a u međuvremenu se rastala sa rediteljem, Gajem Ričijem, i sama debitovala u Berlinu kao reditelj, a spremila i novi dokumetarni film za ovaj festival, pa je onda nekako i Kustina koleginica, jer i on ima bend, a i Maradona i Če su iz Južne Amerike, ... Seks, politika, 1968 – 2008, ...Rođaci, braćo, mnogo je komplikovano...
Predsednik glavnog žirija je Šon Pen a za program ’Izvestan pogled’ Fatih Akin. Ovaj drugi je tek nakon 48 časova svojevremeno našao izlazna vrata na splavu ’Crnih pantera’, a u kompletu imaju nešto manji dosije od glavnooptuženih u Hagu. Pa gde to baulja ’stara dama’ od šezdeset i jednog leta? Festival ubija svoju decu.
Na prvi pogled sve je pod kontrolom. U konkurenciji dobra kombinacija, (što bi rekli srpski fudbalski selektori) iskustva i mladosti. Dvostruki dobitnici ’palme’ braća Darden, Klint Istvud, Vim Venders, ali i reditelji sa Dalekog Istoka na čijim se imenima lomi jezik a možda su budući laureati. Emir Kusturica je u dobrom društvu filmova van konkurencije, a u okviru najvažnije selekcije u najvažnijoj festivalskoj dvorani ’Limijer’ u društvu sa novim Indijanom Džonsom, Vudijem Alenom i kćerkom Dejvida Linča. U ostalim programima, koji godinama izbacuju i mnogo kvalitenije filmove, velikani kao Džejms Tobak, Kijoši Kurosava ili domaći, Rejmon Depardon. Tu su još i ’Nedelja kritike’, ’Dve nedelje autora’, ’Zlata kamera’ za debitanstske filmove, studentska selekcija, najveća svetska pijaca filmova, arhivska selekcija restaurisanih filmova, projekcije za plebs na plaži, ... Neverovatnih preko 150 filmova dnevno ili oko 2000 za 11 dana, koji se kolokvijalno nazivaju dve nedelja ... Malo li je.
A gde smo tu mi. Jedan Kusta, i dve (ponajviše njegove) ’Zlatne palme’ ne čine proleće. I ove godine, FILMSKI CENTAR SRBIJE, koji sve više postaje konspirativni Institut za film(ske) konspirativne aktivnosti, imaće štand (negde i neki), i osim Emirovog hoda po crnom tepihu, koliko smo obavešteni u izbornom ćutanju, biče i manifestacija koja će 16.05. promovisati neki broj filmova na filmskoj pijaci. Naravno sve ovo nije bilo obelodanjeno pre odlaska u Kan, publikacija sa presekom godišnje produkcije, lokacija štanda, promocije, .... Ali filmografičari srpskog filma, preferiraju ovu uzbudljivu kombinaciju, u kojoj su mnogi zbunjeni, a na kraju je ipak neko lud. A ko će koga nego svoj svoga.
Kan su i Robert DeNiro, i Harison Ford, filmadžije, rokeri i bajkeri, sanjari i luzeri, profiteri i bogati Rusi, starlete i manekenke, kulise i istinski glamur, ... Pastiš koji film čini u onim odsudnim trenucima većim od života, koji pirati štancuju u milionskim tiražima na diskove vredne manje od treptaja oka.
Kao na srpskim izborima, koji su kao i uvek bili referndumi, i Kan će ove godine, slaveći i trezneći se posle slavlja, sagledavati perspektive sedme umetnosti, vodeći računa i o tome šta će bratija od 4800 predstavnika medija reći o tome. Bioskopi umiru. Filmovi se već nakon 3-6 meseci pojavljuju na DVD-u, a na kablu i u kraćem vremenskom roku od toga. Zašto bi neko dolazio na skup i dekadentan festival, na jedno od najekskluzivnijih mesta u Evropi, da uživa u kataklizmički lepim pejzažima i senzacionalnoj hrani, i bar pogledu na selekciju najatraktivnijih žena na svetu, pogledao selekciju najrelevantnijih filmova prestižnih autora,...
O tome više u sledećem broju.

(Autor teksta je član ovogodišnjeg žirija kritike Međunarodne federacije filmskih kritičara
FIPRESCI na 61. Filmskom festivalu u Kanu)

                                                                                          Dinko Tucaković