Sve je to nastalo na podlozu surove činjenice da je nakon Prvog svetskog rata u napaćenoj ali slobodnoj Srbijici ostalo malo muškinja (izginuli do Soluna i natrag) i mnogo ženskinja sa fantazmama o čvrstoj muškoj ruci i još ponečem.
Reditelj i pisac scenarija (u saradnji sa Aleksandrom Radivojevićem), Uroš Stojanović u svom debitantskom radu (a takvi su bili i Makavejev, i Pavlović, i Šijan, i Kusturica)pokazao filmografsku zrelost u stilskom uobličavanju komedije u kojoj se prepliću matrice nekioliko žanrova, od melodrame do fantazijskih čaranja. Priča o srpskom selu u kojem je deda Bisa (fantastična minijatura Paola Mađelija) dopao infuzije posle golemog seksualnog iscrpljivanja, o dvema sestrama, maloj Boginji i Ognjenki, koje kreću ka Beogradu da nađu mušku srodnu dušu, nabijena je neočekivanim sekvencama koje iz minuta u minut nagone na smeh.
Ovde junaci, opevani i neopevani, lete na sve strane, u snove i iz snova, u vazduh kad nagaze minu u sopstvenom vinogradu, iz topa zajedno sa prvim srpskim Supermenom Dragoljubom Aleksićem. Ovaj filmski let iznad srpskog leta koristi modernu tehnologiju kako bi ojačao humorne i poetičke slojeve priče. Uvodeći veliki ansambl biranih flumaca, Stojanović je uspeo da ih usaglasi, da niko ne „krade predstavu“. Ipak, izdvojiću Sonju Kolačarić i Katarinu Radivojević koje u svakom trenu unose neke nove boje. I naravno, Oliveru Katarinu, koja u ulozi velike Boginje daje harizimatsku okosnicu ovom filmu. Lik Dragoljuba Aleksića samo je okrznut (igra ga dobro Nenad Jezdić), i Stojanović bi mogao da sledeći put posveti film samo njemu.