PROGLAŠENI NAJBOLJI FILMOVI BEOGRADSKOG "KRATKOG METRA".
Žiri kritike FIPRESCI Srbija na 56. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je održan od 30. marta do 03. aprila,  u sastavu: Dušan Vukić, Marjan Vujović i Vladimir Anđelković, nagradu FIPRESCI za najbolji film u domaćem takmičarskom programu dodelio je dokumentarnom filmu "TAČKA PREKIDA" Igora Toholja, dok je nagradu za najbolji film u stranom takmičarskom programu dodelio animiranom filmu "EXIT" Johana Kuna. Nagrade je na poslednjoj konferenciji za štampu u DKC-u rediteljima Igoru Toholju i Johanu Kunu uručio predsednik žirija Dušan Vukić. Festivalskoj publici popularnog beogradskog "Kratkog metra" u 5 festivalskih dana, u Dvorani kulturnog centra i bioskopu Balkan, premijerno je prikazano više od 70 dokumentarnih, kratkih, eksperimentalnih i animiranih filmova u dva glavna takmičarska programa i više od 50 filmova u specijalnom festivalskom programu. Detaljnije..

BORISLAV ANĐELIĆ: FILMSKI FESTIVAL "DIJAGONALE 2009" U GRACU.
Nedavno završen Festival austrijskog filma, poznatiji pod nazivom Dijagonale, koji se tradicionalno održava u Gracu, predstavlja filmsku manifestaciju od koje se može dosta naučiti, kada je reč o skromnom, ali efektnom predstavljanju nacionalne kinematografije.Pod dirigentskom palicom nove direktorke ovog festivala, Barbare Pihler, manifestacija nastavlja ranije uvrđenu programsku šemu, prezentacije savremenog austrijskog filma, kako na planu dugometražnog igranog, dokumentarnog i kratkog a takođe i animiranog i eksperimentalnog filma. Istovremeno, ovaj program prate i retrospektive poznatih autora iz austrijske filmske baštine, izbor filmova autora iz regiona (među kojima je bio i film našeg Stefana Arsenijevića “Ljubav i drugi zločini”), a sve je ispaćeno i povezano sa konceptualnim filmovima nekih poznatih likovnih autora, poput Bugarke na radu u Beču, Mare Matuskove ili Darujusa Kovalskog. Reč je, dakle, o transparentnoj, zanimljivoj manifestaciji predstavljanja nacionalne kinematografije, mestu okupljanja i suočavanja poznatih i onih koji dolaze autora i producenata..

ITALIJANSKI FILMOVI "GOMORA" MATEA GARONEA I "DIV" PAOLA SORENTINA, NAJBOLJI FILMOVI  37. BEOGRADSKOG FESTA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  37. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '09, koji je održan od 20. februara do 1. marta 2009. godine u Beogradu u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik žirija, Večernje novosti), Dinko Tucaković (Kinoteka) i Milan Nikodijević (slobodni novinar), nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je ravnopravno (ex-aequo) italijanskim filmovima „GOMORA“ Matea Garonea i "DIV" Paola Sorentina. Nagradu je na završnoj konferenciji FEST-a u ime reditelja filmova primila direktorka Italijanskog kulturnog centra u Beogradu Dr ALESANDRA BERTINI MALGARINI koju joj je uručio predsednik žirija Borislav Anđelić. Pogledajte detaljne izveštaje članova ovogodišnjeg žirija i fotografije sa dodele nagrada..

DODELJENO UKUPNO 12 FIPRESCI NAGRADA U 2008. GODINI NA FILMSKIM FESTIVALIMA ŠIROM SRBIJE.   FIPRESCI Srbija tokom cele godine učestvuje na svim domaćim filmskim festivalima. U protekloj 2008. godini FIPRESCI nagrade su dodeljene na 36. FEST-u, 55. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, Festivalu "Cinema City" u Novom Sadu, Sopotskom festivalu, 15. Palićkom festivalu evropskog filma, 32. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, 43. Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu i na 14. festivalu autorskog filma u Beogradu. Naši članovi žirija kritike dodelili su u 2008. godini ukupno 12 FIPRESCI nagrada i sve su svečano uručene dobitnicima. O svim nagradama kroz naše festivalske izveštaje javnost je redovno obaveštavana. Detaljnije..

BORISLAV ANĐELIĆ: 59. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - "TRIJUMF KLAUDIJE LJOSE". Ove godine nije bilo srpskog filma na festivalu u Berlinu. Osim učešća dvoje dipolomiranih reditelja, Mile Turajlić i Gorana Stankovića, u kampu talenata, nigde nas nije bilo. Nastup Filmskog Centra Srbije u okviru Prodaje je bio više nego skroman. Dve predviđene propagandne projekcije kompilacije trejlera filmova iz novije produkcije naših filmova teško da će ostaviti bilo kakvog traga i doprineti afirmaciji savremenog srpskog filma na ugledmoj berlinskoj manifestaciji ali kako to biva u životu, i kada nas nema, ima nas. Prvi dani u Berlinu protekli su u znaku Srba i tematika sa naših prostora, na žalost, sa negativnim konotacijama po nas i udarcima ispod pojasa u svakom pogledu.Tako se nekadašnja manekenka, koja se afirmisala u Americi, Dankinja Rie Rasmuzen, uz podršku Lika Besona kao producenta, koja uzgred veoma podseća na Milu Jovović, odvažila da u filmu" Ljudski zoološki vrt," svom prvencu u kome se reditelj, scenarista i glavna glumica, ničim izazvana potrudila da se pozabavi Srbijom i nama uopšte..

DINKO TUCAKOVIĆ: 59. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - "JEDNA BERLINSKA ZIMA". Filozofija "crvenog tepiha" i visoke mode polagano ali sigurno ubija velike svetske festivale. U kombinaciji sa recesijom čitava stvar dobija još groteskniju dimenziju. Jer dok velike zvezde govore o gladnima u Africi i antiglobalizaciji u isto vreme propagiraju vrhunske modne svetske brendove. Zato se ovaj tekst i neće baviti glavnim programom, koja je žalosna refleksija ovog fenomena, nego pratećim programima, koji ipak provedene dane na ovom festivalu ne čine besmislenim. Iako su naslove u glavnom programu potpisali neka od najvećih imena savremenog filma, kao Vajda (Vazda), Angelopulos (Angelopoulos) ili mnogo mlađ a ništa manje poznt,i Tikver (Tykwer), utisak je većina ovih filmova nastaje kao posledica međunarodnih ekonomskih pregovora producenata i advokata, nego li kao želja ili vizija autora koji vstu želi da podari parče umetnosti, ili kako bi to rekao Džon Ford (John Ford) da prenese poruku, mada je stari filmadžija to isključivo radio služeči se uslugama pošte..

BORISLAV ANĐELIĆ: 38. FILMSKI FESTIVAL U ROTERDAMU - "U ZNAKU AUTORA". Ovogodišnji filmski festival u Roterdamu, koji je održan od 21. januara do 1. februara, pod rukovodstvom novog direktora Rutgera Volfsona, potrudio se da vrati stari sjaj ovoj uglednoj manifestaciji kao respektabilnoj tribini autorskog filma u svetu.
Veoma razuđena, prethodnih godina, programska struktura festivala, koja je pretila da u svojim meandrirajućim tokovima zagubi osnovnu nit, prepakovana je u samo tri glavna toka: Svetlu budućnost (koji obuhvata glavni tok manifestacije na afirmaciji novih autorskih imena i konkurenciju za uglednu nagradu Tigar), Spektar (program filmova već afirmisanih autora, nekih, upravo i u samom Roterdamu) i Signali (za tematske retrospektive i prateće izložbe). Sva tri programa inicirana su autorskom vizijom savremenog filmskog izraza bez obzira da li je reč o dugometražnim, dokumentarnim, kratkim ili video projektima..

MILAN NIKODIJEVIĆ: 20. FILMSKI FESTIVAL U TRSTU - "TRST JE NAŠ".
Zapažena aktivnost naših članova na festivalu Alpe Adria Cinema u Trstu. Na dvadesetom Trieste film festivalu, koji je održan od 15. do 22. januara, predsednik FIPRESCI SRBIJA Borislav Anđelić i članovi Dinko Tucaković, Marjan Vujović i Milan Nikodijević učestvovali su u promociju 33. Festivala filmskog scenarija koji će biti održan u Vrnjačkoj Banji od 8. do 12. avgusta 2009. godine. Saradnja između Triste film festivala i Festivala filmskog scenarija započela je prošlog leta u Vrnjačkoj Banji kada je našoj filmskoj javnosti i publici Elena Đufrida predstavila festival iz Trsta. Ova «uzvratna poseta» bila je prilika da na vrlo posećenoj press konferenciji bude najavljeno tridesettreće izdanje Festivala filmskog scenarija sa brojnim programima od takmičarskog preko programa studentskih filmova Mladi lavovi do simpozijuma o Stivu Tešiću, i Škole dramaturgije. Posebno je apostrofirana naša tradicionalna FIPRESCI radionica za mlade kritičare, koja će i ove godine biti upriličena u Vrnjcima uz direktnu podršku republičkog Ministarstva kulture..

VLADAN PETKOVIĆ: DRUGI KUSTENDORF FILMSKI FESTIVAL - "PLANINA DŽIMA DŽARMUŠA". Drugi Kustendorf Film & Music Festival održan je od 8. do 14. januara u Mećavniku na Mokroj Gori, u etno selu Emira Kusturice. Pod patronatom Ministarstva za kulturu i u organizaciji Kusturičinog Rasta Filma, u takmičarskom programu za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, našla su se 32 studentska filma iz Češke, Egipta, Kube, Gruzije, Nemačke, Italije, Japana, Meksika, Poljske, Škotske, Srbije, Slovačke, Španije, Turske, Velike Britanije i SAD. Prvu nagradu, Zlatno jaje, dobio je japanski reditelj, snimatelj i montažer Koki Hasei za polueksperimentalni dokumentarac Godog o filipinskoj deci koja žive na đubrištu. Srebrno jaje pripalo je crnogorki Nini Vuković iz Berlina za igrani film Mikijeva balada, koji govori o starom berlinskom šibicaru poreklom iz naših krajeva. Film Viola južnokorejske rediteljke Ši Ti Hung koja radi u SAD, inače dobitnik Oskara za najbolji studentski film prošle godine, osvojio je Bronzano jaje..

BORISLAV ANĐELIĆ NA 49. FILMSKOM FESTIVALU U SOLUNU.
Naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica protutnjao je festivalom u Solunu poput cunamija. Glavna festivalska dvorana, smeštena u adaptirane prostore nekadašnjeg lučkog skladišta, bila je premala da primi sve one koji su pohrlili da prisustvuju muzičkom performansu Kusturice i njegovog orkestra. Neviđena gužva, haotična organizacija i usijana atmosfera krasile su čitav muzički spektakl Kusturice. Na sceni mu se u jednom trenutku pridružio i njegov renomirani kolega, američki reditelj, Oliver Stoun, čiji je najnoviji film “W” o Džordžu Bušu, bio prikazan na festivalu. Ova pojava dvojice velikana savremenog svetskog filma oduševila je sve prisutne i medije, i kako reče jedan engleski novinar samo ostaje nada da je sve ovo registrovao kamerom čuveni Japanac Takeši Kitano koji je takođe bio prisustan..

SAŠA JANKOVIĆ: 14. FESTIVAL AUTORSKOG FILMA U BEOGRADU.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Decembar, 2008).
Skromni počeci Festivala autorskog filma u Beogradu pre 14 godina značili su za beogradsku publiku jedno ponovno ali i sasvim novo „čitanje“ i otkrivanje umetničkog filma. Iz godine u godine njegov kulturološki značaj i popularnost je rasla sve do jednog važnog trenutka dok se nisu pojavili slični ili konkurentni festivali (Slobodna zona, 7 veličanstvenih...) i kad je postalo nimalo lako odabrati i obezbediti dvadesetak najboljih radova iz protekle godine. Posle prošlogodišnjeg kao jednog od najslabijih festivala od osnivanja, koji je dobrim delom uzrokovan i samom delimičnom krizom autorskog filma u svetu, za ovogodišnji se ipak može reći da je značajno bolji. No, bez obzira na ukupni kvalitet prikazanog koji se uvek može iz raznoraznih uglova osporavati ili braniti svakako najznačajniji događaj ovogodišnjeg festivala je odluka gospođe Branke Petrović (supruga pokojnog reditelja Aleksandra Petrovića) da festivalu pokloni 7 000 evra što je postao fond nagrade za najbolji film..

DODELJENA FIPRESCI NAGRADA NA 14. FESTIVALU AUTORSKOG FILMA. Na 14. FESTIVALU AUTORSKOG FILMA koji je održan od 26. novembra do 3. decembra 2008. godine u Beogradu žiri kritike FIPRESCI Srbija u sastavu: Viktor Čikeš (Adria Media Serbia), Jasmina Prodanović (Radio Obrenovac) i Marina Đurašković (Radio Beograd), nagradu kritike FIPRESCI Srbija za najbolji film festivala dodelio je islandskom filmu "VENČANJE U BELOJ NOĆI" (Brúdguminn) reditelja BALTAZARA KORMAKURA. U obrazloženju se ističe da je žiri odlučio: "Da izdvoji dosad najambicioznije ostvarenje jednog od najintrigantnijih evropskih autora danas, čiji filmski izraz kombinuje filmsko i pozorišno iskustvo na dramaturški efektan i vizuelno superioran način, a sve to kroz priču koja s lakoćom spaja apsurdno i tragično.  Reč je o filmu koji na moderan način parafrazira Čehova, gde velike dileme s lakoćom balansiraju između komedije i drame, gde polarne noći nose prizvuk Šekspirovog "Sna letnje noći", gde utisak nesigurnosti oslikava fizičku i duhovnu situaciju pitoresknih likova zatočenih u svojim životima, baš kao što su i oni sami zatočeni na malom ostrvu. Imajući sve to na umu, kao i činjenicu da je u pitanju suptilno, zabavno i emotivno iskreno delo koje na svojevrstan način predstavlja izazov savremenom filmu, opsednutom dnevno političkim i socijalnim tezama."

BORISLAV ANĐELIĆ NA 57. FILMSKOM FESTIVALU U MANHAJMU.
Po dobroj tradiciji, u uglednom univerzitetskom gradu Hajdelbergu, otvoren je 57. filmski festival, filmom “Bejbi formula” kanadske debitantkinje, Alison Rejd, koji je svojom temom o “biološkoj” deci dveju lezbejki, delovao poput provokativne “bombe” tempirane za izazov prisutne publike na samom početku  festivala.
Festival u Manhajmu i Hajdelbergu je već godinama, prepoznatljiv kao svojevrstan “geto” autorskog filma i filmova onih koji dolaze jer prikazuje filmove isključivo nepoznatih autora, autora debitanata ili autora drugog filma. Taj koncept učinio je ovaj festival priznatim i prepoznatljivim u obilju filmskih festivala u svetu, a ovde su svojevremeno, na neki način, bila otkrivena mnoga poznata imena, poput, Rajnera Fasbindera, po kome sada nosi ime i jedna od najuglednijih nagrada, Džim Džarmuš, Vim Venders i mnogi drugi, uključujući i našeg Milutina Petrovića ili Hrvata Ognjena Sviličića..

VLADAN PETKOVIĆ NA 19. FILMSKOM FESTIVALU U LJUBLJANI.
19. Međunarodni filmski festival u Ljubljani (LIFFe) održan je od 12. do 23. novembra na četiri lokacije: u dve dvorane Cankarjevog doma, nedavno ponovo otvorenom Kinodvoru, Kinoklubu Vič i bioskopu Komuna, koji je posle festivala definitivno zatvoren. Pored glavne konkurencije u kojoj je bilo 11 prvih ili drugih filmove reditelja, program se sastojao od odlične selekcije festivalskih i distributerskih filmova. U glavnom programu dominirala su dela koja se bave mračnom stranom društva, od pobednika Glad Stiva Mekvina, preko Better Things Dvejna Hopkinsa, Wellness Džejka Mehafija, Ex-Drummer Kuna Mortirsa, Correction (Diorthosi) Tanosa Anastopulosa, Regarde-moi Odri Estrugo, do osvajača FIPRESCI nagrade, Balast-a Lensa Hamera..

BORISLAV ANĐELIĆ NA 26. FILMSKOM FESTIVALU U TORINU.
U svetu iz dana u dan raste broj filmskih festivala, koji postaju sve više supstitucija za izgubljeno tržište autorskih, nezavisnih i malih kinematografija, pred invazijom američke komercijalne industrije. Takav je i festival u Torinu. Ipak, malo je festivala na kome, iz večeri u veče, jedan značajan, brojnim nagradama ovenčan, autor kakav je nesporno, poznati italijanski reditelj, Nani Moreti, kao predsednik saveta festivala, predstavlja publici dupke punih dvorana, svoje buduće kolege, debitante iz svih krajeva sveta, koji ovde u Torinu dolaze sa željom da se suoče sa za njih novom publikom, da bi posle filma o njihovim ostvarenjima poveo i razgovor sa njima..

DINKO TUCAKOVIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U LONDONU.
PRIKAZAN NOVI FILM OLIVERA STOUNA "W" O DŽORDŽU W. BUŠU.
Više apokaliptičnih proročanstava i SF pisaca prorokovalo je kraj Civilizacije onog trenutka kada Papa bude Nemac a predsednik SAD, kako bi to politički nekorektno rekao Silvio Berluskoni, ’mlad, zgodan i osunčan’. Dakle ostalo nam je još ponešto vremena do februara 2009. pa ni recesija ne zvuči više tako fatalno.
Dok Holivud uveliko traga za nekim ko bi personalizovao Mr. Obamu Huseina Baraka, rođenog 1961. u saveznoj državi Havaji, visokog 1.87 (Denzel Vošington je definitivno prestar), svetski festivali se utrkuju u umetničkim, sociološkim, etičkim i svakim drugim preipitivanjima, biografija bivših stanovnika Bele kuće..

BORISLAV ANĐELIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U KOTBUSU.
POBEDNIK RUSKI FILM "ZAROBLJENIK" ALEKSEJA UČITELA.
Godinu punoletstva, festival istočnoevropskog filma, koji se održava u malom univerzitetskom gradu Kotbusu na severu Nemačke, dočekao je veoma uspešno. Višegodišnji trud direktora Ronalda Rusta i njegovog kreativnog tima je krunisan zapaženim rezultatima,od činjenice da je festival ove godine u izboru renomiranog američkog filmskog časopisa “Verajeti” uvršćen u izbor među pedeset najinteresantnijih festivala u svetu u konkurenciji čak hiljadu manifestacija, do toga da je festival imao 136 filmova iz 36 zemalja i da je privukao preko 500 profesionalnih gostiju i imao preko 17.300 posetilaca što je dosadašnji rekord..

BORISLAV ANĐELIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U RIMU.
GLAVNA NAGRADA ITALIJANSKOM FILMU "REZOLUCIJA 819".
Ovogodišnji, treći po redu, filmski festival u Rimu uspešno je završen podelom nagrada na svečanoj ceremoniji u Amfiteatru muzike, uz prisustvo brojnih zvezda italijanskog i svetskog filma. Čitava manifestacija bila je u znaku legendarnog Vilijam Vajlerovog “Praznika u Rimu”, čiji junaci, Odri Hepbern i Gregori Pek, i danas dominiraju na ponudama godišnjeg suvenir kalendara, koji možete kupiti na svakom ćošku u Rimu. Festival je bio obeležen omažom kultnim zvezdama svetskog filma, Al Paćinom na otvaranju i Đinom Lolobriđidom na zatvaranju, kao i nekim značajnim ličnostima, poput, kanadskog reditelja Dejvida Kronenberga, kome je upriličena veoma zapažena retrospektiva filmova i izložba njegovih fotografija sa snimanja i njegovog junaka Viga Mortensena, kao i Olivije Asajasa, Majkla Ćimina, Karla Verdonea, Šona Pena i lepotica poput Monike Beluči, Maria Gracija Kučinote, Mene Suvari i Azije Arđento. Dragulj čitavoj manifestaciji darovala je legendarna Lajza Mineli, koja je održala, pred sam kraj festivala, veličanstven koncert, neku vrstu svog “emotivnog putovanja kroz vreme”..

DINKO TUCAKOVIĆ: ISTORIJA KAO IZAZOV.
Povodom revije savremenog izraelskog filma u Kinoteci.
Nova istorija države Izrael duža je tek nešto od pola veka. Saradnja na promovisanju ove kinematografije u saradnji Ambasade Izraela i Jugoslovenske kinoteke, traje bezmalo jednu dekadu. U metaciničnom vicu u filmu „Treći čovek“ (The Third Man) Orson Vels (Orson Welles) konstatuje kako „za mnogo vekova mira, Švajcarska je uspela da proizvede sat sa kukavicom i čokoladu“. Oba proizvoda neosporno pripadaju vrhu naše novobrendirane realnosti. Pola veka nove istorije, nove države Izraela, pedeset puta pet stotina, je uzbudljivije od ove mirne Evropske priče. Nije problem u čokoladi ali ponešto je i u borbi za identitet i mesto u džungli novog svetskog poretka. Kukavice da i ne pominjemo. A satovi mere i dobra i loša vremena..

BORISLAV ANĐELIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U HAMBURGU. NAGRADA BOSANSKOM REDITELJU SRĐANU VULETIĆU.
Filmski festival u Hamburgu nema takmičarski karakter, niti svoj žiri, ali uprkos tome obiluje brojnim nagradama na zadovoljstvo publike i prisutnih autora. Ove godine, na upravo završenom festivalu, najvažniju nagradu ELFE, koju dodeljuje grad Hamburg, u konkurenciji filmova koji su direktno ili indirektno u vezi sa gradom bilo lokacijski ili kao producenti, dobio je SRĐAN VULETIĆ za film “TEŠKO JE BITI FIN”. Ovaj Vuletićev film, prikazan je u okviru programa “Severna svetla”, a ostvaren je saradnjom Bosne, Slovenije i Srbije, kao i Riva filma iz Hamburga. Inače iz regiona je prikazan i film “Kino Lika” Dalibora Matanića iz Hrvatske koji je bio na programu “Agenda 08”, a našu kinematografiju je zastupao film “Princ od papira” Marka Kostića u konkurenciji filmova za decu. ART nagrada otišla je u ruke Francuza Žan Stefani Suvarija za njegov potresan, poludokumentaran film “Džoni ludi pas”, o deci ratnicima u Liberiji. Nagrada lokalnih kritičara pripala je Amerikanki Kortni Hant za “Smrznutu reku”, dok je nagradu publike dobila Francuskinja Kler Deni za “35 Rhum”. Jedinu festivalsku nagradu, nagradu Daglas Sirk, za doprinos filmskoj umetnosti, dobio je kanadski reditelj Atom Egojan, koji ju je lično primio uz prikazivanje njegovog najnovijeg filma “Odanost”.
Na festivalu u okviru veoma razuđene programske ponude autorskih, igranih i dokumentarnih filmova prikazano je preko 135 filmova iz 34 zemalja sveta, uz izuzetnu posećenost i razgovore sa prisutnim rediteljima posle projekcija filmova..

Danko Ješić: MEĐUNARODNI FESTIVAL ANIMIRANOG FILMA U ČAČKU - ANIMANIMA 08. Velika nagrada "ZLATNI ŠTIFT" & Specijalno priznanje za najbolju režiju dodeljena japanskom filmu "KUĆA OD KOCKICA".
Ove godine sam imao izuzetnu čast da budem član žirija na drugoj „Animanimi“, u društvu Martina Vandasa producenta iz Češke i Janesa Hendriksa, animatora iz Južne Afrike. Pored već tradicionalnog gostoprimstva po kojem je ovaj festival i ranije bio poznat, ove godine su organizatori mogli da se podiče nedavno renoviranom bioskopskom salom Doma kulture i sjajnim programom.
U zvaničnom programu našlo se čak 70 filmova iz 29 zemalja, a u ostalim festivalskim programima prikazano je još stotinak filmova. Posebnu pažnju su privukle specijalne projekcije filmova pionira francuske animacije, program brazilske animacije i dugometražni češki lutka-film „Jedne noći u jednom gradu“..

Borislav Anđelić: 33. FILMSKI FESTIVAL U TORONTU - LOV NA OSKARE.
Bogat i raznovrstan program. Preko 312 filmova iz 64 zemlje.
Sa 33. Filmskim festivalom u Torontu, održanim od 4. do 14. septembra, počela je sezona lova na Oskare. U nemilosrdnoj borbi za primat u sve brojnijoj porodici filmskih festivala, kojim dominiraju, već godinama, takmičarski festivali u Evropi, u Berlinu, Kanu i Veneciji, međunarodni filmski festival u Torontu, tokom godina, svojim netakmičarskim karakterom i uz podršku snažne američke komercijalne kinematografije, postao je mesto “poslednjeg obračuna” potencijalnih kandidata za Oskara. Mnogi moćni producenti započinju svoju marketinšku akciju u konkurenciji za Oskara upravo ovde u Torontu, gde im se pruža šansa da promovišu i istaknu svoje kandidate i dobiju odgovarajuću repliku od medija i publike u vidu kritičkog mišljenja, koje im može pomoći u daljoj promociji budućih pobednika ili barem obezbediti snažnu podršku publike u daljoj sudbini filmova na kasama širom sveta..

Dinko Tucaković: "REKVIJEM ZA SNOVE".
Povodom trijumfa filma RVAČ Darena Aronovskog u Veneciji.
U nedelji u kojoj je jedan Tomislav postao «neverni Toma», na zaista najstarijem evropskom filmskom festivalu, «Mostri» u Veneciji, pobedio je film ’Rvač’. Naravno, domaća javnost koja je sa ovog festivala u najstarijem štampanom mediju u Srbiji bila izveštavana, dobila je utisak da je tamo sve propalo i da samo postoji neki Slama (slovački reditelj diskutabilnih vednosti), a da je sve ostalo samo mlaćenje prazne, iste, zato publika i nije imala priliku da sagleda veću sliku i valere u svim tonovima sive, koje nisu ni crno, ni belo. Veliki svetski festival, je veliki i po hrabrosti da promoviše neke nove energije i vrednosti. Ovo je nastavak one priče iz Kana kad su kritičari i poneka manekenka prezreli, poslednji film predsednika Evropske akademije za film, Vima Vendersa (1945) PUCNJAVA (SNIMANJE) U PALERMU. Ali Vim uzvraća udarac..

ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006 - Jun 2008. 194 članaka..