naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | kontakt

 


 

 




Dinko Tucaković: MANJE OD 6 A VIŠE OD 8 SRPSKIH FILMOVA O
1968.

 



 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

"Verujem jer je apsurdno!" tvrdio je hrišćanski filozof Tertulijan, "Verujem jer je nemoguće" govorili su oni koje sada kolokvijalno zovem šezdesetosmaši. U tom smislu manje od 6 a više od 8 je sasvim legalna matematička operacija. Ili kako bi to govorio još aktivni prorok Robert Cimerman (Robert Zimermann) alias Bob Dilan (Bob Dylan), ’... i ako se 6 pretvori u 9, baš me briga’. Istu pesmicu pevao je blagopočivajši Džimi Hendriks (Jimmy Hendrix), samo na drugi način isa distorzijom I da ne zaboravimo Džonija Štulića, rođenog kao Branimira, ’ 8 i 6, 6 i 8 , ali nikada više ’68’. Ali ako kroz ovaj bermudski ideološki trougao provučemo nejako tkanje srpskog filma, rezultat možda može da bude i iznenađujući. Jer junaci priče su filmski reditelji, gloduri, komesari, vizionari, DB-ovci, pokajnici, od Dobrice do Ljuše i Vučele, ili od Sonje i Borke do Nataše.



Reditelj Dušan Makavejev

Jedan Lazar završio je u zatvoru, neki drugi u egzilu, ali uveličamo li sliku na proporciju Evrope, eto nam i Joške (Joseph Ficher), Havijera (Javier Solana) ili kako bi rekao autentični lider Danijel Kon Bendit (Daniel Cohn -Bendit), ’... čovek se rađa kao piroman a umire kao vatrogasac!’. Kakva li je to vatra bila leta gospodnjeg 1968.?
Januar je počeo fatalnim zemljotesom na Siciliji, intenziviranjem američkih operacija u Vijetnamu i proglašenjem nezavisnosti Australije!!! Džoni Keš (Johny Cash) izmešu zatvora i slobode snimio je novu ploču. U febuaru je na ’Zimskim olimpijskim igrama’ u Grenoblu skijaški genije Žan Klod Kili (Jeane Claude Killy) pod sumnjivim okolnostima, u magli osvojio i treće olimpijsko zlato. U martu se aktivirala i grupa Bader – Majnhof (Baader-Meinhoff), ubijen je Martin Luter King (Martin Luher King Jr) , a pesmica ’La, la, la,...’ koje je pevala punačka Masijal (Massiel) donela je Španiji trijumf na Eurosongu. Džimi Klark (Jimmy Clark) romantičar i legenda Formule 1 poginuo je u Hokenhajmu (Hockenheim).Krajem meseca na Brodveju se pojavio mjuzikl ’Kosa’ (Hair) kojem nisu davali velike šanse.
A onda je došao Maj. ’Ćuti mladi čoveče’ govorili su antidegelovski plakati gde je senka velikog predsednika sa grotesknim nosom gušila ideale novih francuskih revolucionara. Nekako baš u to vreme ’Mančester Junajtid’ (Manchester United) je kao prvi engleski tim uspeo da osvoji pehar evropskog kupa. Da li je manje važno da su ’Bitlsi’ (The Beatles) promovisali svoju vanvremensku muzičku etiketu ’Jabuka’ (Apple) ? I ovde bi otprilike i Bane Bumbar, junak kultnog serijala ’Grlom u jagode’ izgubio svoj koncept pozitivnog čitanja istorije.
U Srbijici se maj desio u junu, kada se kao u komedijama Zorana Čalića ’Karavan prijateljstva 68’ i ’Mikrofon je vaš’ pretvorio u tuču drugova brigadira i onih drugih drugova. Šta reći, da nije bilo kiše, možda nebi bilo ni sr..., a možda ni podvožnjaka. Policija je poslovično žestoko uzvratila.>Možda su svemirci bili krivi za sve?
Bes se usmerio ka ’Crvenoj buržoaziji’ koja je marširala malo levo , malo desnije, a studenti bogami insistiraju, ’levo, levo, ..’ levlje? Steva Žigon je bio Robespijer, poetese Desanka i Mira su podržavale akademce, a svi su čekali šta će da kaže drug Stari dok je studente terapeutski umirivao drug Veljko Vlahović, koji je za revoluciju u Španiji žrtvovao i jedan od ekstemiteta.
Onda je Sirhan Sirhan (Sirhan Sirhan) ubio Kenedija, Roberta (Robert F.Kennedy), a Jugoslavija u ponovljenom finalu izgubila od Italije 2:0 prvenstvo Evrope u fudbalu.Posle su svi klicali Titu, odgovorni drug policajac nkada nije popio bajbokanu, a ’revolucionari’ su se nekako zgdno rasporedili po raznim institucijma sve demokratskijeg društva. Da li je upravo tada Bane Bumbar primljen u Partiju, ili se to desilo u nekoj drugoj epizodi?
Naša ’praška škola’ povukla se pred ruskim tenkovima u domovinu, inhibirajući iskustvo koje će označiti njihovo buduće filmsko delovanje. Možda im je put osvetlila ljudska buktinja zvana Jan Palah (Jan Palch) ili njihovi veliki profesori Kundera (Kundera), Forman (Forman) pa čak i matori i džangrizavi Vavra (Vavra). ’Strogo kontroli
sani vozovi’ su kontrolisano dobili ’Oskara’ kao najbolji inostrani film bacjući u senku Aleksandra Petrovića što je anegdota koju Jirži Mencel (Jiri Menzel) ne priča bez doze grižnje savesti.
Što bi rekao drug Bumbar, te 1968., nije bilo tako loše u kinematografiji. Mangupi, iz ’naših’ levičarskih redova,. Mak
avejev konspirativno Mak, i Žilnik manje konspirativno Željko registrovali su kamerama dešavanja beogradskog maja ’68 koji se desio u junu. Vazda zlobni DB je kažu jednog drugog mangupa opskrbio 16 mm kamerom i neograničenim količinama trake, pa je on iz spačeka za one druge drugove snimao to isto samo za druge potrebe. Nakon 40 godina povuci-potegni diplomatije ti materijali bi konačno trebali da završe u Jugoslovenskoj kinoteci. Kažu da je producent tog snimanja bio Stane Dolanc kasniji patron Arkana, koji tek čeka svoju filmsku biografiju.Ili obojica.
Te 1968. rasula se niska filmskih bisera ,’Nevinost bez zaštite’ Makavejeva, ’Sveti pesak’ Mike Antića, ’Delije’ Miće Popovića, da bi Aleksandar Saša Petrović konstatovao ’Biće skoro propast sveta’ sa podsnaslovom ’nek propadne nije šteta’.


Danilo Bata Stojković u filmu "Kako sam sistematski uništen od idiota"

Žilnk je ovekovečio srpsku i beogradsku 1968. u kratkom film pomalo ciničnog naslova ’Lipanjska gibanja’ , da bi poentirao ’Ranim radovima’ godinu dana kasnije, kada je ,kao što bi to rekao Branko Vučičević, drugovima hteo da objasni šta je ispravan put i da Karl (Karl) nije bio jedan od braće Marks (Marx). ’A gde su drugovi Šiptari u našoj himni’ pitaju se u jednom anarhističom tenutka u filmu glavni junaci najvljujući postapokaliptičnu 2008. i neke nove prioritete koji su između kik-boksa i visoke diplomatije. ’Vrane’ i ’Zaseda’ su bili žestoki udarci u pleksus titoizma, ali žestoko je uzvraćeno ’Bitkom na Neretvi’ kasnije nominovanom za ’Oskara’. Orson Vels (Orson Welles) je bio četnik, drug Bondarčk je vikao ’raspaljot’, a Bata i blagopočivajši Boris su bili još uvek dva najbolja drugara.
Onaj Lazar sa početka priče sa ’Plastičnim Isussom’ (1971-91) dao je dijagnozu a zatim dobio zatvorsku anamnezu..Mak je zbrisao posle ’WR-a’,i bez imalo misterije utvrdio je da će drugovi za koje je pravio radne akcije, da mu uzmu pasoš. Njegova života saputnica Bojana Marjan dodatno je dokadila ’Veselom klasom’(1969) a i Žilnik je otišao put Nemačke u sandalama, iako to bejaše hladno leto, četiri dekade pre globalnog zagrevanja.
1968. su izbegavali i drugovi’šezdesetosmaši’ .Samo deset godina kasnije 1978. kinematografija je promovisala ’Boška Buhu’ kao model. Mladog bombaša koji je na zasedanju nečega što se zvalo AVNOJ govorio ’... drugovi ja ne umijem baš dobro govoriti ali umijem bacati bombe’. Bjela je bio Sirogojno. Oliver Dragojevič je pevao odjavni song.
Deceniju i po kasnije ’68 se stidljivo počela da pojavljuje na srpskim ekranima Bilo je sasvim jasno da su Banetu Bumbaru zapale ’Jagode u grlo’ (1985), junak ’Tajvanske kanste ’ iz iste godine muvao je devojsku rođenu te ključne šezdesetosme a u bosanskoj vukojebini radile su čakije u filmu ’Šest dana juna’ i niko nije ozbiljo shvatao studenta iz Beograda.
Sumar sumarum, za srpski film su se nekako kao važnije ispostavile 1948. kada je ’Otac bio na službenom putu’, dve dekade pre famaozne 6 i 8, pa čak i po naknadnoj pamti 1918. koja postaje sve aktuelnija zahvaljujući aždajama, svecima i tangu a mnje po vizionarskom ’Maršu na Drinu
Žike Mitrovića. Ok. Ne sitničarite. 1914.-1918.
Leto ljubavi i lepote ispostavilo se kao ’Varljivo leto ’68’ u filmu Gordana (Mihića) i Gorana (Paskaljevića) koji je možda mogao da režira i Žika (Pavlović).
A Bane Bumbar ? Neki kažu da je postao direktor pozorišta ali i da se odselio u Podgoricu. Potpuno nevažno.
Kako bi rekao Babi Pupuška, blagopočivajši, kroz Momu Dimića, blagopočivajšeg, kroz genijalni film najboljeg srpskog reditelja Slobodana Šijana ’Kako sam sistmatskli uništen od idiota’, ’..bole me bre leđa od Vaše revolucije’. Mnogo pre Soderbega (Soderbergh) i farse zvane ’Če’(Che, 20008), ili kako se već zovu ta dva smušena antiglobalistička filma, Šiki je promovisao pesmo u ’El Comandanteu Gevari’. Koga briga što je Če na Brionima igrao košarku sa Stanetom Dolancom, a bivši evropski šezdesetosmaški drugari pomenuti Joška i Havijer listom odlučili da bombarduju Srbijicu 1999.,njihovih drugara Vučele i Ljuše. Luda kuća, neko bi rekao.
Nešto mi kaže da nova mantra može da glasi 2 i 00 i 8 i nikada više, 1918., 1948, 1968 ali i 2008.

 

Dinko Tucaković

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright YU FIPRESCI Srbija  2006-08.  Sva prava zadrzana. Mail to WEBMASTER