Sa druge strane, Brus Vilis je u svojoj karijeri imao par većih ili manjih katastrofa, a iz filmova znamo da ni Džonu Meklejnu nije bilo lako. Šta je onda ostalo kao pretnja? Šta je vrhunska paranoja? Čime uplašiti Amerikance? Film počinje kao standardan tehnološki triler. FBI, tajni spiskovi, misteriozni hakeri=štreberi (od koji glavni "slučajno" blago podseća na Kijanu Rivsa) i naravno, Džon Meklejn, konstanta "Umri muški" univerzuma.

Prvi kadrovi izgledaju kao da ih je režirao Toni Skot, a kasnije se režija kreće nešto između Skota i Ričarda Donera, a proviruje stidljivo i MekTirnan. Dakle, veoma dobro, mada ne originalno. To je potpuno neočekivano kada imamo u vidu da je kao reditelj potpisan Len Vajzman, do sada poznat samo kao verovatno najzgodniji reditelj modernog Holivuda i muž atraktivne Kejt Bekinsejl, i da ne zaboravimo, kao reditelj očajnih filmova iz serijala "Underworld" (u pripremi je i treći deo). Ipak, moramo da priznamo da je Vajzman uz podršku svojih redovnih saradnika direktora fotografije Sajmona Dugana i montažera Nikolasa de Tota, uradio sjajan posao. Meklejn je stavljen na veća iskušenja nego ikada ranije, a stare dobre ludačke vožnje i kaskaderske vratolomije su u punom zamahu. Ako postoji lik iz filma koji je zasluži da uzjaše borbeni avion, onda je to Džon Meklejn. Priča je potpuno pravljena prema meri lika i očekivanjima publike. Meklejn ne govori mnogo, ali je i dalje nezaustavljiv, iako na plećima ima mnogo godina. Ono što je filmove "Umri muški" izdvajalo od ostalih je jednostavnost i odsustvo preteranog moralisanja tako svojstvenog za moderne filmove.
Meklejn je junak u duhu starih vesterna; nema problema koji on ne može da reši pištoljem i pesnicama. On ruši avione i helikoptere, pada sa velikih visina, u otvore liftova, ali nikada se ne zaustavlja. Za ono što radi ne očekuje nagradu, po principu "Ako me se sete za Dan bezbednosti...".

Šta je, dakle, preostalo kao konačna noćna mora svakog Amerikanca? Brisanje podataka o finansijama. To je upravo cilj neverovatno dobro organizovane militantne grupe sa kojom se bori Meklejn u ovom filmu. Prema ideji scenariste (a to verovatno nije daleko od istine), ključni resurs koji vlada SAD želi da sačuva u slučaju opasnosti su podaci o finansijama građana i institucija. Jedan od likova kaže da bi se "Amerika bez tih podataka vratila u kameno doba". Dakle, ljudi i njihova bezbednost nisu više u prvom planu. Uostalom, to smo tokom bombardovanja osetili na svojoj koži. Nova vojna doktrina ima za prioritet uništavanje materijalnih bogatstava, a u tom procesu, ljudske žrtve su kolateralna šteta. Ranije je osnovni zadatak bio uništavanje žive sile, a uništavanje imovine je bila kolaterala.
Negativce predvodi uverljivi Timoti Olifant, koji je konačno na velika vrata ušao u A produkciju, zahvaljujući pre svega sjajnom tumačenju Seta Buloka u kultnoj seriji "Deadwood". U jednoj od sporednih uloga (ostareli haker) se pojavljuje i Kevin Smit, kome je neko posle dužeg vremena uspeo da pronađe pravu namenu. Ipak, mislim da mu i glumačka karijera, poput rediteljske nema baš neku svetlu perspektivu.

Na braniku Amerike i ovoga puta je bio Džon Meklejn, a mislim da spasavanje SAD nikada nije bilo toliko zabavno još od prvog nastavka. Ako do sada niste pogledali "Umri muški 4.0" uradite to dok još igra u bioskopima, bolji akcioni film verovatno nećete skoro gledati.