|
Kao verovatno i najveći deo knjige pred Vama, i ovaj
p(redg)ogovor pisan je u ono vreme koje skandinavci nazivaju
veštičiji čas, kada su kafane sa kockastim stoljnacima označile
fajront, svira dobra muzika na radiju, pred vama je beli list
hartije ili trepteći ekrana kompjutera, a do svitanja je daleko.
Milan Nikodijević, vlasnik je dubokog (radio)foničnog glasa i o
tom mediju zna gotovo sve. Preko tri decenije je vezan za,
osmišljava, i već dugo vodi jedinstveni festival filmskog
scenarija u Vrnjačkoj Banji. Televizijski i filmski autor, i
odnedavno, kako se dosetio vlastite školske spreme, docent na
katedri za produkciju, filmske akademije u Novom Sadu. Milan
piše i knjige. Najčešće desnom rukom. Urednik je najdugovečnije
filmske biblioteke u zemljama nastalim posle 1991. na teritoriji
Srbijice. Gurman, šarmer, boem ... Suprug, otac, i verovali ili
ne, deda (a rođen tek nedavne 1956.)...
U
čitanju se sve više potpomaže dugim rukama i kineskim naočarima.
Ipak kada savim politički nekorektno ne puši, on čita. Na
žalost, mnogo ređe piše. I evo sada pred nama knjige filmskih
eseja i kritika, koje je, inače galantni M.N., racionalno i
štedljivo pisao, iako ima mnogo toga da kaže. On prostor filma
shvata globalno da bi ga promišljao lokalno, iako se sedmom
umetnošću bavi u totalitetu, od njenih početaka do balkanskih
epizoda. Sa jedne strane vešto barata žurnalističkim žanrovima,
njegovo kako uvek zna gde je kada, a ko i šta se ne dovode u
pitanje. Ali to je tek polazište za oniričke i kritičke uzlete,
gde se stvar zvana film, utapa u ono mnogo važnije, zvano život. |
Milan Nikodijević
|
U
dobrom duhu filmskog sinkretizma, i Milan Nikodijević je svaštar
koji itekako barata literarnim, muzičkim i, uopšte kulturnim
predlošcima, koji grade jednu borehevsku ili, izvinite,
goranopetrovićevsku poetsku sitničarnicu, kojoj će svako naći
ponešto malo ili veliko za sebe.
Na taj način se opire sivilu svakodnevnice i simulakrumu zvanom
savemena srpska kultura danas.
Njegov radni prostor ispunjen je filmskim plakatima, tek delićem
uramljenih nagrada i priznanja, a kroz vrata izlazi direktno na
banjsku promenadu, a zatim, put Beograda, Novog Sada, Trsta,
Visbadena, Berlina, pa čak i Prizrena, gde god ga filmski putevi
vode.
Ime Milana Nikodijevića, se u filmskom svetu, uvek izgovara sa
poštovanjem, pre svega zbog beskompromisnosti sa kojom prilazi
filmskim izazovima u dijapazonu od samih filmova do festivala.
Na evropsku pozornicu, postavio je pitanje srpskih zabranjenih
filmova, strasno se boreći da oni nađu put do gledalaca. Uža
specijalnost su mu portreti duše, ili kako to bahati
anglosaksonci vole da kažu, intervjui. Kao iskusan predator, on
svog sagovornika najpre opusti, da bi zatim od njega dobio
(ne)očekivane prostore intime i ključ za ulaz kroz vrata tajne
stvaralaštva.
OD FAJRONTA DO SVITANJA je žanrovski mešanac, filmske
esejistike, kritike i postmoderne proze, u kojoj je za krajnjeg
korisnika, čitaoca, potpuno nevažno da je ljubitelj sedme
umetnosti ili ne. Ipak za pisanu filmsku reč u Srbiji ovo je
mali praznik, jer na jednom mestu se dobija hirurški precizan
presek filmskih zbivanja u poslednje dve ili tri godine, a sa
druge strane, toliko neophodna demonstarcija autorskog stava,
koji zna za svoja DA ili NE, koje sa strasnim argumentima
zastupa. U maniru rasnog sporstskog novinarstva, kod
Nikodijevića se uvek zna koje pobedio ili izgubio, bez obzira na
navijače i disciplinske komisije.
Mnogo je disketniji i prikriveniji kao kritičar, kojem onaj
večiti novinar u njemu, nikako da dopusti da potpuno izađe na
svetlost dana. Za ovog čitaoca, upravo je drugi deo knjige koji
čini kritičnu masu, ono što daje specifićnu težinu i najavljuje
možda i neke nove knjige, ako petekne vremena u noćima između
fajronta i svitanja.
Na mom radiju prestao je da svira digitalizovani Alvin Li (Alvin
Lee) koji zvuči čisto i sterilno, i pomalo ne liči na sebe, iako
se falš note bore da se otrgnu iz savšenih uređaja. Milana
zamišljam u njegovj sobi dok svira Džef Bek (Jeff Beck) na
radiju, i nadam se da piše kritiku o nekom filmu koji se možda
samo njemu dopao.
Fajront je. Oblaci skrivaju mesec. Možda upravo sada Rodrigez
(Rodriguez) i Tarantino (Tarantino) smišlaju neki novi
zajebantski projekat. A Milan će već da ih sačeka.
Beograd, 18.08.2007., 00.16
oblačno i sparno, tempratura 27 stepeni, za sutra se predviđa
kiša..
|
