Loran Kante, reditelj filma "Između zidova" je dobitnik Zlatne palme

Jer upravo onda kada je Kanska manifestacija svodila svoj ovogodišnji saldo, kada ste pomislili da ste sve već videli, festival je izveo svoj završni udarac u vidu dobitnika “Zlatne Palme”. Ponovila se, u neku ruku, situacija od prošle godine kada je film “Šuma koja tuguje” Naomi Kavase, prikazan gotovo na kraju, pred već radikalno zamorenom publikom, odneo nagradu Gran Pri.
Kanteov film, neka vrsta metaforičnog “bureta baruta”, mešavine različitih nacionalnih korena, koje upečatljivo tumače naturščici različitog etničkog porekla, smeštena u jedan školski razred, u pariskom predgrađu, bavi se bolnim međurasnim sukobima unutar porodičnih i socijalnih tenzija savremenog francuskog društva. Film se izvrsno uklopio u ovogodišnje tematske okvire manifestacije, kojim je u okviru podteksta proslave četrdeset godina od majskih “gibanja” 1968. dominirali filmovi, sa svih strana sveta, koji su se bavili narastajućim problemima “klasnih” razlika i svekolike bede i društvene nepravde.
U tom duhu, s pravom, nagrada za najbolju mušku ulogu otišla je u ruke Benisiju Del Toru za njegovo upečatljivo tumačenje legendarnog revolucionara Ernesta Če Gevare, u filmu “Če” Amerikanca Stivena Sodeberga, rađenom iz dva dela, ovde prikazanim u celini, što će možda biti prvi i posledni put. Kult Čea, koji je bio ubijen u Boliviji, nekoliko meseci pre majskih zbivanja 1968. i danas inspiriše svojom borbom za pravdom mlade širom sveta, a njegov lik se pored postera na Kroazeti povodom Sodebergovog filma i na majicama mnogih ljubitelja okupljenih pred Paleom, vijorio na zastavama, prilikom demonstracija prosvetnih i ostalih ugroženih radničkih struktura, na ulicama Kana tokom festivala.
 

Klint Istvud na 61. Kanskom festivalu

Velika očekivanja kinematografija iz Južne Amerike, koje su imale zapažen nastup ove godine, samo su delimično namirena dodelom nagrade za najbolju glumicu, Sandri Korveloni, za njeno efektno tumačenje u filmu “Linha de Passe” (termin preuzet iz fudbala- pas u dubinu) Brazilskog dvojca, Valtera Saleša i Danijele Tomas.
Proslavljeni turski reditelj, Nuri Bilge Čejlan, koji je dugo vremena bio jedan od mogućih favorita kritičara, dobio je nagradu za najbolju režiju za svoj film “3 Majmuna”, italijanska kinematografija, takođe, predstavlja neku vrstu iznenađenja, osvojivši čak dve nagrade žirija, drugu nagradu po značaju “Gran Pri”, koja je pripala provokativnom filmu “Gomora” Matea Garonea na temu Mafije i specijalnu nagradu žirija, filmu “Bog” Paola Sorentina, brutalno humorna analiza o “mitskoj zvezdi” italijanske politike, Andreotiju, koji je čak sedam puta bio premijer i trajno obeležio politiku svoje zemlje vezama sa crkvom i mafijom, zbog čega je bio suđen i konačno oslobođen svih optužbi.
Neka vrsta utešne nagrade, u vidu nagrade za najbolji scenario, pripala je filmu braće Darden “Lornino ćutanje” a ugledna nagrada “Zlatna kamera” za najbolje debitantsko ostvarenja, dodeljena je od specijalnog žirija, Stivu Mekvinu za njegov film “Štrajk glađu”.
Simbolično, kao neka vrsta šaljivog komentara, odluka žirija i čitave manifestacije, uz prisustvo Roberta De Nira, koji je i uručio ove godine “Zlatnu Palmu” Kanteu, prikazan je na zatvaranju, posle svečanog uručenja nagrada, film “Šta se upravo dogodilo” Berija Levingstona u kome glavne uloge tumače, De Niro i predsednik ovogodišnjeg žirija, Šon Pen.
 

Fernando Meireljes, reditelj filma "Slepilo"

O OSTALIM NAGRADAMA I FESTIVALU U CELINI.
Svako je, naravno, imao ideju o perfektnom izboru kanske selekcije. Ipak ukusi su različiti. U suštini među onima koji su ove godine, kao gledaoci ali i profesionalci, pratili ovaj festival, vlada nepodeljeno mišljenje; viđeno je dosta dobrih filmova. Bili su to filmovi koji nas nisu davili svojim nemuštim porukama i gurali u dosadu, i koji su ispunjavajući svoje autorske i političke ideje, uspešno realizovali zahteve prema umetnosti čijim jezikom govore. Nije to ni mnogo ali ni malo. Tako je žiri kritike FIPRESCI, u čijem je radu učestvovao, naš reditelj i kritičar, Dinko Tucaković, odlučio da nagradu za najbolji film u glavnom programu dodeli, mađarskom filmu "Delta" Kornela Mundruca, u kome glavnu ulogu tumači muzičar sa naših prostora Lajko Feliks. Isti žiri je nagradu kritike za program "Izvestan pogled" uručio debitantu Englezu Stivenu Mekvinu za "Štrajk glađu" a program "Dve nedelje autora" filmu Bouli Lanersa "El Dorado".
Ove godine, kvalitetom u celini posebno su se izdvajali filmovi, poput, "3 majmuna" Turčina Nuri Čejlana, animacija "Valcer sa Baširom" Izraelca Ari Folmana i "24 grad" Kineza Đia Žangkea, kao i filmovi iz ovogodišnjeg brojnog izbora iz Južne Amerike; kao što su,"Lavlja jazbina" Argentinca Paola Trapera i "Lihna de Passe" Brazilca Voltera Saleša. U trci su bili i amerikanci, legendarni Klint Istvud sa "Zamenom" na čelu sa Anđelinom Džoli i Stiven Sodeberg (koji je nekada svojim debitantskim filmom "Seks,laži i video trake" osvojio "Palmu" 1989.) a ovde je došao sa "Čeom", četvoročasovnom sagom iz dva dela "Argentina" i " Gerila" o legendarnom revolucionaru,koga sjajno igra Benisio Del Toro a to se, na neki, posredan način poklapa i sa proslavom četrdesetgodišnjice revolucionarnih studentskih vrenja u Francuskoj i Evropi 1968. godine. Naravno, Francuzi tradicionalno podržavaju svoju domaću kinematografiju, čiji je favorit bila "Bozićnja priča" Arnoa Deplesina, ali je poznato da alternativno svoje glasove daju, i susedima iz Belgije, pa su ovog puta forsirali braću Darden i njhov novi film "Lornino ćutanje".
Sama činjenica da je u širem kladioničarskom izboru bio značajan broj filmova, a da se nijedan nije posebno nametnuo kao favorit, govori u prilog veoma ujednačenog i, uglavnom, relevantnog ovogodišnjeg takmičarskog programa. Sve u svemu na kraju se sa sigurnošću može reći da je filmska umetnost i ove godine odnela pobedu u Kanu.

                                                                                          Borislav Anđelić