Staza umetnosti je svojevrstan hod po mukama na putu ka slavi, puna strasti i odricanja, znoja i patnje, popločana ružama ali i trnjem. Dobar primer za ovakvu konstataciju svakako predstavlja životna sudbina Ite Rine (1907-1979), prve, a možda i najznačajnije, međunarodne filmske dive ponikle na ovim prostorima.

Ita Rina (pravim imenom Ida Kravanja), Slovenka rodom iz Divače kraj Trsta, po uspostavljanju Kraljevine SHS, sa porodicom se preselila u Ljubljanu gde je pohađala gimnaziju, a zatim se zaposlila u banci. Poput mnogih devojaka, maštala je o tome da postane glumica ili balerina, a za to je osim prirodnog talenta, posedovala i nešto zbog čega su joj njene vršnjakinje zavidele – neobičnu, sanjalačku lepotu. Mada zvanično nije učestvovala na Izboru za Miss Jugoslavije krajem 1926. godine u Zagrebu, njene tajno poslate fotografije su svojom lepotom zasenile sve učesnice (pa i pobednicu, Šteficu Vidačić, kasnije takođe glumicu) i omogućile joj ugovor sa berlinskom filmskom kućom „Ostermajer-film“.

Tokom četvrte decenije ovog veka, iako prvenstveno okrenuta porodičnom životu, Ita Rina se vraća filmu i tumači glavne role u tri koprodukciona filma (dva sa nemačkim, a jedan sa češkim partnerima) koji su, osim čisto umetničkih pobuda, imali za cilj promociju Kraljevine Jugoslavije i njenih prirodnih i turističkih bogatstava (naročito Jadrana i Crne Gore). Značajno je da su joj u sva tri filma partneri bili glumci jugoslovenskog porekla – Slovenac Hinko Nučić u FANTOMU DURIMOTRA Hansa Natgea iz 1932. godine, Hrvat Zvonimir Rogoz u filmu A ŽIVOT TEČE DALJE Karla Junghansa i F.V.Kramera iz 1935. godine i Srbin Svetislav-Ivan Petrović u PRINCEZI KORALA Viktora Jansona iz 1937. godine. Najslavniji među njima, Ivan Petrović, bio joj je partner i u njenom poslednjem filmu snimljenom pred izbijanje II svetskog rata TRGOVCI DEVOJKAMA, Eriha Engelsa iz 1939. godine, posle koga se definitivno vratila u otadžbinu, ogorčena pritiscima na nearijevske umetnike tokom snimanja.

Period okupacije Ita Rina je sa porodicom, uvećanom za dva člana (sina i ćerku), provela povučeno u Beogradu i Vrnjačkoj Banji, a po završetku rata, puna entuzijazma, ponudila je svoje bogato filmsko znanje i iskustvo novoj, narodnoj vlasti. Nažalost, umesto filmskog rada i novih uloga, nailazi na podozrenje i zid ćutanja samog vrha kinematografije nove države. U ponoj ljudskoj i umetničkoj snazi, Ita Rina je radila administrativne poslove, prvo kao savetnik u „Avala filmu“, a kasnije i u „Lovćen filmu“, ne dobijajući filmske uloge, a i one za koje se izborila, nisu odigrane. Tako je jugoslovensko-nemačka koprodukcija CIGANSKA MUZIKA Geze fon Bolvarija stopirana zbog nedostatka sredstava, dok je snimanje filma KRAGUJEVAC Žorža Skrigina prekinuto jer se autorova vizija krvavog oktobra 1941. godine nije u potpunosti poklapala sa zvaničnom verzijom partijske istoriografije. Poslednja uloga Ite Rine bila je mala, ali efektna, epizoda u filmu RAT, Veljka Bulajića iz 1960. godine, pomodarskoj anticipaciji mogućeg atomskog rata.
Svesna ljudske prolaznosti i shvativši uzaludnost borbe sa vetrenjačama, Ita Rina se sredinom šezdesetih godina povlači iz javnog života i sa suprugom nastanjuje u Budvi. Tamo je i preminula, za vreme katastrofalnog zemljotresa u maju 1979. godine.
Poznati američki novinar Volter Lipman jednom je rekao: „Kad delo ostaje, prošlost je prisutna – i to više nije prošlost“. Ova, dosad najpotpunija, retrospektiva filmova Ite Rine, heroine jugoslovenskog i evrposkog filma, to nedvosmisleno potvrđuje.
 

***
Prošlo je sedam godina od objavljivanja ovog teksta u katalogu FESTA 2000. godine, i ništa se bitnije nije promenilo, jedino je Ita Rina još više zaboravljena. Ali godišnjice su prava prilika da se neke loše stvari isprave, pa ove godine, na vek rođenja velike glumice, Jugoslovenska kinoteka u saradnji sa partnerom iz Ljubljane – Slovenskom kinotekom, želi da trajno obnovi sećanje na nju i njene velike filmske role. Ovog leta je u Ljubljani u izdanju Slovenske kinoteke objavljena knjiga „Ita Rina – prva slovenska filmska zvezda“, autora Lilijane Nedič, Blažene Urgošikova, same Ite Rine i moje malenkosti, koja na dosad najkompleksniji i najsveobuhvatniji način iznosi životni i filmski put prve heroine predratnog filma. Jugoslovenska kinoteka se potrudila da za ovogodišnji festival „Svetlosti zapaljive pozornice“ izda ovu knjigu na srpskom jeziku i da je promoviše uz učešće gostiju iz Ljubljane. Ovo će biti lepa prilika da se još jednom potsetimo na neke od najznačajnijih filmova Ite Rine, kao što su „A život teče dalje“ (prvi igrani film snimljen na srpsko-hrvatskom jeziku) i „Valovi strasti“, drama u kojoj je Ita Rina bila partnerka slavnom glumcu Vladimiru Gajdarovu i koji će imati (opet ljubaznošću slovenačkih kolega) svoju srpsku premijeru na našem Festivalu. Napokon, da i Srbija zna i ceni karijeru žene koja je decenijama bila naša sugrađanka, govori ovogodišnji dokumentarac „Sećate li se Ite Rine“ autora Ilje Slanog, Miroslava Simonovića i Pege Popovića u produkciji Centar filma, koji kroz kolaž inserata, novinskih i fotografskih isečaka i sećanja na majku ćerke Tijane, osvetljava sudbinu Ite Rine. Prava srpska premijera ovog filma će takođe biti jedna od ekskluzivnosti, programom prebogatog IX festivala nitratnog filma.
Sećate li se Ite Rine? Da, ali se sećanja moraju obnavljati.
Gde? U riznici sećanja – Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Dobrodošli!!!
 

*Autor ovog teksta je upravnik
Arhiva jugoslovenske kinoteke od 2001 godine.

Aleksandar Saša Erdeljanović
kinarhiv@eunet.yu