|
“Elizabeta: zlatno doba” realizovana je gotovo deceniju posle
sjajnog filma “Elizabeta” 1998. pod palicom istog reditelja Šekara
Kapura a bavi se tematikom vladavine kraljice Elizabete i to 15
godina posle vremena kojim je završena prethodna verzija. Sada već
kultna australijska glumica Kejt Blanšet vratila se liku britanske
vladarke iz XVI veka za čije je tumačenje u prethodnom filmu već
dobila Oskara.
Kao razlog nastavka ove franšize danas mnogi hroničari i kritičari
vide u tome da se geopolitička situacija radikalno promenila u
svetu od prethodne verzije “Elizabete” i da posle septembarske
njujorške tragedije, udara Al Kaide i ratova u Avganistanu i
Iraku, Kapurov pogled na zlatno doba Elizabete u turbulentnim
vremenima izazova Španije i njenog vladara Filipa Drugog, neke
vrste katoličkog fundamentaliste nudi neka univerzalna rešenja na
savremenom globalnom planu.
Sve je u ovom filmu fokusirano na karizmaticnost glavne glumice
Kejt Blanšet koja s nagradom za ulogu Boba Dilana na festivalu u
Veneciji i uz sjaj svog tumačenja Elizabete ovu godinu može
smatrati za jednu od najuspešnijih u svojoj karijeri do sada. |
 |
Sam
scenario Vilijama Nikolsona i Mičela Hirsta barata sa mnoštvom
virtualnih dramskih elemenata iz života britanske vladarke često
na ivici populističkih anegdota pri čemu Kapur izvrsno analizira
odnos između javne ličnosti Elizabete i stvarne ličnosti koja
stoji iza svega toga. U tom smislu naročito su intrigantne scene
sa svojevrsnim emotivnim i seksualnim nabojima o odnosu glavne
junakinje i njene dvorske dame Bes (kvalitetno tumačenje Abi
Kornis) sa ser Volterom Rajlijem (izvrsno tumačenje Klajva Ovena).
Na žalost mada bi po dramaturškoj matrici scene između Rajlija i
Elizabete trebalo da imaju motivaciono pokretački efekat mnogih
zbivanja one spadaju u slabija resenja a u prvi plan izranjaju
scene poput egzekucije Marije Stjuart (u efektnom tumačenju
Samante Norton) ili pragmatika ser Volsingama koga opet igra
upečatljivo Džefri Raš koji svoje usluge vladarki vodi u duhu
”inkvizicije” stila Gvantanamo!
Uz izvrstan producentski dizajn Gasa Duala, brilijantno efektne i
vizuelno atraktivne kostime Aleksandre Birne, upečatljivu
scenografiju Ričarda Robertsa i kreativnu kameru Remi Adefarasina,
koja je uspešno nadgradila i ispratila sjajna glumačka tumačenja
pre svega same Kejt Blanšet ali i ostalih već navedenih
renomiranih glumaca Kapur je ostvario još jednom maestralnu epsku
filmsku bajku o usponima i padovima hrabre i usamljene vladarke
koja je obeležila svoju epohu.
|
