Poznati hongkongški glumac Toni Lung proslavio se najviše u filmovima Vonga Kar-Vajia („Srećni zajedno“, „2046“) i Žanga Jimoua („Heroj“) dok je mlada kineska glumica Vei Tang novo i jedinstveno filmsko otkrovenje. Ona ne samo da pleni i osvaja gledaoce svojom nevinom lepotom već i hrabro prkosi svakom kadru, vešto dominirajući tokom celog filma. U isto vreme, Vei Tang, daje svojoj ulozi, nedokučivu mističnost, tvoreći tako neopisivu kombinaciju mladalačke strasti i istinskog patriotizma.
Vang (Vei Tang) je mlada i skromna devojka, koja za vreme Drugog svetskog rata, beži iz svog sela u Hongkong. Na fakultetu upoznaje patriotsku, pozorišnu grupu koja brzo prerasta u mali pokret otpora japanskoj okupaciji. Kad grupa odluči da Vang „ubaci“ u život gospodina Jia (Toni Lung) koji radi za okupatore, životi nekoliko glavnih aktera zauvek će se promeniti. Ji je zvezda u usponu, važna figura u kolaboracionističkoj vladi, dok je Vang još uvek nevina devojka sa sela. Kad Vang odlučuje, da u ime patriotizma i viših ciljeva, žrtvuje i svoju nevinost ne bi li postala njegova ljubavnica, suočiće se sa nekim, novim i sebi vrlo, nejasnim izazovima. Njihov plan privremeno propada ali i ponovo oživljava posle nekoliko godina kad Ji postaje šef tajne policije. Prikriveno rađanje nedozvoljene ljubavi i divlje strasti između nje i Jia suočiće je sa izborom i odlukom da bira između strasti i otadžbine.
Svaki kadar i sekvenca ovog ostvarenja vešto je osmišljena. Fotografija Rodriga Prijeta verno dočarava opasno vreme japanske okupacije Kine, krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina prošlog veka. Adaptirani scenario Džejmsa Šejmusa, koji je radio i na prvim gore pomenutim filmovima Anga Lija, precizno je filmsko štivo zaslužno da se nađe za analizu na svim filmskim akademijama. Muzika koju je radio Francuz Aleksandar Depla („Sirijana“, „Kraljica“), takođe zaslužuje da se pomene, jer je svojom gracioznošću pokrila svaki detalj i samu suštinu ove sjajne, političko-ljubavne priče. Događanje nekontrolisane strasti između Jia i Vang proizvela je višeminutne prelepe erotske scene. Više nego filmske, one „bestidno“ otkrivaju sve, ne štedeći tako gledaoca, eksplicitnih i životnih kadrova, gde se ljubav i strast mešaju, do granice bola, pokazujući svu tragediju i usud nemirnih i nesretnih ratnih vremena.
Reditelj Ang Li pobedio je ovim filmom na prošlogodišnjem Venecijanskom festivalu, osvojivši kasnije i još jedanaest drugih filmskih nagrada širom sveta. I kod nas je dobio šansu da ne prođe nezapaženo, može se videti u maloj beogradskoj Dvorani kulturnog centra, gde će vam 156 filmskih minuta proleteti za tili čas. Ovo ostvarenje još jedan je školski primer da je trajanje filma jedan potpuno irelevantan pojam. Ovde je svaki filmski minut dramaturški opravdan dok je sama filmska priča kompaktna i do onih često nerazumljivih, krajnjih ljudskih granica, u isto vreme, tužna i otimistična. Ne propustite ovaj film, koji će vas probuditi i osvojiti svojom lepotom, ali i mistikom samog života, pre svega, vešto preslikanoj na filmskom platnu.