|
“Mamma mia” je kultni scenski mjuzikl, koji je poželeo da,
takodje, postane filmski mjuzikl hit. Ekipa, sastavljena,
uglavnom, od žena, libretiste Ketrin Džonson, rediteljke Filide
Lojd i producentkinje Džudi Krejmer, koja je pre deset godina,
postavila na londonskoj sceni teatra Princ Edvard, mjuzikl ”Mamma
mia”, čiju okosnicu čine muzičke numere proslavljene grupe ABBA, i
koji je doživeo svoju globalnu slavu sa preko trideset miliona
gledalaca širom sveta, rešila se da stvori i filmsku verziju ovog
projekta.
Rukovođene već ostvarenim profitom, imajući u vidu da su mnogi
scenski mjuzikli, poput, ”Oklahome” ili “Priče sa zapadne strane”
uspešno doživeli i svoja filmska izdanja, autorski tim, Džonson,
Lojd i Kremer, uz asistenciju nekih vodećih glumačkih zvezda
savremenog filma, predvođenih legendarnom Meril Strip, ozbiljno su
prionule na ostvarenje svog plana da sa “Mamma mia” projektom
vrate na film već pomalo zapušten žanr mjuzikla i naprave dobru
zaradu na kasama širom sveta. Kako stvari stoje izgleda da su na
dobrom putu da to i ostvare.
|
 |
Prema
scenariju Ketrin Džonson, čitava romantična avantura se odigrava u
malom hotelu negde na jednom od grčkih ostrva, gde se mlada
udavača Sofi (zanimljiva Amanda Sejfrid), ćerka vlasnice hotela
Dore (sjajna Meril Strip), odlučuje da iz belog sveta pozove
trojicu muškaraca, nekadašnjih udvarača svoje majke, za koje
veruje, da joj je neki od njih otac. Efektan, pomalo bizaran
zaplet, nema šta.
Tvorci ovog projekta potrudili su se da uz puno igre, đipanja i
mnogih prepoznatljivih pesama, u atraktivnoj interpretaciji nekih
poznatih zvezda, sačine, neku vrstu plišanog postfeminističkog
pamfleta o emancipaciji i samostalnosti žena. Mada u tome ima
dosta karikaturalnog preterivanja na ivici kiča, naročito, u
tumačenjima Kristine Baranski i Džuli Voters, što ide na stetu
mlade Amande Sejfrid i priče o njenom venčanju, ipak u filmu
“Mamma mia” ima mnogo nepatvorene životne radosti i humora. Bez
ostrašćenosti, valja primetiti, da su u ovom kontekstu muškarci
gotovo nepotrebni, svedenih na nivo potrošnih trutova, a njihov
elitni izbor u sastavu, Pirs Brosnan, Kolin Firt i Stelan
Skarsgard, imajući u vidu njihov medijski “mačo” imidž, nije se
pokazao najboljim rešenjem i predstavlja kolateralnu štetu čitavog
projekta.
“Mamma mia”, uz koloritan pejzaž mediteranskog mora, sjajnu muziku
i đuskanje, odaje utisak bedekera za sredovečne dame, nekih
inicijalnih ideja feminizma, zagubljenog u “cunamiju” prigodnih
ženskih sitkoma, poput,”Seks i grad” i moru ženskih casopisa,
pretežno okrenutih mladima, sa brojnim savetima kako voditi svoj
ličan i seksualni život. Za većinski deo publike, na koju tvorci
filma računaju, ”Mamma mia” je neka vrsta reanimacije sećanja na
već doživljene utiske iz teatra ili uz muziku grupe ABBA, a za
ostale ostaje samo efektna pitka zabava.
|
