naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 


 

 



DINKO TUCAKOVIĆ: SRPSKI KRIMINALISTIČKI FILM - KORENI.

 



 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

Ako fenomen izmiče definiciji da li to znači da ne postoji? Filmska kritička i teoretska misao nastala u vreme titoizma, slepo je pratila matrice socrealizma, teorije ogledala, izbegavajući da se suoči sa onim što joj svakodnevna filmska praksa, tada relevantna u evropskim okvirima, donosi kao izazov. Filmski časopisi koji su vaskrsli i sada u trećem milenijumu, neki i pod istim naslovom, udvorički su se bavili, recimo biografijom prvog među drugovima i tematima o istom. Jugoslavija, i njen najveći trodelni entitet Srbija, bili su u domenu teoretske i kritičke misli, najmračnija duhovna kolonija, sa časnim izuzecima Dr Dušana Stojanovića ili Dr Hrvoja Turkovića. Telali marksizma i lenjinizma, stvarali su klimu u kojoj sve što je izmicalo od onoga što je priznato u lagerskoj estetici u dijapazonu od Vertova do Bergmana (o da, da, u naš bratski tor zalutala bi i poneka zabludela ovčica sa Zapada), jednostavno bilo ili anatemisano ili ignorisano. Današnji nosioci nacionalnih penzija i nagrada za životno delo, bili su mračni kordon, koji je kazaljke progresa srpskog filma vraćao u suprotnom (sopstvenom?) smeru.


Program filmova



Klint Istvud

Naravno sada ti žreci neosporavaju neprikosnovenost jednog Klint Istvuda (Clint Eastwood) koje su do pre neku dekadu nazivali fašistom.
Dakle sasečen u korenu, srpski kriminalistički film, se stidljivo najpre pojavljivao kao elemenat ikonografije, u socrealističkim dramama, da bi neki autori na tragu provak
acije i prostora slobode nastalog ostvarenjima ‘crnog filma’, strasno otkrili dualizam društava koje se postavilo na razmeđi kapitalizma i socijalizma, sa rascepljenom, duhovnošću, ideologijom, moralom. Za razliku od vremena u kojem živimo tadašnji kriminalci nisu bili ‘gospoda’ nego autsajderi, ali negiranje očiglednog dovelo je do obrta u kojem su se, milicija-policija i kriminal, amalgamirali u jedno preteće i dominantno čudovište današnje svakodnevnice. Kriminal se danas naziva alterantivno i patriotizam, a nekadašnji inkvizitori postali su apologeti, i naravno patrioti. Naravno pileće kolektivno sećanje uveliko doprinosi da ova nevešta iluzija funkcioniše.
Jedan od prioritetnih zadataka svake kinoteke je najpre da čuva i sačuva, a zatim da prezentuje i ponudi na preispitivanje kulturno nasleđe, I da novim generacijama jasno pokaže da imaju tradiciju na koju mogu da se oslone.
Dakle Zečeviću ili Goluboviću, prethodili su ne samo Arđento (Argento) ili Tavernije (Tavernier), nego i Mitrović ili Laković., a mračnu kamarilu režimskih fantoma, čekaju obale Lete reke zaborava, groblje na
kojem se ne sahranjuju loši filmovi, nego mračne ideje Ii univerzalni nemoral.

 

Dinko Tucaković

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright YU FIPRESCI 2006-07.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER