Jedan Lazar završio je u zatvoru, neki drugi u egzilu, ali uveličamo li sliku na proporciju Evrope, eto nam i Joške (Joseph Ficher), Havijera (Javier Solana) ili kako bi rekao autentični lider Danijel Kon Bendit (Daniel Cohn -Bendit), ’... čovek se rađa kao piroman a umire kao vatrogasac!’. Kakva li je to vatra bila leta gospodnjeg 1968.?
Januar je počeo fatalnim zemljotesom na Siciliji, intenziviranjem američkih operacija u Vijetnamu i proglašenjem nezavisnosti Australije!!! Džoni Keš (Johny Cash) izmešu zatvora i slobode snimio je novu ploču. U febuaru je na ’Zimskim olimpijskim igrama’ u Grenoblu skijaški genije Žan Klod Kili (Jeane Claude Killy) pod sumnjivim okolnostima, u magli osvojio i treće olimpijsko zlato. U martu se aktivirala i grupa Bader – Majnhof (Baader-Meinhoff), ubijen je Martin Luter King (Martin Luher King Jr) , a pesmica ’La, la, la,...’ koje je pevala punačka Masijal (Massiel) donela je Španiji trijumf na Eurosongu. Džimi Klark (Jimmy Clark) romantičar i legenda Formule 1 poginuo je u Hokenhajmu (Hockenheim).Krajem meseca na Brodveju se pojavio mjuzikl ’Kosa’ (Hair) kojem nisu davali velike šanse.
A onda je došao Maj. ’Ćuti mladi čoveče’ govorili su antidegelovski plakati gde je senka velikog predsednika sa grotesknim nosom gušila ideale novih francuskih revolucionara. Nekako baš u to vreme ’Mančester Junajtid’ (Manchester United) je kao prvi engleski tim uspeo da osvoji pehar evropskog kupa. Da li je manje važno da su ’Bitlsi’ (The Beatles) promovisali svoju vanvremensku muzičku etiketu ’Jabuka’ (Apple) ? I ovde bi otprilike i Bane Bumbar, junak kultnog serijala ’Grlom u jagode’ izgubio svoj koncept pozitivnog čitanja istorije.
U Srbijici se maj desio u junu, kada se kao u komedijama Zorana Čalića ’Karavan prijateljstva 68’ i ’Mikrofon je vaš’ pretvorio u tuču drugova brigadira i onih drugih drugova. Šta reći, da nije bilo kiše, možda nebi bilo ni sr..., a možda ni podvožnjaka. Policija je poslovično žestoko uzvratila.>Možda su svemirci bili krivi za sve?
Bes se usmerio ka ’Crvenoj buržoaziji’ koja je marširala malo levo , malo desnije, a studenti bogami insistiraju, ’levo, levo, ..’ levlje? Steva Žigon je bio Robespijer, poetese Desanka i Mira su podržavale akademce, a svi su čekali šta će da kaže drug Stari dok je studente terapeutski umirivao drug Veljko Vlahović, koji je za revoluciju u Španiji žrtvovao i jedan od ekstemiteta.
Onda je Sirhan Sirhan (Sirhan Sirhan) ubio Kenedija, Roberta (Robert F.Kennedy), a Jugoslavija u ponovljenom finalu izgubila od Italije 2:0 prvenstvo Evrope u fudbalu.Posle su svi klicali Titu, odgovorni drug policajac nkada nije popio bajbokanu, a ’revolucionari’ su se nekako zgdno rasporedili po raznim institucijma sve demokratskijeg društva. Da li je upravo tada Bane Bumbar primljen u Partiju, ili se to desilo u nekoj drugoj epizodi?
Naša ’praška škola’ povukla se pred ruskim tenkovima u domovinu, inhibirajući iskustvo koje će označiti njihovo buduće filmsko delovanje. Možda im je put osvetlila ljudska buktinja zvana Jan Palah (Jan Palch) ili njihovi veliki profesori Kundera (Kundera), Forman (Forman) pa čak i matori i džangrizavi Vavra (Vavra). ’Strogo kontrolisani vozovi’ su kontrolisano dobili ’Oskara’ kao najbolji inostrani film bacjući u senku Aleksandra Petrovića što je anegdota koju Jirži Mencel (Jiri Menzel) ne priča bez doze grižnje savesti.
Što bi rekao drug Bumbar, te 1968., nije bilo tako loše u kinematografiji. Mangupi, iz ’naših’ levičarskih redova,. Makavejev konspirativno Mak, i Žilnik manje konspirativno Željko registrovali su kamerama dešavanja beogradskog maja ’68 koji se desio u junu. Vazda zlobni DB je kažu jednog drugog mangupa opskrbio 16 mm kamerom i neograničenim količinama trake, pa je on iz spačeka za one druge drugove snimao to isto samo za druge potrebe. Nakon 40 godina povuci-potegni diplomatije ti materijali bi konačno trebali da završe u Jugoslovenskoj kinoteci. Kažu da je producent tog snimanja bio Stane Dolanc kasniji patron Arkana, koji tek čeka svoju filmsku biografiju.Ili obojica.
Te 1968. rasula se niska filmskih bisera ,’Nevinost bez zaštite’ Makavejeva, ’Sveti pesak’ Mike Antića, ’Delije’ Miće Popovića, da bi Aleksandar Saša Petrović konstatovao ’Biće skoro propast sveta’ sa podsnaslovom ’nek propadne nije šteta’.