Ovogodišnje 43. izdanje međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima u Češkoj otvoreno je filmom "Šta se desilo", čiji je producent i glavni tumač kultna zvezda Robert De Niro. Dok je u Kanu imao ulogu da preda glavnu nagradu "Zlatnu Palmu", ovde je De Niru pripala čast da otvori manifestaciju i da pored prikazivanja svog filma primi Kristalni Globus festivala kao nagradu za svoj doprinos svetskom filmu.
Festival u Karlovim Varima tokom godina prerastao je svoje inicijalne okvire i od mosta između Istoka i Zapada, pod rukovodstvom umetničke direktorke Eve Zaoralove, postao jedna od moćnijih svetskih filmskih manifestacija. Primera radi, prošle godine je u Karlovim Varima, inače uglednom banjskom turističkom centru, bilo više od 11000 akreditovanih posetilaca, kojima je prezentirano 327 filmova. Festival je prodao više od 115800 karata uz prisustvo 234 reditelja, glumaca i producenata, kao i 752 filmskih profesionalaca i 574 novinara. Dakle, institucija za ozbiljno poštovanje.
 

Velika dvorana u Karlovim Varima

Novo vreme, ipak, donosi i neke vidljive promene. Manifestacija koja je godinama predstavljala platformu prezentacije manjih i nezavisnih kinematografija, vremenom očigledno sve više teži za glamurom i poznatim imenima, poput, nekih većih i uglednijih festivala i potpada, iz godine u godinu, pod sve veći uticaj dominantne američke kinematografije. Prošle godine je festival otvorila Rene Zelveger, a zatvorio De Vito, ove godine je to slučaj sa De Nirom. I Kristalne Globuse poslednjih godina uz medijsku pompu dobijaju uglavnom Amerikanci. Jedan od prestižnih sada već nezaobilaznih programa je izbor filmova od strane američkog časopisa Verajeti, ove godine veoma zapažen pod motom "Evropa sada". U glavnoj konkurenciji bio je i američki film "Gitarista" debitantkinje Ejmi Redford u kome igra raniji gost festivala Safon Bajron. Videli smo i svetsku premijeru dokumentarca Toma Turmana "Nik Nolti Bez Izlaza", retrospektiva filmova Roberta De Nira i slično.
I glavnim žirijem dominiraju Amerikanci, doduše, neki poput Vilmosa Zigmonda poreklom iz Mađarske i predsedavajućeg, jednog od glavnih ličnosti nekadašnjeg čehoslovačkog novog talasa, Ivana Pasera iz Češke, koji već 40 godina živi i radi u Americi, do Teda Hopa.
U konkurenciji, koja nije "bog zna šta" ove godine, su inače takođe i dva filma iz Češke, "Karamazovi" Petra Zelenke i "Dete noći" Mikaele Pavlatkove, a iz takozvanog istočnog bloka tu su bili i "Iza stakla" Hrvata Zrinka Ogreste i "Zatočenici" Rusa Alekseja Učitela.
Naša kinematografija ove godine opravdano ima veoma skromno učešće. Nema nas u bilo kakvoj od brojnih konkurencija i jedini naš film bio je "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića koji se našao na programu "Drugačiji pogled". Takođe ovde se u okviru programa "Dokumentarni talenti sa Istoka" među 9 izabranih projekata, koji tek treba da se realizuju do kraja godine, našla i "Apokalipsa sada" poznatog mladog dokumentariste Borisa Mitića. Ipak, to je isuviše malo za našu kinematografiju i vodi na nevesela razmišljanja o stanju u kome se trenutno nalazi, uprkos značajnih ulaganja u naš film.
 

Kadar iz ruskog filma "Taoc" Alekseja Učitela

FEŠTA UZ PIVO I KOBASICE
Festival u Karlovim Varima, nekadašnjoj mondenskoj banji Karlsbadu, održava se na relaciji, od hotela Termal izgrađenog u vreme komunizma, u kome je smeštena čitava organizacija i festivalske dvorane do starog, renoviranog buržoaskog hotela Pup, u čijim se svečanim salama nedavno snimale i scene poslednjeg Bonda, a koje su mesto glavnih festivalskih svetkovina i glamura crvenog tepiha.
Pred Termalom je pravo vašarište sa satrama u kojima svira bučna muzika i gde se pije pivo i jedu kobasice, uz pretežno mlađu klijentelu, koja dolazi i sa svojim vrećama za spavanje, i kada vreme dozvoli i prenoći u nekom od parkova. Na drugom kraju oko Pupa je svuda obezbeđenje koje pušta samo "odabrane" uz čvrsta pravila protokola, a muzika je tiha i klasična. Upravo u tim krajnostima se tvori čitav festival. Lebdeći između pučke zabave ljubopitljivih mladih ljudi i težnje za glamurom elite u težnji za životom" negde drugde".
Ovogodišnji takmičarski program na kome ima dosta prosečnih, čak i slabih filmova na neki način preslikava stanje i nedoumice koje su prisustne na festivalu. Festival obiluje mnogim replikama festivala u Berlinu i Kanu i istina je da nekih otkrića ima veoma malo. Ipak, reč je o dinamičnoj i veoma informativnoj manifestaciji.
Festival u Karlovim Varima može da posluži kao primer od koga bi i naši mnogi mnogo da nauče, kako se na više nivoa može efektno odraditi popularizacija domaće kinematografije. Ovde je upriličen omaž Slovaku Juraju Jakubisku uz prikazivanje nekih njegovih filmova i svetsku premijeru njegovog najnovijeg filma "Batori" najskupljeg projekta u češkoj i slovačkoj kinematografiji, neverovatnih, 17 miliona evra. Reč je o istorijskom spektaklu koji govori o vremenu odbrane od Turaka i priča je o Kontesi Batori o kojoj su kružile priče da se kupala u krvi mladih devica da bi ostala mlada. Film Jakubiska je van konkurencije, a domaćini u konkurenciji dosta očekuju od projekta "Karamazovi" Petera Zelenke snažne političke konotacije o kome se u medijima vešto citiraju izjave nekih stranih gostiju da je reč o "remek delu". I ostali takmičarski programi imaju barem po neki češki ili slovački film uz poseban program čeških filmova 2007-2008.
U takmičarskom programu najviše pažnje i simpatija publike su privukli "Iztražitelj" Mađara Atile Gigora, zatim "Dr. Aleman" Nemca Toma Šrajbera a naročito, sjajan film "Taoc" Rusa Alekseja Učitela.
Sa dosta simpatija je na sporednim, ne-takmičarskim programima, primljen film "Apsudistan" Nemca Vajta Helmera, gde je jedan od scenarista bio Gordan Mihić, kao i "Svet je veliki i spas se krije iza ugla" Bugarina Stefana Komandareva, u kome je jedan od scenarista Dušan Milić, a tumač jedne od glavnih uloga Miki Manojlović. Oba ova filma su na programu "Drugačiji pogled" gde se našao i film Stefana Arsenijevića.
 

Kadar iz pobedničkog filma "Strašno srećan" Henrika Rubena Ganca

GRAN PRI DANSKOM FILMU "STRAŠNO SREĆAN"
Na međunarodnim filmskim festivalima je izgleda pravilo da nikad nema pravila. Tako se dogodilo da ovogodišnju glavnu nagradu u konkurenciji, od međunarodnog žirija, kojim je predsedavao poznati reditelj Ivan Paser, jedan od tvoraca nekadašnjeg čehoslovačkog novog talasa, koji od pada Dubčeka, živi i radi već četrdeset godina u Americi, dobije film “Strašno srećan” Danca Henrika Rubena Ganca, koji je prikazan na samom početku festivala, sto se često tumači kao autsajderski termin.
Igrom slučaja, sličan primer ali u obrnutom smeru desio se ove godine u Kanu, gde je Zlatnu palmu dobio film prikazan poslednjeg dana u konkurenciji. Uostalom ovogodišnji festival u Karlovim Varima je možda svesno dosta kopirao Kan, ne samo izborom većine filmova već viđenih na Kroazeti, nego i činjenicom da je De Niro, koji je u Kanu dodelio “Zlatnu Palmu” uz prikazivanje svog filma “Šta se zapravo desilo”, ovde otvorio manifestaciju, uz prikazivanje istog filma sada na otvaranju i dobijanje “Kristalnog Globusa”, glavne nagrade festivala u Karlovim Varima, za svoj životni doprinos svetskoj kinematografiji. Ove godine su iste nagrade dobili i Slovaci Dušan Hanak i Jakubisko, kao i Ivan Paser. Inače, ovu nagradu su prethodnih godina već dobili Miloš Forman, Harvi Kajtel, De Vito i mnogi drugi, čemu je festival posvetio kratke efektne promotivne filmove kao uvod pred prikazivanje filmova na repertoaru.
Ovaj groteskan, mračan film”Strašno srećan”, o nevoljama mladog policajca u nekoj "vukojebini" na Jutlandu, na neki način, nastavlja uspešan trend nordijske kinematografije, barem što se tiče glavnih nagrada, posle prošlogodišnjeg trijumfa filma sličnog profila,”Džar sitija” Islanđanina Baltazara Kornakura.
Specijalnu nagradu žirija dobio je ove godine indonežanski film “Fotograf” rediteljke Nan Traveni Acanas, svojevrsna poetski intonirana priča o bizarnom prijateljstvu, mlade prostitutke i starog fotografa, koji traže mogućnost da izbegnu traume svoje prošlosti i brutalnost svakodnevice a nagradu za najboljeg reditelja dobio je, potpuno opravdano, Rus Aleksej Učitel za svoj provokativan i upečatljiv film “Suzanj”, o sudbini dvojice ruskih vojnika i njihovog sužnja tokom ratnog vihora u Čečeniji.
Nagrade za najboljeg glumca i glumicu pripale su Jiržiju Madlu i Marti Isovoj nosiocima glavnih uloga u češkom filmu “Deca noći” rediteljke Mihaele Pavlatove, film “Karamazovi” Petra Zelenke je dobio posebno priznanje, kao i glavnu nagradu žirija FIPRESCI. Time su na neki način zadovoljene ambicije domaćina koji su u konkurenciji imala čak dva filma.
Od ostalih brojnih nagrada, posebni žiriji, dodelili su nagradu za najbolji film u konkurenciji programa “Istočno od Zapada” kazahstanskom filmu “Tulpan” Sergija Dvortsevoja, a nagrada za najbolji dokumentarni film je otišla u ruke Mađaru Đuli Nemesa za njegov film “Izgubljen svet”.

                                                                                          Borislav Anđelić