|
Postojao je jedan dan u istoriji (popularne)muzike kada su tvrdili
da je muzika umrla. U avionskoj nesreći, idući sa beznačajne tezge
poginuli su Badi Holi (Buddy Holley), Riči Valens (Ritchie
Vallence) i Big Baper (Big Booper). Pola veka kasnije, ili nešto
malo manje, ali sasvim nebitno za ovu priču, u julu 2007.,
Bergaman i Antonioni su otišli na onu stranu modre reke sa obalama
zaborava. Da li je to bio dan kada je umro film? Umrli su
bioskopi, a slepi, i gotovo potpuno gluvi Antonioni, i
protestantsko dobro organizovani Bergman nisu doživeli stotu, u
sezoni u kojoj roeknrol penzioneri, kotrljaju još jednu turneju,
iako je jedan rok prorok svojevremeno obajvio da je svako od nas
tek : ’Suviše star za rokenrol a premlad da umre.’!
Istorije starih naroda pamte vremena u kojima su ’bogovi hodali sa
ljudima’ . Film, kao najmlađi u sestrinstvu, muza, zašao je u
treći vek, i drugi milenijum, iako broji svega nešto više od sto
leta. Šta bi film bio bez Bergmana i Antonionija ?
Da krenemo od mlađeg. Bergmana, Više nego jednom je izjavio da je
Antonioni (ili preciznije njegovi filmovi), uzvišen ali dosadan
... Sin protestantskog sveštenika, asistent Šeberga (Sjoeberg),
scenarista, pozorišni reditelj, zavodnik, suprug (u
multiplikaciji), otac, deda, mag, ...
Leluš (Lelouche) je tvrdio da je upravo Bergman sinonim za dosadu
. Ipak Bergman ili Dilan (Dylan - Robert Zimmermann) su
kvintesencija umetnosti. Imao sam sreću (?) ili proviđenje da ga
upoznam, i da napravim intervju 2004,. kada je predviđao da film
kao umetnost na filmskoj traci u nepovrat nestaje. |
Ingmar Bergman
Mikelanđelo Antonioni |
Neke od njegovih supruga, velikih glumica , i neki od njegovih
prijatelja, ogovarali su (m)i ga, kako ,kada ide u skromni poljski
toalet na ostrvu Faro, kao podršku nosi ljubavne romane, a da na
televiziji isključivo gleda sapunice. OK. Govorim o Liv Ulman (Liv
Ullman) i Erlandu Jozefsonu (Erland Josephson). On je svoju
partiju šaha sa protivnikom zvanim SMRT, odavno dobio i overio sa
sedam pečata! Otišao je jer možda je i film, kakav ono voli i
poznaje nestao, u noć u kojoj su sve mačk crne. Bio jednom jedan
Bergman ... Njegovo (prez)ime znači rudar ...
A, Antonioni ... Iako je na izdisajima neorealizma asistirao
Feliniju (Fellini) njegova karijera je počela u zemlji zvanoj
SFRJ(ugoslavija) i gradu na ušću reka, zvanom Beograd ... Povod je
bio Puškin, ali sve posle je, naduvana (blow up) legenda. Ili nije
?
Antonioni, za razliku od Bergmana, bio je oduvek u potrazi za
čistim filmom. U kojem reči, i civilizacijsko nasleđe nisu nužno
potrebni.Nevidljive teniske loptice odskaču, leševi nestaju u
rasteru i nemoralu, a tišina vrišti do eksplozije u dolini smrti.
Kada sam radio poslednji intervju sa maestrom, pre nešto manje od
dekade, njegova uši i usta bile su njegova kćerka a njegove oči,
Vim Venders (Wim Wenders). Podsetiom je na Homera, čije unutrašnje
oko jedva može da ukroti bujicu krvavih sukoba i suludih avantura,
ka uvek neizvesnoj budućnosti. Duboko ne verujem da je Atonioni
umro. Tek je obsenio prostotu oko sebe, i sprema neki novi film,
za koji oštri čula koja je onomad izgubio.
Totemi zvani A kao Antonioni, i B kao Bergman nestali su sa
životne pozornice, ali F kao Film, ne može da se zamisli bez onoga
što su doveka promovisali, organske simbioze, scenarija i njegove
audio-vizuelne finalizacije.
Ako ih ne volite, onda je to verovatno zbog toga što su ih drugi
koristili kao štit sopstvene estetske i filmološke nepismenosti, a
ako ih volite ... Niste usamljeni ...
Ali nije sve baš tako jednostavno ... Kako nastaviti filmsku priču
bez njih koji su pričali tihim glasom i znali da nas odvedu u
prostore onirizma na više od 1001 način.
U početku bejaše reč, pa scenario, pa film ... A smrt. Kada smo mi
tu nema smrti a kada je smrt tu nema nas. I tako bejahu Antononi i
Bergman, ali jesu i biće, dok je film i dok je priče. Jer put od
natraške, vodi samo od filma prema REČI.
Nadajmo se da su A(ntonioni) i B(ergman) samo početak filmoskog
alfabeta koji će imati bar trideset slova i možda isto toliko
vekova pokretnih slika. Antonioni bi to možda video kao uzburkano
more a Bergman kao vetar koji pomera nabujalo klasje pred jesenju
žetvu.
|
