naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | arhiva | tekstovi | kontakt

 


 



DEJAN DAB
IĆ SA 55. BEOGRADSKOG FESTIVALA DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA (od 26. do 30. marta 2008. godine)

 





 

Go To    FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

DODELE FIPRESCI NAGRADA NA
36. BEOGRADSKOM FEST
-u


IZVEŠTAJI ČLANOVA ŽIRIJA SA
13. FEST
IVALA AUTORSKOG FILMA


DODELA FIPRESCI NAGRADE NA
35. BEOGRADSKOM FEST
-u


DODELA YU FIPRESCI NAGRADA NA
34. BEOGRADSKOM FEST
-u


DODELA FIPRESCI NAGRADE NA
12. FEST
IVALU AUTORSKOG FILMA



 

Izveštaji naših članova sa
međunarodnih festivala

MANHAJM '07 - Saša Janković

MOTOVUN '07 - Ivan Karl

SOLUN '07 - Saša Radojević

BERLINALE '07 - Dinko Tucaković

HIHON '06 (Španija) - Ivan Karl

KIJEV '06 (Ukrajina) - Saša Janković

RIGA '06 (Letonija) - Goran Gocić

VENECIJA '06 (Italija) - Sandra Perović

FRIBURG '06 (Švajcarska) - Bora Anđelić
 

 

Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara



www.kratkimetar.org.yu

55. KRATKI METAR IZ UGLA BORISLAVA ANĐELIĆA

55. KRATKI METAR IZ UGLA SAŠE JANKOVIĆA

Održani festivali

55.KRATKI METAR

36.BEOGRADSKI FEST

13. FESTIVAL
AUTORSKOG FILMA

NIŠKI FILMSKI SUSRETI

VRNJAČKA BANJA

PALIĆKI FESTIVAL

SOPOTSKI FILMSKI FESTIVAL

FILMSKI FESTIVAL SRBIJE / NOVI SAD

54.KRATKI METAR

35.BEOGRADSKI FEST

Naredni festivali

FILMSKI FESTIVAL SRBIJE

SOPOTSKI FESTIVAL

PALIĆKI FESTIVAL

VRNJAČKA BANJA

NIŠKI FILMSKI SUSRETI

14. FESTIVAL
AUTORSKOG FILMA

37.BEOGRADSKI FEST
 

 


Ž
iri kritike FIPRESCI Srbija na 55. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je održan od 26. do 30. marta 2008. godine, žiri kritike FIPRESCI Srbija u sastavu:
Dejan Dabić
(urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra i Niške gradske televizije, "Pressing", "Filmograf", N), Dušan Vukić (Železničke novine, Beograd) i Radosav Dravić (RTS, Beograd), nagradu FIPRESCI za najbolji film u domaćem takmičarskom programu dodelio je dokumentarnom filmu "LASTA" Milana Belegišanina, za "autentični dokumentaristički pristup kojim je  ispričana jedna topla ljudska priča o odnosu starca i laste".
Nagradu je na poslednjoj konferenciji za štampu u DKC-u reditelju Milanu Belegišaninu uručio predsednik žirija Dejan Dabić. Nagradu za najbolji film u stranom takmičarskom programu dodelio je kratkom igranom filmu "MAJICA" Hoseina Martina Fazelija (
"The T-Shirt", Češka republika, 2007), za "film slojevite dramaturgije i preciznog rediteljskog postupka koji govori o toleranciji".




 

 

 

 

 

 



Predsednik žirija Dejan Dabić (desno) uručuje nagradu FIPRESCI
 reditelju filma "Lasta" Milanu Belegišaninu

IZVEŠTAJ DEJANA DABIĆA:
55
. BEOGRADSKI FESTIVAL DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA


Najstariji filmski festival u našoj zemlji – Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, Martovski festival ili „Kratki metar“, već više godina je međunarodni, ali čini se da nije do kraja pronašao svoju pravu koncepciju. Glavni problem je u međunarodnom programu koji bi trebalo razdvojiti, jer filmovi iz regiona međusobno mogu i da se takmiče (pritom imamo u vidu produkcioni nivo i kvalitet ostvarenja), ali to ne važi i za filmove iz drugih udaljenijih i većinom bolje organizovanih kinematografija; tu se otvara i problem selekcije ovih filmova (ne potcenjujući napore umetničkog direktora Janka Baljka koji je vršio ovogodišnju selekciju), kao i problem zainteresovanosti njihovih autora da uopšte dođu na Martovski festival (primećuje se tendencija prikazivanja stranih filmova čiji su autori sa naših prostora i razumljivo, radije dolaze).
Sve to naravno zbog nedostatka termina i zgusnutog i vrlo zahtevnog programa, bez repriza, u samo jednoj sali, sa neadekvatnim uslovima za projekcije na otvaranju i zatvaranju – Pozorište na Terazijama, bezobzira na predistoriju sale, može da bude samo rezervno rešenje i ne treba bežati, iz ovih ili onih razloga, od Doma sindikata (godine i tradicija potvrdili su da je to ipak najbolje mesto za ovaj festival), dok Dvorana Kulturnog centra može da služi samo za reprize i eventualno, neke posebne programe.
 

Dejan Dabić (levo), Borislav Anđelić (drugi s leva), Radosav Dravić (drugi s desna) i Dušan Vukić (desno)

DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM

Najviše filmova u domaćem takmičarskom programu bilo je iz kategorije dokumentarnih filmova. Posebno ističemo: „Lastu“, Milana Belegišanina – autentičnim dokumentarističkim sredstvima ostvarenu priču o dirljivom odnosu starca i laste, „Moj drug Srbija“, Sonje Blagojević, slojevit dokumentarac o humanoj misiji u Srbiji, klovna iz Amerike, Džoa Mame, a imponuje i sineastička posvećenost i vizuelna kultura filma „Moj svet pun svetlosti“, Andreja Aćina o nedovoljno poznatoj priči u široj javnosti o pioniru filma Milomiru Bojoviću. Kvalitetni i za analizu zanimljivi elementi mogu se naći i u „Bajnim vilama“, Marka Jeftića koji se dešava u beogradskom Domu penzionera i koji filmskim jezikom podseća na najbolja ostvarenja Gorana Paskaljevića, „Slobodi ili ništa“, Nenada Popovića koji govori o iskrenom i autentičnom pristupu u životu i rokenrolu frontmena Partibrejkersa, Zorana Kostića Caneta, kao i u „Muhi“, Dragana Mišića, čiji je glavni junak mladi Rom, radnik na građevini, koji je napravio hip-hop album.
Kratkim igranim filmom su uglavnom, kao i ranijih godina dominirale akademije, pre svih, Fakultet dramskih umetnosti, ali je bilo i radova sa BK Akademije, Akademije umetnosti iz Novog Sada, kao i radova nezavisnih produkcija. Mnogi filmovi nisu odmakli od studentskih i stilskih vežbi (ili priprema za dugometražni projekat), ali je to dobra prilika da se autori oprobaju u radu s glumcima, od kojih su neki bardovi naše glume, zatim u saradnji sa drugim, po godinama bližim kolegama i na kraju krajeva, u vođenju filmske naracije i ucelinjavanju montažne strukture. Iako je ova kategorija bila slabija nego ranijih godina ističemo „Jedan za njega, jedan za nju“, Ivana Bukvića o jednom zanimljivom odnosu u trouglu koji se dešava u „blokovima“ i „Časlavovu listu“ (film bi trebalo da se zove „Časlavljeva lista“, jer je to u duhu srpskog jezika, ali lektori su odavno prognani iz domaćeg filma), Miše Zorovića o tome kako se naša tranziciona stvarnost poigrava sa položajem jednog malog čoveka.
Kategorija animiranog filma imala je manje filmova nego inače i potvrdila je da je ova kategorija već dugo u krizi, koja nije samo kreativna, već i finansijska. Najzastupljeniji je bio „ŠAF“ iz Vranja sa dva filma, ali je bilo i novih autora i producenata što bi moglo da nagoveštava da za animaciju u Srbiji ipak dolazi bolje vreme.
Eksperimentalni film, sem za festivalske vukove, oduvek je bio nepoznanica za širu publiku koja je nenaviknuta na poigravanje elementima filmskog jezika i nenarativnost. Tako je bilo i ovoga puta, a i u ovoj kategoriji dominirali su filmovi sa akademija, mada je bilo i samostalnih autorskih radova.

 

Kadar iz pobedničkog stranog filma "Majica" Hoseina Martina Fazelija

MEĐUNARODNI TAKMIČARSKI PROGRAM

Kvantitativno najzastupljenija, ali i u kvalitativnom pogledu najbolja kategorija bio je kratki igrani film: „Škembići (a ne škampi) i luk“, Martona Sirmaija iz Mađarske, jednostavna priča u čijem je središtu konzumiranje hrane predstavljala je pravi mali biser i svakako, jedan od najduhovitijih filmova na Festivalu, „Majica“, Hoseina Mart
ina Fazelije iz Češke, o višeznačnom odnosu koji se povodom majice uspostavlja u jednoj prodavnici, „Za šaku klikera“, Jelmera Hufena iz Holandije, zanatski precizno, gotovo briljantno režirana priča o deci koja se odupiru dvojici pijanaca za mesto pod suncem, „Policijski čas“, Levana Adamije iz Gruzije, koji se dešava krajem devedesetih u Tbilisiju u Gruziji.
U kategoriji dokumentranog filma zapaženi su bili filmovi iz regiona, koji govore o posttraumatskom stresu, pre svih, „Panj pun olova“, Branka Šmita iz Hrvatske, „Pančevo – mrtav grad“, Antonija Martina iz Italije, gotovo apokaliptično viđenje života i perspektive u gradu nedaleko od Beograda, “Moji prijatelji“, Lidije Zelović-Goekijan iz Holandije, koja, kao i njene drugarice iz detinjstva i mladosti u Sarajevu, živi daleko od rodnog kraja i želi da se makar na trenutak u njega vrati.
Animiranog filma nije bilo mnogo, ali je odskakao kvalitetom, od klasika kakav je Bil Plimton iz SAD-a „Šataj hotel“, do Miloša Tomića, našeg autora koji trenutno živi i radi u Češkoj, koji je za njega karakterističnom tehnikom piksilacije napravio „Pljunute poljupcem“, a ne treba zaboraviti ni film koji je otvorio Festival – vrlo dobri „Džon i Keren“, Metjua Vokera iz Velike Britanije.
Iz kategorije koja je formalno deklarisana kao eksperimentalna, izdvojila se „Muva“, Andreja Daskaleskua iz Rumunije, mada je ovaj film mogao da bude prikazan i u kategoriji kratkog igranog filma.

                                                                                          Dejan Dabić
 

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaj |  godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-08.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER