciznog i prefinjenog belgijskog detektiva je tumačilo trinaest glumaca i baš je Kenetu Brani dopalo da ponese sujeverni redni broj u novom bioskopskom čitanju klasika "Ubistvo u Orijent ekspresu".  Izvorni pokušaj nastao je 1974. godine, kada je britanska kompanija Emi jedva nagovorila Agatu Kristi da im proda prava da bi usledila serija visokobudžetnih all star adaptacija - Smrt na Nilu (1978), Razbijeno ogledalo (1980) i Zlo pod Suncem (1982). Studio Kenon je još proizveo Sastanak sa smrću (1988) po donekle sličnom receptu, da bi se Poaro preselio na televiziju sa koje nije odlazio skoro tri decenije..

MILAN VLAJČIĆ: CIRKUS IZ NAŠEG SOKAKA.
Pristojnost i uljudnost u javnoj komunikaciji i na političkoj sceni, šta to beše? U opštem srozavanju svih standarda, na pozornicu naših života su istrčali šibicari, uvaljivači cigle, prodavci magle, patološki lažovi (sad ga vidiš, sad ne!), predskazivači bolje budućnosti (uvek malo morgen). Igra dvostrukih ogledala: i korisnici prostačkog, skatološkog rečnika i ponašanja, koji su stigli i do parlamenta, javno krste „one druge“ kao zastupnike cirkusa.
   Ima tu elementarnog neznanja, duhovne lenjosti. Ali kad se cirkus pojavio kao opšta oznaka svega šta nas je zadesilo, čak i u rečniku ono malo školovanijih novinara i pisaca, onda to ne sluti na dobro. Cirkus, u onom obliku koji je stigao do nas (od prvog u Londonu 1768), začetnik je moderne popularne kulture zabave. Na tradiciji cirkuske umetnosti su iznikli Baster Kiton, Čarli Čaplin, Federiko Felini..

BORISLAV ANĐELIĆ: 38. FILMSKI FESTIVAL "BRAĆA MANAKI" U BITOLJU- 2017 - "ZLATNA KAMERA MARSELU REVU".
Festival “Braća Manaki” u Bitolju, u Makedoniji, osmišljen je svojevremeno da prati rad filmskih snimatelja a stvoren je još u vreme zajedničke države Jugoslavije ali je vremenom prerastao u značajnu međunarodnu filmsku manifestaciju filmskih snimatelja sa svih strana sveta. Ovogodišnje tridesetosmo izdanje, pod rukovodstvom direktora Blagoja Kunovskog, inače uglednog filmskog kritičara i saradnju Gene Georgijevske, ponudilo je prisutnima i publici veoma bogat, preko devedeset, dugometrazno igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, smeštena u nekoliko različitih programskih celina, koji su svojom posvećenošću radu snimatelja i kvalitetom, opravdali ugledno mesto manifestacije “Braća Manaki” u svetu..

DEJAN DABIĆ O FILMU "POD LUPOM".
Od samog početka izbornog procesa za dobitnika Oskara za najbolji film 2015. godine film Pod lupom (Spotlight) reditelja Toma Makartija (Tom McCarthy) figurirao je, čak i kod najvećih kladionica (Vilijam Hil/ William Hill) kao jedan od dva glavna favorita. Ostali su se menjali, kako je vreme prolazilo, pre i posle nominacija, ali ovaj film ostao je među favoritima da bi na kraju i dobio, osim najvažnijeg Oskara  - za najbolji film i nagradu za najbolji originalni scenario za priču koja je, u stvari inspirisana istinitim događajem; reč je o hrabrim novinarima američke redakcije The Boston Globe iz Bostona koji su pre petnaestak godina objavili dugo zataškavanu istinu o sistematskom seksualnom zlostavljanju maloletnika koje su vršili lokalni sveštenici katoličke veroispovesti. Unutar pomenute redakcije, formiran je istraživački tim novinara pod nazivom Spotlight koji se može, na neki način uporediti sa našim Insajderom dok je bio na TV B-92..

IVAN KARL O FILMU "BLEJD RANER 2049".
Harison Ford je privilegovan glumac, jer kako sam priznaje, za velike pare, pod stare dane oživljava uloge koje su mu u mladosti trasirale karijeru. Nedavno se kao Han Solo žrtvovao u tranziciji Ratova zvezda, sada se sprema da na sedu glavu ponovo stavi braon fedoru i ne znam šta u osmoj deceniji života napravi sa Indijana Džonsom, pošto kompanija "Dizni" uporno odbija da ributuje serijal i angažuje nekog mlađeg. Između te dve ikone Holivuda, zaigrao je u nastavku ostvarenja sa najviše tzv. specijalnih izdanja, produženih i rediteljskih verzija. Kada se pojavio 1982. godine, "Blejd raner" je okarakterisan kao skup promašaj. Snimanje su obeležile trzavice između Harisona Forda i Ridlija Skota, pritisci zbog prekoračenja budžeta, a montažu svađa producenata sa rediteljem, čija željena verzija nije ni ušla u distribuciju..

MILAN VLAJČIĆ: BIOSKOP "ZVEZDA" SE NE DA. Od svih mentalnih osobina naroda na ovim prostorima (Srbi tu nisu izuzetak) najprisutnija je sklonost brzom i lakom zaboravu. Primera i povoda za ovu tvrdnju ima koliko hoćete, neki će reći, nismo zaboravili, samo smo digli ruke. A neki od tih koji su digli ruke upravo su bili zaduženi da nešto preduzmu, jer im je to u opisu posla.
Ovde hoću da podsetim (izvinjavam se onima sa dobrim pamćenjem) da je pre četiri godine grupa mladih filmskih autora i studenata provalila u poodavno zaključan bioskop ”Zvezda”, odmah preko puta Gradske skupštine, na Terazijama, preduzela akciju čišćenja i deratizacije. I pokazala da ”ponovo radi bioskop”!
U obilju depresivnih događanja ova akcija pod naslovom ”Pokret za okupaciju bioskopa” digla je na noge celokupnu kulturnu javnost. Posle sedam godina zatvaranja očiju pred gangsterskom privatizacijom 14 beogradskih bioskopa (izvedenom voljom ondašnjih gradskih vlasti, sa udelom u deobi plena) dugo zakatančen nekadašnji bioskop ”Zvezda” osvojen je, očišćen je nagomilan otpad, izvršena brzinska deratizacija i tamo je uspostavljen neprekidni filmski festival..

IVAN KARL: PRVI UTISCI O TV SERIJI "SENKE NAD BALKANOM".
Period između dva velika rata tokom koga je postojala Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca i trend intenzivnog zanimanja za taj deo lepše i nepoznate prošlosti započet je na RTS ekranizacijama lakih štiva Mir Jam koje je priredio Zdravko Šotra, nastavljen „Mirisom kiše na Balkanu“ u režiji Ljubiše Samardžića po delu Gordane Kuić, a kulminirao storijom o legendarnom podvigu fudbalske reprezentacije na putu za Montevideo Dragana Bjelogrlića. Iako potpuno različite, pomenute serije su imale jednu sličnost, a to je romansirano, a neretko i šećerasto viđenje ljudi i događaja te epohe. Bjelogrlić se „Senkama nad Balkanom“ vratio koju godinu od vremena Moše i Tirketa, u Beograd kasnih dvadesetih, koji je kao danas i sutra, raskrsnica političkih vetrova istoka i zapada, mesto koje posećuju, na koje utiču i kroz koje nimalo slučajno, prolaze razni živopisni belosvetski karakteri..

BORISLAV ANĐELIĆ: 43. FILMSKI FESTIVAL U TORONTU - 2017 - "PREGRŠT PREMIJERA ALI ISPOD OČEKIVANJA". Ovogodišnje izdanje jednog od najuglednijih svetskih filmskih festivala nije, na žalost, ispunilo velika očekivanja njegovih organizatora, kritike i brojne publike. Ove godine je na programu bilo znatno manje igranih filmova ( za 14% tj. 255 u odnosu na 296 od prošle godine), čiji su reditelji bila mnoga poznata svetska imena, od kojih se u najavama dosta očekivalo, uz ucesce kultnih glumačkih imena ali većina tih ostvarenja bila su osrednjih vrednosti. Mada Toronto medijski i dalje važi kao "lansirna platforma" za Oskarovsku trku, njegovu poziciju poslednjih godina ozbiljno ugrožavaju Teluride i Venecijanski festival, gde se i ove godine našlo mnogo poznatih imena, koja su se potom obrela i u Torontu, a čiji filmovi ako je suditi po sajtu Goldderby koji se bavi predviđanjima kandidata za Oskara se visoko kotiraju za nominacije. Činjenica je da ove godine nije bilo filma koji je pobrao sve simpatije kritike i publike i biće veoma zanimljivo kome će se carstvu privoleti Izbor naroda, glasovi publike, ove godine, čiji se izbor prethodnih godina često poklapao za kasnijim izborom za nominacije..

MILAN VLAJČIĆ U SUSRET 23. FESTIVALU AUTORSKOG FILMA U BEOGRADU. Za mnoge poštovaoce autorskog, nezavisnog i niskobudžetnog filma (nema ih zapravo mnogo, ali deluju kao prosvećena elita sa samog socijalnog dna, bez sopstvene krivice) dolaze praznični dani. Dvadesettreće izdanje Festivala autorskog filma (FAF – 24. Novembar – 2. decembar) održaće se u devet beogradskih bioskopskih dvorana, sa 91 filmom, raspoređenim u osam programskih celina. Sreća za filmske strasnike da su tri dvorane na stotinak metara od Trga republike, tako da je moguće pretrčavanje sa sendvičem u ruci. Ima ih i na novobeogradskoj strani, uz neke koje su čak i pod kapom velikih tržišnih centara. Kad pominjem filmske strasnike, ostavljam po strani one koji se drže istrošene formule: volim film i rado ga se sećam. Film zahteva praćenje i osmatranje, čak i kad nam se čini da ne živimo u zemlji filmskih čuda..

DEJAN DABIĆ O FILMU "MOST ŠPIJUNA".
U trenutku kada je svetski mir na najvećim iskušenjima od hladnoratovskih vremena, pa možda čak i od vremena Drugog svetskog rata (ratovi na Bliskom istoku, pojava ISIL-a, terorizam...), pojavljuje se nimalo slučajno novi film Stivena Spilberga, zasnovan na istinitoj priči o razmeni špijuna na mostu Glinike (Die Glienicker Brücke) nedaleko od Berlinskog zida koji je služio za razmenu zarobljenika između zemalja NATO pakta i Varšavskog ugovora. U centru dramske priče je ugledni advokat Džejms Donovan (igra ga poslovično dobri Tom Henks) koji je na mostu Glinike 1962. godine organizovao razmenu Rudolfa Abela (odlični Mark Rajlans, u međuvremenu nominovan i za Zlatni globus za epizodu) - osuđenog u SAD za špijunažu u korist SSSR (u prvom delu filma prisustvujemo sudskom procesu sa tada dominantnom antikomunističkom histerijom) i američkog pilota Frensisa Geri Pauersa..

MILAN VLAJČIĆ: VALTER U KINI.
Krajem maja, u Svečanoj Sali Jugoslovenske kinoteke (Uzun Mirkova 1) predstavljena je monografija Velimir Bata Živojinović – Valter pre Valtera“, dvojice autora, Radoslava Laleta Vujadinovića i Vojislava Marjanovića. Izdavač, Službeni glasnik i domaćin promocije, Kinoteka, pobrinuli su se da sve deluje izuzetno svečano, najstaknutije ličnosti naše filmske kulture ispunile su veliku dvoranu do poslednjeg mesta, bilo je i stajanja sa strane – godinu dana posle smrti našeg najomiljenijeg glumca (1933, Koraćica – 2016, Beograd) imao sam utisak da ceremonijal opraštanja još traje. Ovo nije prva knjiga knjiga o Bati, ali je zasad najobimnija, plod desetogodišnjeg kopanja po javnim i porodičnim arhivama, sa obiljem fotografija iz filmova i privatnog života, svedočenjima mnogih savremenika, saradnika i drugara iz detinjstva..

IVAN KARL O TV SERIJI "PSI LAJU VETAR NOSI". Ne znam da li je Radoš Bajić ikada pratio strip Maksa Bunkera i da li uopšte poznaje kultno štivo pop kulture u SFRJ, ali primećujem izvesne sličnosti između porodičnog stabla Stavrića i članova grupe TNT.
I dok Fordova tajna družina obitava u cvećarnici, Stavrići se kriju iza prodavnice pogrebne opreme i svirki po gastarbajterskim svadbama. I jedni i drugi su mučenici sa društvene margine, u predgrađu metropole, kojima je osnovna delatnost paravan za razne mutne poslove i kombinacije, od kojih će se jednog dana možda obogatiti i rešiti egzistencionalne probleme.
U hijerarhiji familije i biznisa, Stojke Gladiola je Broj 1, Stavra, Sir Oliver u pokušaju, Mika Armonika dobroćudan i naivan poput Bob Roka, Gostimir po krštenici i karakteru podseća na Grunfa, Baka Nana je ženska verzija zakržljalog Jeremije, Razvigor, zanesenjak kao Alan Ford. Ciganin Slađan da dune bio bi Superhik, koga juri Inspektor Brok, odnosno Pavlović... čak je i odjavna špica na kraju svake epizode mali foto-strip..

MILAN VLAJČIĆ: MAK U VENECIJI.
Pre četrdesetak godina, na naslovnoj stranici izvrsnog Oksfordskog filmskog rečnika ugledao sam kadar iz filma Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT: glumica Eva Ras leži potrbuške, naravno obnažena, ništa zazorno se ne vidi, ali sve je u blizini, a u donjem delu leđa smestila se mačka!
Od tada, o delu ovog reditelja objavljeno je desetak monografija iz pera najuglednijih kritičara i analitičara modernog filma. U opsežnim istorijama filma koje potpisuju autori poput Dejvida Bordvela, Kristin Tompson, Dejvida Tomsona, Dejvida Robinsona, posebna, izdvojena poglavlja su posvećena prevratničkom i okrepljujućem duhu ovog reditelja kojeg svrstavaju negde između Bunjuela (jedna ugledna nagrada sa ovim imenom leži u njegovoj kućnoj arhivi) i Godara...

FIPRESCI NAGRADE NA FILMSKIM SUSRETIMA U NIŠU 2017.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija 52. Filmskog festivala u Nišu - FILMSKI SUSRETI '2017, koji je održan od 24. do 30. avgusta 2017. godine u sastavu: Borislav Anđelić, Ivan Karl i Ratko Orozović doneo je dve jednoglasne odluke. Nagradu FIPRESCI za najbolju žensku ulogu žiri je dodelio Mirjani Karanović za ulogu u filmu "Rekvijem za Gospođu J." scenariste i reditelja Bojana Vuletića dok je najbolju mušku ulogu ostvario Slavko Štimac (na slici) u filmu "Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato" scenariste i reditelja Srđe Penezića. Uloga Dobrice koju je tumačio legendarni Slavko Štimac podigla je na noge publiku na Letnjoj pozornici u Nišu koja je burnim, viešestrukim aplauzima pozdravila filmsku ekipu. Štimac se prvi put poklonio niškoj publici pre ravno 45 godina..

SRĐAN SAVIĆ O FILMU "DRVO ŽIVOTA" TERENSA MALIKA.
Tokom projekcije filma Drvo života u Kanu − a Malikov je film prikazan u takmičarskom programu toga festivala, da bi na kraju, kako će se ispostaviti, bio ovenčan i jednom od glavnih festivalskih nagrada, Zlatnom palmom, kao prvo američko ostvarenje kome je to uspelo nakon Morovog (Michael Moore) Farenhajta 9/11 (Fahrenheit 9/11) 2004. godine − pojedini su se gledaoci, kao da je sala prepuna termita ili buva, neprestano vrpoljili u svojim sedištima, glasno negodujući s vremena na vreme povodom zbivanja koja su se odvijala na velikom platnu. Neki od izveštača koji su se zatekli na kanskoj projekciji petog dugometražnog igranog ostvarenja u Malikovoj karijeri opisali su atmosferu u publici kao visokonaponsku napregnutost praćenu katkada neartikulisanim podvriskivanjem, izviždavanjem, brecanjem i siktanjem, ne propustivši pritom da naglase kako je kulminacija te ne baš pritajene gledalačke netrpeljivosti usledila čim je krenula odjavna špica a na velikom se ekranu pojavilo ime scenariste i reditelja Terensa Malika..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "DRUG CRNI U NOB-U".
Neka od najboljih filmskih ostvarenja u srpskoj kinematografiji, poput „Doroteja“ ili „Banović Strahinje“, iz „filmski“ veoma plodnih osamdesetih godina prošlog veka, tematski su smeštena u daleku srpsku prošlost. Bogata arhivska istorijska građa koja je još uvek stalno dostupna našim filmskim radnicima na žalost najmanje je interesovala naše scenariste. Možda jednim delom, ipak i iz razloga veoma zahtevnih produkcijskih uslova srpska istorija na filmskom platnu kod nas skoro da nije ni odškrinuta. Jedan od najvećih filmskih promašaja u našoj, bez malo, stogodišnjoj istoriji kinematografije „Boj na Kosovu“ Zdravka Šotre verovatno je obeshrabrio sve reditelje za narednih dvadesetak godina. S druge strane ne treba zaboraviti neke od najboljih i najuspešnijih srpskih televizijskih serija svih vremena „Vuk Karadžić“ (1987) reditelja Đorđa Kadijevića i scenariste Milovana Vitezovića koja je antologijski primer kako velike istorijske teme kad se radi ozbiljno i odgovorno mogu biti veoma zahvalne za realizaciju na platnu..

DEJAN NIKOLAJ KRALJAČIĆ: 21. FILMSKI FESTIVAL "FANTASIA 2017" U MONTREALU.
Uprkos jednoj od najslabijih sezona kakva je bila 2016/17 (naročito po pitanju evro-američke produkcije), bilo da govorimo o vodećim biskopskim hitovima ili ostvarenjima okićenim najprestižnijim filmskim priznanjima i nominacijama za iste, Fantazija je uspela da ne poklekne kao druge, na žalost zvučnije filmske smotre, te opet ponudi program vredan pažnje. To ne znači da se kreativno inferiorna godišnja ponuda nije odrazila i na Fantaziju sa rezultatom u nešto slabijem programu u odnosu na prethodna joj superiorna izdanja. No, nekolicina ostvarenja iz bogate ponude od preko 150 dugometražnih i 300 kratkometražnih filmova, od kojih su brojni bili svetske, međunarodne ili kanadske premijere, svedoči o predanosti i upornosti selektora programa koji se uvek svojski trude da Fantazija, bez obzira na okolnosti, ne potone u kakvo opšte festivalsko sivilo..

MILAN VLAJČIĆ: RATOVI ZA 14-GODIŠNJAKE.
Velika filmska serija (danas je fensi upotrebiti poslovni izraz: franšiza) „Ratovi zvezda“ nastavlja se posle četiri decenije haranja po svetskim filmskim i medijskim tržištima. Holivudska producentska kuća Lukasfilm je već najavila premijeru novog filma „Ratovi zvezda: poslednji džedaj“, koji se tek snima. Valja na vreme zaposesti medije kako bi se podgrevala pažnja i podsticala glad miliona gledalaca. Nije lako posle tolikog vremena okupiti glumce iz prvobitne postave, vreme čini svoje, nekih više nema, ali ni mrtvi se ne ostavljaju na miru: nedavno preminula Keri Fišer, koja je igrala Princezu Leju, u središtu je marketinške kampanje, njoj se posvećuju video-omaži, skreće se pažnja na njenu porodičnu dramu, sve se preduzima kako se ne bi stekao utisak kako je sve to ponajpre u funkciji zgrtanja velikih prihoda..

IVAN KARL O FILMU "DENKERK".
Mnogo se buke diglo oko filma DENKERK i, odmah da kažem, to nije ni najbolji ni najuspeliji Nolanov rad, a još manje ratni spektakl kome nema ravnog, kako se već za uši članova Američke filmske akademije spinuje po prekookeanskim medijima. Iz aviona se vidi vešto razrađena PR strategija studija Vorner da Kristofer Nolan konačno ugrabi Oskara i ne bih se iznenadio da se to desi kao ispravljanje nepravde koja mu je učinjena za Početak i Mračnog viteza. Njegov povremeni glumac Tom Hardi je u niskobudžetnoj drami Locke sve vreme vozio auto, ovde pilotira spitfajerom i lice mu se vidi tek na samom kraju. Mark Rajlans drži brodsko kormilo, Kenet Brana nešto mrmlja u bradu u mornaričkoj uniformi. Uz zaglušujuće zvukove kompozitora Hansa Zimera od kojih se ježe bubne opne i vrhunsku fotografiju Hoyte Van Hoytema, Denkerk je drugačiji pristup temi i žanru..

MILAN VLAJČIĆ: ENIGMA DENKERK.
Na ove naše prostore istina o Drugom svetskom ratu je je sporo pristizala. U mojim gimnazijskim danima, sredinom pedesetih, na časovima istorije nam je kazivano da je rat počeo bombardovanjem Beograda i Kraljevine Jugoslavije. 6.aprila 1941. Prošle su godine i onda sam doznao da je pravi početak rata označen Hitlerovim napadom na Poljsku 1. septembra 1939, samo osam dana pošto su predstavnici nacističke Nemačke i sovjetske Rusije, fon Ribentrop i Molotov, potpisali pakt o trajnom prijateljstvu ova dva sistema. Zahvaljujući tom dogovoru, Staljinove jedinice su do 16. septembra okupirale istočni deo Poljske. Zvaničan početak Drugog svetskog rata nije objavio Hitler (on je voleo blic-krigove, napade bez najave), već, gorkim paradoksom, Englesko kraljevstvo koje je Poljacima garantovalo mir..

BORISLAV ANĐELIĆ: 52. FILMSKI FESTIVAL U KARLOVIM VARIMA - 2017 - "NA PRAGU NOVIH IZAZOVA". Jedan od najuglednijih međunarodnih filmskih festivala, smešten u predivni ambijent poznatog banjskog odmarališta Karlovih Vara u Češkoj, uspešno je završen tradicionalnom svečanom podelom nagrada. Ovogodišnje, pedesetdrugo izdanje festivala, koji se održavao od 30. juna do 8 jula, pod umetničkim rukovodstvom Karela Oha, zadržalo se u okviru svoje prepoznatljive programske matrice, glavnog takmičarskog programa u konkurenciji igranog i dokumentarnog filma i programa “Istočno od Zapada” uz nekoliko atraktivnih vešto osmišljenih pratećih programa. Festivalski izbor od čak 207 filmova ponudio je niz izazova pretezno mlađoj publici, većinom studentima i mladim umetnicima, kao i brojnim domaćim i stranim novinarima sa svih strana sveta. Posebnu pažnju ove godine privukao je svojevrstan omaž poznatim imenima iz sveta kritike uz njihovo prisustvo u vidu programa “Šest bliskih susreta” u kome su prikazani filmovi u izboru poznatih kritičara koji su na njih ostavili snažan utisak. Među ovim filmovima posebnu pažnju zadobilo je prikazivanje filma “W.R.- Misterije organizma” našeg proslavljenog reditelja Dušana Makavejeva u izboru renomiranih izraelskih kritičara..

MILAN VLAJČIĆ: "SKUPLJAČI PERJA", POLA VEKA KASNIJE.
Počeo je Kanski filmski festival, jubilarno, 70. izdanje (17-28. maj), velike kulturne priredbe žive od podsećanja na prve, herojske dane. Odlazio sam tamo dve decenije kao izveštač iz dana u dan, preživeo tu frtutmu i jurnjavu. Jer, u glasoviti primorski gradić se slegne blizu sedam hiljada novinara, još desetak hiljada filmskih profesionalaca raznih vrsta, od onih ozbiljnih do muvala i prodavaca magle. Uzgred, sjate se secikese i lopovi za koje je gužva i sudaranje u tesnim uličicama bogomdana prilika za delovanje. Dok sam šetao tih godina, malo-malo pa neko cikne da mu je nestao buđelar sa sve pasošem. Nešto pre toga, naleteo je neko na njega, ljubazno se izvinio, i dok se okrenuo čovek primeti da je nešto otišlo zauvek.
O istoriji Kanskog festivala postoje desetine knjiga, počev od one legendarne, velikog američkog kritičara Rodžera Eberta, do specijalnih izdanja francuskih magazina, nabijenih datumima, pregledima filmova od godine do godine, sa mnogo zgoda koje prerastaju u usmenu legendu (ili obratno)..

BORISLAV ANĐELIĆ: 70. FILMSKI FESTIVAL U KANU - 2017 - "IZNEVERENI JUBILEJ".
Najugledniji filmski festival u svetu, kanska manifestacija, svečano je otvorena u Paleu na kultnoj Kroazeti, po jubilarni, sedamdeseti put, filmom “Ismaelovi fantomi” francuskog autora Arnoa Deplešena. U veoma dinamičnom svetu savremenog filma, gde na scenu veoma agresivno nastupaju neki novi producentski i distributerski giganti, kanska manifestacija, za sada, uspešno uspeva da zadrži svoje vodeće mesto. Ostajući veran svojoj osnovnoj kreativnoj matrici, koju u hodu uvek prilagođava savremenim tokovima, kanski festival, pod umetničkim rukovodstvom Tijeri Fremoa, tradicionalno na svojim programima predstavlja poznata autorska imena, od kojih su mnogi upravo u Kanu stekli svoj kultni status, vešto uklapajući mnoge nove autore, ne samo u trku za Zlatnom palmom, nego i na uglednim pratećim programima Izvestan pogled, Izboru reditelja i Nedelji kritike..

MILAN VLAJČIĆ: JESEN GLUMAČKOG OČAJA.
Kakva tragična završnica, kakav pad u anonimnost i borbu za preživljavanje, posle blistavog početka glumačke karijere!
Na beogradskom festivalu Beldocs u petak (12 maj, 16 sati) sa uzbuđenjem sam odgledao film austrijskog dokumentariste Andreasa Horvata „Helmut Berger, glumac“ (90 min. 2015).Dug i zanimljiv razgovor sa autorom u Velikoj dvorani Doma omladine Beograda, izađem na ulicu da predahnem i sretnem prijateljicu, jednog od najboljih knjižara, sveznalicu. Kažem da sam upravo gledao film o Helmutu Bergeru, a ona: Ko je pa taj?! Odmah otvori svoj „pametni“, nađe mu portret, ugleda fotos i klikne: Kakva lepota! A ja dodadoh: Pogledaj dalje, i ona ugleda fotos iz najnovijih dana, prizor zapuštenog i slomljenog čoveka. Rekoh joj: To je nekad i sad. Pomenuo sam nekoliko filmova koji su ga u mladosti proslavili, a ona, u samoodbrani promrmlja: Tad se nisam ni rodila...

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU".
„Sveti Gergije ubiva aždahu“ je tek drugi srpski film na temu Prvog svetskog rata u istoriji naše kinematografije. Ova tema je u jugoslovenskom filmu više od 40 godina bila prećutno zabranjena. Iako je reč o ljubavnom trouglu u vihoru ratnih dešavanja ne može se reći da „Sveti Georgije...“, projekat vredan 4,5 miliona evra nema i drugih pretenzija. Od prikaza Balkanskih ratova, pojavljivanja Gavrila Principa koji odlazi u Bosnu da bi izvršio atentat na austrijskog princa Ferdinanda pa do samog tretmana Cerske bitke, prve pobede saveznika u Velikom ratu, sve je u znaku tih najznačajnijih godina za srpski narod u novijoj istoriji. Stradanje prouzrokovano ratovima i patnja kao trajna ljudska i pre svega srpska svarnost, nadvija se nad srpskim selom i celom državom. Rađen po scenariju Dušana Kovačevića i njegovom vrlo uspešnom pozorišnom komadu film Srđana Dragojevića je jedna prilično slobodna adaptacija tog važnog perioda srpske istorije..

MILAN VLAJČIĆ: DREMKA U BIOSKOPU.
Ko nije nikad zadremao u bioskopskoj dvorani, nije osetio jednu od važnih životnih slasti, ili je preispoljni lažov!
Ovo je, parafrazirao sam po sećanju, napisao poznati francuski kritičar Alen Riju (Alain Riou), iz pariskog nedeljnika u „Le Nouvel observateur“, pre dvadesetak godina. Ne u svom listu, već kao gostujući kolumnista u svakodnevnom festivalskom izdanju „Le film francais“, prvih dana uglednog filmskog festivala u Kanu. Ovaj duhovit tekst, u kojem je dotaknuta tabu tema u životu filmskih kritičara, hroničara i izvestilaca sa filmskih festivala, izazvao je žestok odjek. Sledećeg dana, na prilazu festivalskoj palati naletim na Alena, pozdravimo se, i ja mu čestitah na zanimljivom komentaru u kojem je dotakao javnu tajnu onih koji profesionalno prate filmove, da ne pomenem obične posetioce bioskopskih dvorana. Alen, sav zajapuren, mi odvrati: velike sam nevolje doživeo, presreću me kolege sa svih strana, većina ljuti kao risovi, kao da sam otkrio neku profesionalnu sramotu..

BORISLAV ANĐELIĆ: 17. FILMSKI FESTIVAL "GO EAST" U VISBADENU - 2017 - "TRIJUMF BOJANA VULETIĆA".
Ovogodišnji, sedamnaesti po redu, festival srednje i istočnoevropskog filma goEast, koji se tradicionalno održava u Visbadenu u nemačkoj pokrajini Hesen, pod umetničkim rukovodstvom Gabi Babic, koja iz godine u godinu proširuje i obogaćuje programsku matricu festivala, ponudio je svima prisutnima veoma zanimljiv izbor filmova, kao i pratećih događanja.
Reč je o manifestaciji, iza koje stoji Nemački filmski institut iz Frankfurta, koja tokom godina dobija na značenju i koji sa svojom politički intoniranim izborom, kao i pratećim programima, uspešno korespondira sa kulturnim i društvenim kretanjima i vrlo često turbulentnim sredinama iz kojih filmovi dolaze..

MILAN VLAJČIĆ: MOJI "BENSEDIN" FILMOVI.
Postojala su vremena, šta kažem, decenije, kad nije bilo izbora najboljih filmova (TopTen). U tim herojskim godinama film se probijao kroz kafane, cirkuske šatre, vašare, zabavišta, da bi zvanična kultura postepeno shvatala da je rođena respektabilna umetnost. Danas imamo liste najboljih, po žanrovima, godinama, decenijama, po podžanrovima (slash movies, na primer) na svim stranama. Što je dobro, podsticajno. Najčuvenija je lista britanskog magazina „Sight and Sound“, od 1952, svakih deset godina, do današnjih dana. Nekadašnji, kultni, pariski „Cahiers du cinema“ (nema ga više, pokoj mu duši), svake godine je objavljivao svoju listu „ten best“, a to su preuzeli i drugi, američki „Film Comment“, francuski „Positif“. I sam „Sight and Sound“ objavljuje godišnju listu „20 najboljih filmova godine“, uz pojedinačne liste svojih kritičara-saradnika..

BORISLAV ANĐELIĆ: 14. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA U LINCU - 2017 - "U ZNAKU ŽENA".
Festival evropskog filma “Crossing Europe”, pokrenut u okviru inicijative kada je Linc bio kulturna prestonica Evrope, uspešno je, po četrnaesti put, ponudio, pod rukovodstvom agilne Kristine Dolhofer, koja je i osnovala ovu manifestaciju, svojim brojnim gledaocima i gostima, zanimljiv izbor filmova pretežno mladih autora. U glavnoj konkurenciji igranih filmova, među dvanaest naslova, našlo se deset debitanata, a naročitu pažnju skreće činjenica da je među njima čak sedam žena. Ono što posebno karakteriše filmove ovih mladih žena reditelja je veština da se bez ustezanja bave veoma ozbiljnim problemima svojih sredina i junaka na izuzetno hrabar i umetnički uzbudljiv način. U tom smislu posebnu pažnju zaslužuje “Tuđa kuća” Rasudan Gluridze iz Gruzije koja uz sjajnu glumačku ekipu i briljantnu crno belu kameru smelo govori o svakodnevici ljudi, koji na ivici ratnih zbivanja, uprkos teskoćama, gubitka indentiteta i problema odrastanja mladih, traže smisao da koliko toliko normalno nastave svoje živote..

MILAN VLAJČIĆ: DOLAZAK AVATARA.
U istoriji filma, a ona traje tek nešto duže od 120 godina, često nismo bili svesni kako je značajno nešto što se upravo događa u ovom trenutku, kad novo tehnološko unapređenje uvodi u izražajni registar filma nešto što u ranijim epohama nije bilo moguće. Ovih dana sam sa standardnog DVD snimka ponovo gledao film Džejmsa Kamerona „Avatar“. Pre sedam godina, nekako u ovo vreme video sam ovaj film u modernom bioskopu (ne onom moje mladosti, kako to vole da kažu lakomisleni nostalgičari), u tehnici koju je iskoristio prvi put, u 3D. Na žalost, ni Jugoslovenska kinoteka nije u mogućnosti da prikaže ovaj film u tom formatu, istekla licenca, ili neki drugi problem po sredi. Prisećam se da je pre sedam godina, u sezoni koja je u komercijalnom smislu za Holivud bila skromna i upozoravajuća, a u umetničkom depresivna (što se videlo iz lista nominacija za Oskara), stigao na ekrane sveta film koji je iskoristio najnovija otkrića u kompjuterskoj tehnologiji i ubrzo oborio sve rekorde gledanosti..

BORISLAV ANĐELIĆ: 20. FILMSKI FESTIVAL "DIJAGONALE" U GRACU - 2017 - "NOVI TONOVI NA LEPOM PLAVOM DUNAVU".
Ovogodišnji, jubilarni, dvadeseti Festival austrijskog filma, popularno nazvan Dijagonale, predstavljao je,za sve pratioce, goste i učesnike festivala, izvršnu platformu za tumačenje u kom pravcu se kreće savremeni film u Austriji. Kinematografija koja je na svetskoj sceni poslednjih decenija bila u znaku kultnih reditelja Mihaela Hanekea i Ulriha Zajdla, uz zavidan visok nivo produkcije, ove godine je demonstrirala prisutnost novih imena i tonova u austrijskom filmu. Ovaj trend koji se uspešno nadovezuje na već afirmisana značenja savremenog austrijskog filma, kao okosnicu, ove godine, imao je dominaciju tema iz ličnog i društvenog života svakodnevice. Bilo da je reč o dubljim psihološkim traganjima u odnosu prema svojim junacima, što je inače bitna osobina austrijskog filma u celini, bilo da je reč o efektima ekonomskih teškoća u tranziciji ili izbegličkog cunamija, novi austrijski film se hrabro, i u većini slučajeva, uspešno suočava sa životima svojih sunarodnika u ambijentu današnjice..

BORISLAV ANĐELIĆ: 67. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - 2017 - "BERLINALE I NEKE HRABRE ŽENE".
Svetskom premijerom filma “Đango”, rediteljskim debijem francuskog scenariste i producenta, Etjena Komara, rađenim prema biografskim motivima iz života legendarnog gitariste romskog porekla Đanga Rajnharta, u Paleu na Potsdamer Placu, koji nosi ime kultne filmske glumice Marlene Ditrih, otvoren je ovogodišnji 67. Međunarodni filmski festival u Berlinu. Sa pomenutim filmom na otvaranju umetnički direktor Berlinala, Ditrih Koslik, na najbolji način nastavlja uspešnu tradiciju ove manifestacije, stvorene svojevremeno u doba hladnoratovske atmosfere, koja je vremenom prerasla u dinamičnu platformu suočavanja sa aktuelnim bavljenjem političkim izazovima i temama iz čitavog sveta. U tom smislu, ponuđeni takmičarski program, gde se 18 filmova našlo u trci za uglednu nagradu Zlatnog medveda, uz Berlinale special i programe Panorame i Foruma, ponudio je brojnim gledaocima i poštovaocima festivala u filmskom svetu, veoma uzbudljive filmske dane..

BRAZILSKI FILM "AKVARIJUS" BRAZILSKOG REDITELJA KLEBERA MENDOZE FILHE NAJBOLJI FILM 22. BEOGRADSKOG FESTIVALA AUTORSKOG FILMA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija 22. Festivala autorskog filma, koji je održan od 25. novembra do 3. decembra 2016. godine u Beogradu u sastavu: Ivan Karl, Vladimir Džudović i Milan D. Špiček, nagradu "Slobodan Novaković" FIPRESCI za NAJBOLJI FILM festivala dodelio je brazilskom filmu „AKVARIJUS“ (Aquarius, 2016, Brazil) Klebera Mendoze Filhe.  Takođe, žiri FIPRESCI Srbija dodelio je i Specijalno priznanje (Special mention) filmu "SWEET MOVIE" Dušana Makavejeva iz 1974. godine, koji je na festivalu prikazan u pratećem programu..

FILM "MLADOST" ITALIJANSKOG REDITELJA PAOLA SORENTINA NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2016.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija  44. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2016, koji je održan od 26. februara do 6. marta 2016. godine u Beogradu u sastavu: Dejan Dabić (predsednik žirija), Vladimir Džudović i Dušan Cicvara, nagradu "Dinko Tucaković"  - FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je italijanskom filmu „Mladost“ (Youth, 2015, Italy - France - UK - Switzerland) Paola Sorentina. Nagrađeni film u kojem glavne uloge igraju Majkl Kejn i Harvi Kajtel, žiri je ocenio kao ostvarenje koje potvrđuje krilaticu „život je kratak, umetnost je duga“. Inače film "Mladost" dobio je dva meseca ranije čak tri Evropske filmske nagrade među kojima za najbolji film u 2015, Paolo Sorentino za najboljeg reditelja dok je Majkl Kejn dobio "evropskog oskara" za najbolju mušku ulogu na 28. ceremoniji održanoj u Berlinu 2015..

GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2015.
Nagrada FIPRESCI Srbija za najbolji film u 2015. godini dodeljena je 16. marta 2016. godine ostvarenju "NIČIJE DETE" scenariste i reditelja Vuka Ršumovića. Ršumović je nagrađen i za najbolji scenario, dok je nagrada za najbolju režiju pripala, glasovima članova FIPRESCI Srbija, Goranu Radovanoviću za dokumentarno ostvarenje "Enklava". Ovogodišnja dodela je počela minutom ćutanja za Dragana Nikolića, jednog od naših najvećih glumaca svih vremena, koji je preminuto 11. marta.
Priznanje za životno delo posthumno je dodeljeno dugogodišnjem upravniku Biblioteke Jugoslovenske kinoteke Borislavu Bori Stanojeviću i filmskom kritičaru i nekadašnjem uredniku Filmskog programa RTS-a Nebojši Popoviću (1958-2015) (na slici dole). Andrija Zafranović je dobio nagradu za najbolju montažu za film "Enklava", a za najbolju fotografiju Milan Tvrdišić ("Bićemo prvaci sveta"). Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je Jeleni Đokić za rolu u filmu "Smrdljiva bajka", a za najbolju mušku ulogu Denisu Muriću ("Ničije dete" i "Enklava"). FIPRESCI je nagradio Milana Đurđevića za najbolju muziku u filmu "Panama", za scenografiju nagrađena je Jelena Šopić ("Bićemo prvaci sveta" i "Ničije dete"), a za najbolji kostim Vesna Teodosić ("Za kralja i otadžbinu"). Najbolji strani film prikazan tokom 2015. u srpskim bioskopima i na festivalima, prema oceni filmskih kritičara i novinara jeste "Divlje priče" u režiji Demijana Šifrona i distribuciji "MCF-a".
Više o nagradama..

MAĐARSKI FILM "ŠAULOV SIN" REDITELJA LASLA NEMEŠA NAJBOLJI FILM 21. BEOGRADSKOG FESTIVALA AUTORSKOG FILMA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija 21. Festivala autorskog filma, koji je održan od 27. novembra do 5. decembra 2015. godine u Beogradu u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik), Milan Vlajčić i Miodrag Novaković, nagradu "Slobodan Novaković" FIPRESCI za NAJBOLJI FILM festivala dodelio je mađarskom filmu „ŠAULOV SIN“ (Saul fia, 2015, Hungary) Lasla Nemeša za "izuzetni kinematografski doprinos obradi teme holokausta koja u ovom izdanju dobija novu dimenziju".  Takođe, žiri FIPRESCI Srbija dodelio je i Specijalno priznanje (Special mention) kineskom filmu "PLANINE MOGU DA ODU" Đija Žangkea za "epski civilizacijski pristup temi tranzicije na prelazu dva milenijuma"..

FIPRESCI NAGRADE NA FILMSKIM SUSRETIMA U NIŠU 2015.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija jubilarnog 50. Filmskog festivala u Nišu - FILMSKI SUSRETI '2015, koji je održan od 22. do 28. avgusta 2015. godine koji je radio u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik žirija), Vladimir Džudović i Milan Nikodijević i dodelio je tradicionalne FIPRESCI nagrade. Nagradu FIPRESCI za najbolju žensku ulogu žiri je dodelio Nataši Ninković za ulogu u filmu "Bez stepenika" reditelja Marka Novakovića "za dramski upečatljivo i emotivno osmišljeno tumačenje lika unutar dinamičnih međuljudskih porodičnih odnosa". Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Nikola Rakočević (na slici gore) tumačeći Rudolfa Cistlera u filmu "Branio sam Mladu Bosnu" Srđana Koljevića kao i za impresivnu ulogu u filmu "Travelator" Dušana Milića. U saopštenju žirija se navodi da se nagrada dodeljuje Rakočeviću "za provokativnu i uverljivu interpretaciju dva potpuno različita lika smeštena u vremenski i žanrovski suprotnom kontekstu". Žiri je takođe dodelio i nagradu za najboljeg debitanta Denisu Muriću (na slici dole) za uloge filmovima "Ničije dete" Vuka Ršumovića i "Enklava" Gorana Radovanovića, "za ubedljivu svežinu izraza kojim tumači izuzetno zahtevne uloge svojih vršnjaka"..

FILM "NIČIJE DETE" VUKA RŠUMOVIĆA NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2015. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  43. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2015, koji je održan od 27. februara do 08. marta 2015. godine u Beogradu u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik žirija), Milan D. Špiček i Dušan Cicvara, nagradu FIPRESCI - "Dinko Tucaković" za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je domaćem debitantskom filmskom ostvarenju „NIČIJE DETE“ (2014, Serbia - Croatia) Vuka Ršumovića. Reditelj i ko-scenarista Vuk Ršumović je primajući nagradu na konferenciji za novinare u Centru „Sava“ izjavio da mu to priznanje kritike puno znači, podsetivši da je ovaj film dobio FIPRESCI nagradu i na svojoj premijeri prošle jeseni u Veneciji. Specijalno priznanje (Special mention) žiri je dodelio mađarskom filmu "BELI BOG" (White God, 2014, Hungary) Kornela Mundruca, prikazanom na FEST-u u glavnom takmičarskom programu. Inače, nagrađeni film "NIČIJE DETE" u kojem glavne uloge igraju Denis Murić i Miloš Timotijević, dobio je i glavnu nagradu FEST-a "Beogradskog pobednika" za najbolji film prikazan u nacionalnoj selekciji. ..

GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2014.
Nagrada FIPRESCI Srbija za najbolji domaći igrani film u 2014. godini pripala je filmu „TOP JE BIO VREO”, u produkciji Tihomira Stanića, a nagrađeni su i reditelj tog filma Slobodan Skerlić i glavna glumica Anita Mančić. Nagrade su svečano uručene 25. februara 2015. u dvorani "Dinko Tucaković" u Muzeju Jugoslovenske kinoteke. Nagradu za najbolji scenario dobio je Srđan Koljević za film „Branio sam Mladu Bosnu”, koji je on i režirao, a za glavnu mušku ulogu Nikola Rakočević za lik u tom filmu.
Za najbolji dokumentarno-igrani film priznanje je dobio „Love Hunter, Priče iz njujorškog taksija” braće Bala. Iz ekipe filma „Montevideo, vidimo se” (u režiji Dragana Bjelogrlića) nagrađeno je troje autora: Goran Volarević za fotografiju, Manjifiko za filmsku muziku i Dragica Laušević za kostiim. Za montažu je nagrađen Filip Dedić, a za scenografiju Ivan Denić, obojica za rad na filmu „Mamula” (u režiji Milana Todorovića).
Najbolji strani film prikazan u bioskopima u Srbiji bio je ruski „Levijatan”, u distribuciji „MCF-a”. Specijalna priznanja za životno delo pripala su, posthumno, filmskim kritičarima i teoretičarima Severinu Franiću i Milanu Mitiću. Obativši se prisutnima u dvorani Kinoteke predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić podsetio je da se ova nagrada dodeljuje već više od 20 godina, po ugledu na slične nacionalne sekcije FIPRESCI-ja u svetu.
Više o nagradama..

FIPRESCI NAGRADE 20. JUBILARNOG BEOGRADSKOG FESTIVALA AUTORSKOG FILMA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija 20. Festivala autorskog filma, koji je održan od 24. novembra do 2. decembra 2014. godine u Beogradu u sastavu: Slobodan Aranđelović (predsednik), Radmila Đurica i Vladimir Džudović, nagradu "Slobodan Novaković" FIPRESCI za NAJBOLJI FILM festivala dodelio je ravnopravno dansko-argentinskom filmu „HAUHA - RAJ NA ZEMLJI“ (Jauja, 2014, Argentina-Denmark...) Lisandra Alonsa i indijskom ostvarenju "SUD" Čaitanije Tamhanea (Court, 2014, India). Film "Hauha -Raj na zemlji" Lisandra Alonsa je "ezoterično delo koje u minimalističkoj formi na efektan i originalan način, svojstven autorskom konceptu sedme umetnosti, meditira o brojnim temama koje se prepliću u nadahnutom scenariju koji briše prostor i vreme, fikciju i stvarnost, mit i dokumentarizam". Impresivna je autorova metaforičnost u koju je vešto utkao lokacije, zvučnu podlogu, pokret i muziku kojima nadilazi uobičajene metode režije", obrazložio je žiri FIPRESCI Srbija. "SUD", debitantsko delo Čaitanije Tamhanea "na autentičan i osoben način dočarava društvenu stvarnost Indije kroz uzbudljiv prikaz pravnog sistema kojim dotiče brojne savremene teme, od obrazovanja i klasnih razlika do uticaja snaga i moći korumpirane vlasti". Tamhane je autor čije bi ime i karijeru trebalo pomno pratiti", istakao je Aranđelović. Inače, film "SUD" dobio je glavnu nagradu festivala Gran Pri "Aleksandar Saša Petrović". Reditelj Čajtanija Tamhane, koji je za svoje delo na poslednjem Venecijanskom festivalu nagrađen sa najbolji debitantski film, bio je proteklih dana gost FAF-a i Beograda..

FIPRESCI NAGRADE NA FILMSKIM SUSRETIMA U NIŠU 2014.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija 49. Filmskog festivala u Nišu - FILMSKI SUSRETI '2014, koji je održan od 23. do 29. avgusta 2014. godine koji je radio u sastavu: Milan D. Špiček (predsednik žirija), Dušan Cicvara i Slobodan Aranđelović dodelio je tradicionalne FIPRESCI nagrade. Nagradu FIPRESCI za najbolju žensku ulogu žiri je dodelio Hani Selimović za ulogu Leni u filmu "Neposlušni" rediteljke Mine Đukić. "Kroz priču o odrastanju, emotivnoj ranjivosti, i neprilagođenosti moralnim kodeksima jednog gradića, glavna junakinja filma “Neposlušni” rediteljke Mine Đukić, Leni, briljira od prve do poslednje scene", istakao je žiri u saopštenju. Nagradu FIPRESCI za najbolju mušku ulogu žiri je dodelio Borisu Milivojeviću (na slici) koji tumači lik Marka u filmu „Spomenik Majklu Džeksonu“ reditelja Darka Lungulova . Žiri je istakao da glavni junak filma “Spomenik Majklu Džeksonu” dokazuje da se “i u tranzicionim, surovim vremenima ne treba odricati sopstvenih snova i ideala. "Lik Marka je na impresivan način odigrao Boris Milivojević”, naveo je žiri FIPRESCI, dodajući da ima simbolike u tome što je Milivojević dobio glavnu nagradu Filmskih susreta baš na rođendan Majkla Džeksona. Inače, Boris Milivojević je za ovu ulogu dobio i glavnu nagradu festivala Gran Pri "Naisa"..

KUBANSKI FILM "MELASA" NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2014. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  42. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2014, koji je održan od 28. februara do 9. marta 2014. godine u Beogradu u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik žirija, Dejan Dabić i Vladimir Džudović, nagradu FIPRESCI - "Dinko Tucaković" FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je kubanskom debitantskom filmskom ostvarenju „MELASA“ (Melaza, 2012, Cuba) Karlosa Lećuge. Žiri je usredsredio svoju pažnju na produkcijski male i autorske filmove na programu 42. FEST-a, a većinom glasova odlučio je da nagradi film “Melasa” za “izvanredan kritički odnos prema bitnim egzistencijalnim dilemama” i za “duhovit i slobodarski duh koji deluje lekovito”. Melasa” je film o savremenoj ruralnoj Kubi, kojim je Lećuga oslikao temperament njenih stanovnika. Monika je jedina radnica u fabrici šećera od koje je nekada živelo celo ostrvo. Njen suprug Aldo, instruktor plivanja, pokušava da nauči đake kako da plivaju u bazenu bez vode. Tek venčani par živi u maloj kući sa Monikinom osmogodišnjom kćerkom i bakom. Svakog jutra nelegalno izdaju svoj stan nezakonitim parovima, kako bi zaradili više novca, a Aldo pokušava da prodaje meso, protivno kubanskim zakonima. 42. FEST prikazao je od 28. februara 75 premijernih naslova..

GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2013.
Nagradu FIPRESCI za najbolji film u 2013. dobili su "KRUGOVI" Srdana Golubovića u produkciji "Baš čelika" iz Beograda. Na svečanosti u Muzeju kinoteke održanoj 4. februara 2014. godine ovo priznanje, koje se tradicionalno dodeljuje na osnovu glasova srpskih filmskih novinara i kritičara, uručio je predsednik FIPRESCI-ja Borislav Anđelić producentkinji Jeleni Mitrović. Ističući da je to za celu ekipu "Krugova" velika čast, ona je dodala da je taj film od premijere u januaru 2013. na Sandensu dobio 23 internacionalna priznanja i šest-sedam domaćih nagrada. Nagrade Fipresci dobili su reditelj "Krugova" Srdan Glubović (na slici gore), scenaristi Srđan Koljević i Melina Pota Koljević, kao i glavni glumac  Aleksandar Berček (na slici u sredini) i, posthumno, montažer Marko Glušac. Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je Mira Banjac za ulogu u filmu "Mamaroš" Mome Mrdakovića.  Golubović je izjavio da je ova nagrada važna jer je dodeljuju stručni ljudi. On je zahvalio svim saradnicima "Krugova", a Koljević je takođe istakao značaj kreativnog doprinosa cele ekipe kako bi scenario bio realizovan.
Nagrada za životno delo dodeljena je, posthumno, Dinku Tucakoviću, reditelju, scenaristi, kritičaru i teoretičaru filma, dugogodišnjem upravniku Muzeja kinoteke, koji je preminuo 19. februara 2013. godine. U sali koja sada nosi njegovo ime nagradu je u ime porodice primio direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, naglasivši da je Tucaković ostavio neizbrisiv trag i dao ogroman doprinos Kinoteci i celoj srpskoj kinematografiji.
Više o nagradama..

FIPRESCI NAGRADE 19. BEOGRADSKOG FESTIVALA AUTORSKOG FILMA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija 19. Festivala autorskog filma, koji je održan od 27. novembra do 3. decembra 2013. godine u Beogradu u sastavu: Miodrag Novaković, Milan D. Špiček i Dušan Cicvara, nagradu "SLOBODAN NOVAKOVIĆ" za NAJBOLJI FILM festivala dodelio je kineskom filmu „DODIR GREHA“ (A Touch of Sin/ Tian zhu ding, 2013, China) autora Đia Žangkea. U saopštenju žirija se ističe: "Autor na maestralan način prikazuje sudbine ljudi savremene Kine koji su se, krenuvši iz istog razreda osnovne škole, u prelomnim tranzicionim okolnostima, našli na suprotnim pozicijama. Jedni su se prekomerno, često nezakonito i na kriminalan način, obogatili, dok su drugi, najvećim delom ostali suočeni sa teškom borbom za preživljavanje"..

FILM BRANKA ŠMITA "LJUDOŽDER VEGETARIJANAC" NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2013. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  41. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2013, koji je održan od 22. februara do 3. marta 2013. godine u Beogradu u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik žirija), Miša Novaković i Radmila Đurica, nagradu FIPRESCI - "Dinko Tucaković" FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je hrvatskom filmu „LJUDOŽDER VEGETARIJANAC“ (2012, Croatia) reditelja i scenariste Branka Šmita. Žiri je nagradu dodelio "za efektno predstavljanje mizantropije, ukorenjene korupcije i lažne humanosti u zemljama tranzicije". Specijalno priznanje (Special Mention) žiri je dodelio dokumentarnom filmu "Albertov put" (2013, Serbia) Predraga Bambića "za originalan prikaz revolucionarnog tehničkog dostignuća Alberta Majera koje je prokrčilo put stvaranju moderne elektronske digitalne filmske kamere"..

GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2012.
Glasovima kritičara FIPRESCI Srbija film „KLIP“ proglašen je najboljim domaćim filmom u 2012. godini. Nagrade su uručene dobitnicima u 11 filmskih kategorija na svečanoj ceremoniji u dvorani Jugoslovenske kinoteke 1. februara 2013. godine. Rediteljka pobedničkog filma Maja Miloš izabrana je za najboljeg reditelja dok je Miroslav Momčilović proglašen najboljim scenaristom za film "Smrt čoveka na Balkanu". Za najbolju žensku ulogu nagrađena je mlada Isidora Simijonović (Klip), a za mušku ulogu Uliks Fehmiu (Ustanička ulica), koji se nalazi u inostranstvu, pa je priznanje primila njegova majka, dramska umetnica Branka Petrić. Nagradu za najbolju montažu dobio je Stevan Filipović (Klip), za fotografiju snimatelj Miladin Čolaković (Ustanička ulica i Smrt čoveka na Balkanu). Za scenografiju je nagrađen Aljoša Spajić (Ustanička ulica), za kostime Jelena Đorđević (Dr Rej i đavoli), za muziku Vlatko Stefanovski (Kad svane dan). Najbolji strani film prikazan prošle godine u Srbiji bio je "Glumac" Mišela Azanavisijusa.
Predsednik Borislav Anđelić je na kraju podsetio da je ovo, nažalost, jedina godišnja nacionalna filmska nagrada u Srbiji. „U proteklih petnaestak godina uspeli smo da na ovaj način istaknemo vredna ostvarenja u svim kategorijama filmskog stvaralaštva. Nadamo se da ćemo to činiti i ubuduće, mada situacija sa domaćom kinematografijom nije baš izgledna", istakao je Anđelić.
Više o nagradama..

GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2011.
Nagrade FIPRESCI za 2011. godinu svečano su uručene 2. Februara 2012. godine u dvorani Kinoteke dobitnicima u dvanaest filmskih kategorija. Glasovima kritičara, film "PARADA" Srđana Dragojevića dobio je nagradu FIPRESCI Srbija za najbolje filmsko ostvarenje tokom protekle godine, a nagrada za životno delo uručena je reditelju Puriši Đorđeviću. Za najboljeg glumca nagradu je dobio Nikola Kojo za ulogu u filmu "Parada", a najbolju žensku ulogu prema oceni filmskih kritičara ostvarila je Jelena Đokić u filmu "Kako su me ukrali Nemci". Za najboljeg reditelja proglašen je Miloš Radivojević, autor filma "Kako su me ukrali Nemci". "Parada" je dobila i nagradu za fotografiju Dušana Joksimovića, koji je istovremeno nagrađen i za film “Neprijatelj” Dejana Zečevića. Veljko Despotović je nagrađen za scenogafiju filma "Miris kiše na Balkanu" Ljubiše Samardžića.  Novouvedenu nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film dobio je „Sinema komunisto” Mile Turajlić. Primajući nagradu za životno delo, reditelj Mladomir Puriša Đorđević poručio je da se ne povlači iz filmske umetnosti. "Ova nagrada zapravo oduzima onu sledeću, pošto ne pristajem na ulogu veterana", poručio je Đorđević.  Predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić kazao je da je ovogodišnja proslava lišena glamura zbog nedostatka sredstava, ali se nada kako će nedavno usvojeni Zakon o kinematogradfiji doneti bolje dane za srpski film. "Ove nagrade su podstrek i služe za afirmaciju srpske kinematografije", poručio je Anđelić. Ovogodišnjoj ceremoniji prisustvovala je većina dobitnika godišnjih nagrada.
Više o nagradama..

DANSKI FILM "U BOLJEM SVETU" NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2011. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  39. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2011, koji je održan od 28. februara do 9. marta 201. godine u Beogradu u sastavu: Saša Radojević, Sandra Perović i Vladan Petković, nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je danskom filmu „U BOLJEM SVETU“ (In a Better World/Hævnen, 2010 Denmark-Sweden) rediteljke Suzane Bir.
Žiri je istakao da je reč o suptilnoj priči koja govori o teškoćama odrastanja u kojoj je naglašeno da nasilje ne mora uvek da pobedi. Specijalno priznanje (Special Mention) pripala je reditelju Rejfu Fajnsu za film "KORIOLAN" (Coriolanus, 2011, UK) ..

GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2010.
Nagradu FIPRESCI Srbija za najbolji domaći film 2010. godine dobio je "MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO", kojem su pripale i nagrade za režiju i scenario. Bioskopski hit “Montevideo, Bog te video” Dragana Bjelogrlića, kojim je taj popularni glumac debitovao kao reditelj, trijumfovao je na dodeli godišnjih nagrada FIPRESCI Srbija. Tradicionalna priznanja udruženja filmskih novinara i kritičara uručena su 3. februara 2011. na ceremoniji u Muzeju kinoteke. Primajući nagradu za "Montevideo", producent Dejan Petrović iz kompanije "Inter Media Network" zahvalio je celoj ekipi filma, a posebno svojim kolegama Draganu Bjelogrliću i Zvonimiru Šimunecu, kao i Vladi Stankoviću, od čije je knjige potekla ideja za film o učešću naših fudbalera na prvom Svetskom prvenstvu u Montevideu daleke 1930. Reditelj ovog filma, glumac Dragan Bjelogrlić izjavio je da ga „FIPRESCI nagrada“ čini veoma ponosnim. "Ja volim da sanjam, ali ni u najambicioznijim trenucima nisam pomišljao da ću dobiti nagradu za svoj prvi rediteljski film", rekao je on. Za najbolju glumu nagrađeni su Jasna Đuričić (Ružica u filmu "Beli, beli svet") i Predrag Miki Manojlović (Azem u filmu "Besa") koji su takođe prisustvovali dodeli nagrada. Nagradu za montažu dobila je Nataša Vranješ za film "Šišanje", dok je za muziku nagrađen Boris Kovač za “Beli, beli svet”. Najboljim stranim filmom proglašen je "Pisac iz senke" reditelja Romana Polanskog u distribuciji MCF-a.
Nagrada za životno delo posthumno je dodeljena dugogodišnjem članu FIPRESCI Srbija Dušanu Vukiću (Beograd, 08. 07. 1942 - Vrnjačka Banja,10. 08. 2010), novinaru "Železničkih novina" koji je iznenada preminuo prošlog leta. Vukić (na slici) je tokom celog radnog veka bio aktivni filmski i sportski radnik a posao koji je izuzetno voleo je nastavio da radi i nakon penzionisanja sve do smrti u 68. godini tokom festivala u Vrnjačkoj Banji.
Više o nagradama..

GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2009.
Nagrade FIPRESCI za 2009. godinu svečano su uručene 28. Januara 2010. godine u dvorani Kinoteke dobitnicima u deset filmskih kategorija. Glasovima kritičara, po dve nagrade FIPRESCI osvojili su ravnopravno filmovi "Tamo i ovde" Darka Lungulova (na slici), "Beogradski fantom" Jovana Todorovića, "Čekaj me ja sigurno neću doći" Miroslava Momčilovića i "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića. 
Za najbolji film u 2009. proglašen je film "OBIČNI LJUDI" reditelja Vladimira Perišića dok je za najboljeg reditelja izabran Darko Lungulov. Glumicom godine u 2009-oj proglašena je Mirjana Karanović (na slici) dok je najbolju mušku ulogu ostvario Miloš Samolov. Po prvi put ove godine dodeljena je i nagrada za najbolji glumački ansambl, glumačkoj ekipi filma "Život i smrt porno bande". Najbolji strani film bio je "Bela traka" u distribuciji MCF-a. 
Nagrada za životno delo dodeljena je posthumno našem nedavno preminulom kolegi, dramaturgu, novinaru i filmskom kritičaru Vuku Pavloviću (1970-2009). Pozdravni govor održao je predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić a ceremoniji je prisustvovala većina dobitnika godišnjih nagrada.
Više o nagradama..