Bogat i raznovrstan program. Preko 312 filmova iz 64 zemlje. U netakmičarskoj atmosferi festival predstavlja "bedeker" prikazivanja mnogih već viđenih filmova na ranijim festivalima, kao i poprište početka obračuna američkih producenata u trci za Oskarom

Sa 33. Filmskim festivalom u Torontu, održanim od 4. do 14. septembra, počela je sezona lova na Oskare. U nemilosrdnoj borbi za primat u sve brojnijoj porodici filmskih festivala, kojim dominiraju, već godinama, takmičarski festivali u Evropi, u Berlinu, Kanu i Veneciji, međunarodni filmski festival u Torontu, tokom godina, svojim netakmičarskim karakterom i uz podršku snažne američke komercijalne kinematografije, postao je mesto “poslednjeg obračuna” potencijalnih kandidata za Oskara. Mnogi moćni producenti započinju svoju marketinšku akciju u konkurenciji za Oskara upravo ovde u Torontu, gde im se pruža šansa da promovišu i istaknu svoje kandidate i dobiju odgovarajuću repliku od medija i publike u vidu kritičkog mišljenja, koje im može pomoći u daljoj promociji budućih pobednika ili barem obezbediti snažnu podršku publike u daljoj sudbini filmova na kasama širom sveta.
Mada nema glamur, iako tome teži iz sve snage, poput, Kana, niti političku konotaciju jednog Berlina, kao ni sjaj Venecije,Toronto, iz godine u godinu, postaje moćni grad filma, uz snažnu podršku velikog broja gledalaca, brojne bioskopske dvorane i novo otvoreni ulični bioskop na Jonge-Dandas skveru. Ove godine je na programima bilo preko 312 filmova iz 64 zemlje sveta, od čega 249 igranih filmova dok su 61 bila debitantska ostvarenja. Ukupno 76 % filmova imalo je svoju svetsku, međunarodnu ili severnoameričku premijeru. Čak i ako ostavimo po strani jasne marketinške pretenzije manifestacije na planu «lova na Oskare» i otkrivanja novih imena, festival u Torontu, u svom jesenjem terminu, predstavlja pravi «bedeker» selekcije onog najboljeg prikazanog ranije na svetskim relevantnim festivalima. To je ogromna šansa za tržišno pozicioniranje na severno-američkom tlu, mnogih malih kinematografija i nezavisnih producenata.
Na Gala programu ove godine našlo se između ostalih “U zimu pre godinu dana” Karoline Link sa Karolinom Herfurt i Mišelom Matičevićem,Toa Frejzer sa “Din Spenlijem” u kome uloge tumače Peter O Tul i Džeremi Norton, Nel Burgerovi “Srećnici” sa Timom Robinsom i Majkl Penom, Džodi Merkel sa “Gubitkom kap suze dijamanta” sa Krisom Evensom i Elen Burstin, Gavin O Konorsov “Ponos i slava” sa Edvardom Nortonom, Kolin Farelom i Džon Vojtom, kao i već viđen u Veneciji najnoviji film”Spali posle čitanja” braće Koen sa Džordž Klunijem, Frensis MaKormak i Džonom Malkovičem, da pomenemo samo neke od naslova.
Ostali brojni programi doneli su niz uzbuđenja, poput “Savremenog svetskog filma“, koji je imao 26 naslova, među kojima i Najdžel Kola “5 dolara po danu” i Entoni Fabijana “Koza”, omaž Velikoj Jabuci gde su prikazana dela u nastajanju “Njujork koji volim” kao i neki stari filmovi Pola Šredera i drugih. Za filmofile posebnu draž predstavljao je tematski blok Dijalog: razgovori o filmu gde su glavnu reč uz prezentaciju nekih njihovih filmova vodili Depa Mehta, Agnjes Varda i Terens Dejvis i tako redom.
 

Toronto, pogled na Toranj

UPEČATLJIVA PROGRAMSKA PALETA
Razuđena programska paleta donela je pregršt filmova sa svih strana sveta. Na Gala programu, koji sa svojim pratećim specijalnim projekcijama, predstavlja promotivni poligon mogućih kandidata za Oskare, ove godine našli su se, između ostalih, filmovi Toa Frejžera “Din Spenli” u kome igraju Piter O Tul i Džeremi Norton, ”Srećnici” Gavina O Konora sa Timom Robinsonom i Majkl Pejnom, ”Ponos i slava” sa Edvardom Nortonom, Kolin Farelom i Džon Vojtom,”Ništa do istina” Roda Lurija sa Met Dilonom i Kejt Bekinsejl, najnoviji vestern poznatog glumca Eda Harisa u ulozi reditelja “Apalosa” u kome uz Harisa igraju i Vigo Mortensen i Rene Zelveger, kao i već viđena ostvarenja u Veneciji, poput sjajnog filma “Rejčel se udaje” Džonatana Dema sa En Hatavej,”Spali posle čitanja’ braće Koen sa Bredom Pitom, Frensis Mak Kormik i Džonom Malkovičem, kao i “Rvač” Darena Afronovskog (dobitnik Zlatnog lava u Veneciji) sa brilijantnim Miki Rurkijem.
Ni ostali programi “Savremeni svetski film”, ”Majstori”, ”Vizije” i drugi nisu zaostajali i doneli su pregršt uzbuđenja, filmovima poput,”Paljevina” Guiljerma Arijage sa Šeron Čarliz, mladom dolazećom zvezdom Dženifer Lorens i kultnom glumicom Kim Bejsindžer, ”Synecdoche, New York ” Čarlija Kaufmana sa Filipom Sejmorom Hofmanom, ”Pet dolara po danu” Najdžela Kola sa efektnim Kristoferom Vokenom ili “Braća Blum” Riana Džonsona, snimanim delom i kod nas, sa Rejčel Vajs, Adrijenom Brodijem i Mark Rufalom. Za filmofile posebnu draž predstavljao je tematski blok “Dijalog: razgovori o filmu” gde su glavnu reč uz prezentaciju nekih svojih filmova vodili Depa Mehta, Anjes Varda i Terens Dejvis i drugi.
 

Kadar iz  filma "Achilles and the Tortoise" Takeši Kitana

IZNURIVANJE PAPARACA
Na programima festivala dominirale su teme rata, nasilja i razbucavanja savremene porodice. Mada je za očekivati da će se ove drame nekako razrešiti na samim filmskim ekranima, igrom slučaja nije tako. Ipak, izgleda da se prava drama odvijala van bioskopskih dvorana. Uz iznurivanje nerava paparaca, javnost je bila u stanju latentnog očekivanja da će dogodi "susret decenije" i da će se konačno licem u lice ponovo sresti dve mega zvezde savremenog filmskog glamura, Dženifer Aniston i Bred Pit.
Komentatori su navodili da se još od razvoda 2005. oni još nigde nisu sreli, niti zajedno bili u javnosti, za šta im se ovde u Torontu izgleda pružila šansa. Naime, Bred Pit je u društvu sa Tildom Svinton, Frensis Mek Kormik i Džonom Malkovičem došao pravo iz Venecije na promociju najnovijeg filma braće Koen "Pročitaj pa spali", ostavivši svoju suprugu Anđelinu Džoli, da na Azurnoj obali, čuva upravo rođenu decu. U isto vreme Dženifer Aniston stiže u Toronto sa novim debitantskim filmom Stivena Belbera "Uprava" u kojem igra sa Stivom Žanom i Vudijem Harelsonom.
No, da li je ipak do konačnog bliskog susreta stvarno i došlo, teško je reći, ali drama iščekivanja izluđivala je paparace i razne novinare žute štampe koji su vrebali svoju šansu.
U iščekivanju ovog "događaja" obožavaoci su prekraćivali vreme prateći prisustva drugih zvezda, poput Miki Rurkija, Majkal Kejna, Gael Garsije Bernala, legendarne Ketrin Danev, Rene Zelveger, Kristin Skot Tomas i lepotica poput Keira Knajtel i Tendi Njuton.
Ipak u javnosti je na kraju procurela vest. Možda i marketinški osmišljena od strane propagandista da se Anđelina Džoli naljutila zbog Bredovog "gluvarenja" po festivalima povodom filma braće Koen pa je po svoj prilici i Bred Pit na kraju morao podići sidro i odlepršati svojoj kući, pre planiranog dolaska Dženifer Aniston. Rasplet smo očekivali skoro do poslenjeg dana festivala.
 

Bred Pit

ŽESTOKA TEMATSKA MATRICA
Po već ustaljenoj tradiciji na otvaranju se ponovo našao kanadski film, ovoga puta epska saga “Pasendele” Pola Grosa. Reč je o do sada, jednim od najskupljih kanadskih filmova, koji govori o jednoj od najbrutalnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, gde je ukupno na obe strane stradalo preko pola miliona ljudi. Mada se premijerni termin prikazivanja filma nekako nesrećno poklopio sa povratkom tela kanadskih vojnika nedavno stradalih u zasedi u Avganistanu, u cilju podržavanja patriotske atmosfere uz nezaobilazno pitanje na temu «šta smo mi tamo uopšte tražili» u lokalnoj javnosti u kontekstu predstojećih vanrednih izbora, povodom svečane premijere pred salu premijernog izvođenja izašli su i tenkovi kanadske armije!
Kao i prošle godine na festivalu je rat bio nezaobilazna tema savremenog čoveka i suočavanje sa njim. U tom duhu se pojavio i najnoviji film Spajka Lija “Čudo u Svetoj Ani”, koji se na svoj karakterističan autorski način bavi delikatnim i provokativnim pitanjima rasne netrpeljivosti, ovoga puta u okviru ratnih operacija na frontu u Italiji tokom Drugog svetskog rata. Poznata rediteljka Ketrin Bigelou, takođe, nije zaobišla ratnu tematiku, u svom žestokom filmu “Pokvaren katanac” na temu najnovijeg rata u Iraku. A ratom i njegovim posledicama na sudbine ljudi bavili su se i filmovi “Žena u Berlinu” Nemca Maksa Feberboka, animirano dokumentarni film “Valcer sa Baširom” Izraelca Arija Folmana, kao i fenomenom holokausta u “Vaskrslom Adamu” Pola Šredera i “Dobar” Vinsente Amorina.
Rastakanje porodice je inače uz rat bila dominirajuća tema većine filmova na ovogodišnjem festivalu u Torontu. U tom smislu posebnu pažnju skrenula su dva nova filma “Rejčel se udaje” Džonatana Dema sa sjajnom En Hatavej i “Paljevina” Guiljerma Arijage, renomiranog scenariste, sada reditelja, sa upečatljivom Šarliz Teron. Takođe, i već ranije viđeni film “Božićnja priča” Francuza Arnoa Deplesina i “Tri majmuna” Turčina Nuri Bilge Cejlana. U tom kontekstu je i najnoviji dosta slab film “Đenova” Engleza Majkla Vinterbotoma, kao i zanimljivo ostvarenje “Još hodamo” Japanca Hirokazu Korede itd. U kontekstu kostimirane engleske drame po istinitoj priči, uz dosta voajerskih banalnosti, detalja iz života engleskog plemstva, vrti se i “Vojvotkinja” Šola Diba. Mada je film fokusiran pretežno na lik vojvotkinje od Devonšira, koju tumači lepa, ali dosta ravna u izrazu i neubedljiva nova zvezda Keira Knajtli, pažnju u filmu je skrenuo izvrsni Ralf Fajns koji tumači lik vojvode od Devonšira, kao bezosećajnog, pragmatičnog plemića u potrazi za naslednikom. Zapažen uspeh postigla je i Karolin Link svojim sjajnim filmom “U zimu pre godinu dana” kojim vešto prati skrivene porodične traume koje prerastaju u večnu ljudsku dramu.

                                                                                          Borislav Anđelić