naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | kontakt

 


 

 



DINKO TUCAKOVIĆ: "VELIKAN JUGOSLOVENSKOG FILMA".
In memoriam TOMISLAV PINTER (1926 - 2008).

 



 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

Rođen u Zagrebu 16.06.1926. Nakon završetka Druge muške gimnazije u Zagrebu upisuje slikarstvo na Likovnoj akademiji u Zagrebu 1946. godine, ali studije ubrzo napušta, jer želi da postane filmski snimatelj. Već od 1945. u Jadran filmu asistira H. Sariću. Zaposlio se 1946. godine u laboratoriji za razvijanje filmova Jadran filma u Zagrebu. Samostalno snima od 1948 - najpre storije za filmske novosti. Prvi dokumentarni film („Radi onoga jutros“ R. Ostojića) snima 1951. Dodatno iskustvo stiče radeći za Zastava film, gde provodi i deo vojnog roka. Na igranom filmu debituje 1960. („Kota 905“ M.Relje), snimivši od tada najveći broj filmova u bivšoj jugoslovenskoj kinematografiji, a radi i u koprodukcijama i inostranim projektima (npr. „Stepski vuk“, 1974, F. Hansa i „Devojka“ 1987, A. Matsona, s kojim je i ranije sarađivao).



Tomislav Pinter


Težeći vrhunskim profesionalnim kriterijumima u fotografiji (od izgradnje svetla, kompozicije u kadru, upotrebe boje i objektiva do pokreta kamere). Tomislav Pinter se odvažuje i na smimateljsko eksperimentisanje (iako izbegava specijalne efekte), a neretko ostvaruje fotografiju koja nije samo značajna komponenta ukupne strukture dela, već ponekad i svojevrsna autonomna vizuelna vrednost. Među brojnim vrednim ostvarenjima ističu se: istraživanje svetla kao izražajnog sredstva u filmu „Rondo“ (Z. Berković, 1966, Zlatna arena u Puli zajedno s filmom „Ponedeljak ili utorak“, 1966. V. Mimice), gde pod uticajem slikarstva M. Stančića koristi usmereno difuzno svetlo i poštuje „logiku svetla“ (isto važi i za film „Udovica Karolina Žašler“, 1976, M. Klopčiča, gde spaja ekspresivnost svetla i boje); eksperimentisanje s filmskom trakom u „Prometeju s otoka Viševice“ (V. Mimice, 1965, Zlatna arena u Puli), gde koristi negativ osetljivosti 10 ASA, čime postiže dokumentarističku fotografsku strukturu (intervencija kojom sugeriše i vremenski pomak u radnji); istraživanje kombinacije difuznog svetla i višeg kontrasta u „Skupljačima perja“ (A. Petrović, 1967, Zlatna arena u Puli, zajedno sa „Brezom), što uvećava autentičnost prizora, a da pritom, na likovnom planu, ostaju sačuvane žive boje karakteristične za romske ambijente; korišćenje uskougaonog (teleobjektiva), što je gotovo Pinterov „zaštitni znak“, naročito funkcionalno u filmovima „Pravo stanje stvari“ (V. Slijepčević, 1964, Zlatna arena u Puli) i „Tri“ (A. Petrović, 1965); korišćenje ekspresivnosti boje (naročito kad snima pri oblačnom vremenu) i objektiva (uskougaoni i širokougaoni) u „Brezi“ (A. Babaja, 1967), čime postiže fotografiju koja nalikuje slikama naivaca, namerno napuštanje perfekcionizma i tehnicizma inače karakterističnog za ratne spektakle u „Bici na Neretvi“ (V. Bulajić, 1969), zbog težnje naturalizmu, neulepšavanju i autentičnosti. Pristupajući svakom projektu s autorskim angažmanom, ako izostane potpuna komunikacija između njega i reditelja znao je da zapadne u fotografski estetizam. Kao snimatelj sa preko 53 godine rada snimio je 80-ak igranih filmova, 10-ak televizijskih serija, te oko 100 kratkih filmova. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja: za kratkometražni film „Cvet i oganj“ (I. Tomulić, 1956) nagrađen je na festivalu u Beogradu, 1957, pulsku Zlatnu arenu dobio je i za filmove „Traženja“ (M. Klopčič, 1979), „Samo jednom se ljubi“ (R. Grlić, 1981) i „Đavolji raj“ (R. Grlić, 1989), a dvostruki je dobitnik (1966. i 1982) i nagrade „Vladimir Nazor“).
 

 

Dinko Tucaković

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija  2006-08.  Sva prava zadrzana. Mail to WEBMASTER