U američkim trilerima označenim kao „film noar“ tokom četrdesetih, često je korišćen motiv junaka koji se budi iz teške amnezije i potom traga za svojom prošlošću i razlozima egzistencije (ništa novo, to je već počelo sa Sofoklovim „Carem Edipom“). Glavni junak ovog filma Lazar (Nikola Kojo) se vraća k svesti posle teških ozleda, ničeg se ne seća, ali se pojavljuju ljudi koji mu otkrivaju da je bio profesionalni vojnik sa posebnim ovlašćenjima, da je u krvavom obračunu izgubio ženu i dete, usred svog doma. Jedan pukovnik (Bogdan Diklić) i inspektor tajne vojno-obaveštajne agencije (Dragan Petrović Pele) nude mu pomoć ali se u ponuđenim objašnjenjima javljaju izvesne pukotine. Naveden da se osveti ubicama svoje porodice, ubrzo otkriva da su koreni zla mnogo dublji.

Koreni nesreće vode do krvavih stratišta negde u Bosni, ali i do dokaza koje valja uništiti (sve je to iz dana u dan u novinama). Ako zanemarimo neke nepreciznosti (u jednom kadru Lazar otkriva opasnu ranu na levom boku, u sledećem on upravo ležeći na tom boku razgovara sa ljubavnicom „tet a tet“), film ima odličan tajming, a Nikola Kojo, Diklić i Petrović su naprosto izvrsni. Izuzetna fotografija Gorana Volarevića i celokupna produkcija su na nivou najviših ambicija.