Dakle, i u ovom filmu, Denzel Vošington donosi svoju omiljenu kreaciju na koju nas je navikao poslednjih godina - ličnost formirana strogim treningom, okrenut ka cilju, beskrupulozan i u nemogućnosti da iskaže svoje prave emocije, što rezultira nasiljem (uporedite "Dan obuke", "Uragan", "Man on Fire", Mandžurijski kandidat" itd). Naravno, još jedna bitna indikacija onoga što vas očekuje je i sam naslov filma - "Američki gangster". Iako to zvuči kao pleonazam (jer kakav bi gangster bio, ako ne američki), autori filma su ovde želeli da naglase da se radi o prvom crncu koji je uspeo da napravi zločinačku organizaciju koja je stajala rame uz rame sa "uvezenom" mafijom.
Od samog početka, nama kao gledaocima je sve jasno; znamo ko su dobri, a ko su loši momci. Ipak, reditelju je bilo potrebno više od dva sata da bi razrešio celu situaciju, a sam klimaks nije bio toliko eksplozivan koliko bi se očekivalo. Za to, pored sporog ritma filma, zasluge ima i Rasel Krou, koji nije uspeo da u svoju ulogu policajca unese potreban intenzitet. Kako godine prolaze, Krou sve više podseća na sredovečnu gospođu, ali to je možda bio traženi efekat za potrebe ovog filma. Ipak, pivski stomačić poprilično smeta kada su u pitanju akcione scene.
U realizaciji filma, Ridli Skot je upotrebio sve poznate šablone kojih bi prosečan poznavalac filma mogao da se seti. Lako ćete prepoznati elemente iz filmova "Dobri momci", "Serpiko", "Francuska veza", "Kum" (sa očajnim Armanom Asanteom koji glumi trećerazrednog brandolikog kuma), "Nesalomljivi", a u delovima filma koji se bave kriminalcima iz geta ima dosta referenci na "blaxploitation" filmove kao što su "Šaft" i radovi Melvina Van Piblsa (pre svega legendarni "Sweet Sweetback's Baadasssss Song"). Dakle, za ljubitelje afro frizura i makroa, "pimpmobila", Muhameda Alija i ostalih stereotipa o crncima koji uglavnom jedu prženu piletinu ovo će biti pravi praznik.
Bez obzira na sve, ovaj film ima svoje pozitivne momente, ali teško da bilo čime može da opravda svoje epsko trajanje. Sa četrdesetak minuta kraćom verzijom, dobilo bi se na intenzitetu i ritmu, a onda bi gledaoci imali manje vremena da razmišljaju o manama filma. Pored dvojice glavnih junaka, ostali glumci nisu imali mnogo prostora da se istaknu, osim Kjube Gudinga i pomenutog Armana Asantea u nešto većim ulogama, kao i par poznatih lica iz raznih TV serija u gotovo beznačajnim ulogama. Nešto bolji utisak ostavio je Džoš Brolin u ulozi korumpiranog policajca sa pripadajućim brčinama. Iako je ovaj lik zamišljen kao neverovatno jednodimenzionalan, on je uspeo da zahvaljujući svom talentu ponudi nešto više. Kao i u filmovima koji su koristili kao uzor Ridliju Skotu, žene se dele na dve kategorije - majka glavnog junaka i sve ostale koje su potrošna roba.
Dakle, iako se priča o mafijašima, korumpiranim policajcima i samo jednom poštenom, kreće u poznatim okvirima, teško je reći da je ovaj film potpun promašaj. Uostalom, brojni filmovi snimljeni na ovu temu govore da su mafijaši i policajci najpopularniji filmski junaci svih vremena. Najveća zamerka "Američkom gangsteru" je to što ne uspeva da se izdigne iznad proseka i ostaje na nivou kvalitetnog televizijskog filma. Svi filmovi koji se citiraju (u delu koji se dešava u Vijetnamu čak ima i jasnih pozivanja na scene iz "Apokalipse danas") su znatno bolji od "Američkog gangstera", a njegov glavni problem je što se pojavio tridesetak godina posle pomenutih naslova. Da se manje oslanjao na prethodnike, ocena njegovog kvaliteta bi bila znatno povoljnija.