|
U noći izmedju 28.
i 29. jula 2007. godine umro je u 59. godini DUŠAN PRELEVIĆ,
poslednji pravi autentični beogradski mangup. UMRO JE BAŠ ČELIK.
Dušan Prelević, na film nije došao lajkovačkom prugom via Stalać,
kako bi mnogi neoprezno pomislili, već preko Monce. U Monci je
okrenuo 68 krugova u crvenom Ferariju a posle poslednjeg kruga u
Monci, bacio je dragoceni Van Clif na kome je bilo ugravirano:
ZORAN 11.11.1948.BG.
Samo naivni mogu da veruju da se Šilja zvao Zoran, jer, kada svom
junaku nije mogao da da ime Čarls Bukovski – noćima su pili preko
telefona – onda je smislio srpsko ime da se Vlasi ne bi dosetili.
Dušan Prelević, rodjen je 11.11.1948 u BG.
U znaku Strelca, dakle, vojni ves – nišandžija.
Prvo je ćoškario, pa se malo zezazo u školi, malo više pikao
fudbal, dok nije otkrio rock n roll a nešto kasnije i jazz. |
 |
Mogao je mirne duše da bude sajdžija prema roditeljskoj želji,
ali, i da je nekim čudom to postao, siguran sam da ne bi radio
neke aljkave Dohe već prave pravcate Rolexe.
Prema sopstvenom svedočenju otišao je u Nemačku i Holandiju da bi
pevao po klubovima američke vojske i tamo pio viski i viski. Kokao
se svake večeri s mladim i drčnim Amerima black and white koliko
da im da do znanja ko je ko i ko je s Krsta, Krstaš. Babura nije
bila uspomena iz tih duela, već dar majke prirode.
Na odlasku je imao 200 DEM na povratku čitavo bogatstvo: 20!
Lovu koju je primio za scenario „Poslednji krug u Monci“ počeli
smo da ispijamo u Klubu Radio-Beograda. Bio sam svedok i –
saučesnik. Služila nas Milka zvana Srle. Kada nas je izbacila
about devet – jer taj špajz radi do devet p.m. pili smo stranicu
po stranicu, scenu po scenu u „Šansi“, „Manježu“, „Stupici“,
„Zmajku“. A zatim sve isto – unazad.
Tri dana, keve mi, kako bi Prele rekao. Dobro de, s k o r o tri
dana. Ne što mi nismo mogli, već što je scenario imao svega 95
šlajfni. Posle se neko vreme, valjda, hranio kod Anke, keve mu.
Keve mi.
Osvojio je nagrade i publike i žirija na festivalima u Subotici,
Beogradskom proleću, održao preko sto solističkih koncerata i
koncert na 19.Medjunarodnom džez festivalu u Beogradu i koncert
„Oko ponoći“, gostovao u Nemačkoj u Holandiji, objavio romane
„Poslednji krug u Monci“, „Kako je umro Baš Čelik“, nedavno knjigu
priča „Poslednji krug u Monci“, dobitnik je estradne nagrade
Srbije i Godišnje nagrade Radio Beograda za najbolju seriju
zabavnih emisija a u legendarnoj „Kosi“ tumačio je glavni muzički
lik.
Poslednju izjavu dao je jednom klincu iz dvorišta Svetogorske 14
gde je stanovao na 3 spratu, koga su gnjavili neki matorci što
pika fudbal:“Jebaću im majku, čim STANEM na noge“.
Završio je gimnaziju.
Neko nedavno reče, a zamisli šta bi bio da je završio fakultet!?
Ne bi bio – ništa.
Prele,.. Ne gospodo, gospodin Dušan Prelević, bio je legenda
Beograda, ovog sveta, ovog univerzuma. Ma, bio je NEKRETNINA.
Tu je početak i kraj.
Kraj.
p.s. Napisao pozorišnu dramu „F odeljenje“ i scenario za
„Poslednji krug u Monci“ part two. Bilo love za pet...četiri
vezana dana. ALI
.....
sve je to s ove glave, sa lude
Santa Maria della Salute...
|
