|
Pokušajte da zamislite „Umri muški“ bez Brusa Vilisa! Nemoguće.
Kao ni „Prljavog Harija“ bez Klinta Istvuda. Prema tome, kad uđete
u zamračenu dvoranu (piratska kopija ne dolazi u obzir) da
pogledate četvrtu verziju, „Umri muški 4.0“ (god. proizvodnje:
2007. trajanje: 128 min.) znate da će vas dočekati Brus obrijane
glave, ubitačnog podsmeha, i ovoga puta posebno, neodoljivog
samoironičnog stava. Zbog sopstvenih poodmaklih godina. Koje
sjajno podnosi (52 recke). I sad više nije važno što bi ovaj
tehno-triler savršene produkcije, bez njega, bio kao stvoren samo
za izvrsnu video-igricu na vašem plejeru. |
 |
Od
prvog nastavka u režiji Džona Mek Tirnana prošlo je punih 18
godina, režija je ovoga puta u rukama Lena Vajsmena koji po
scenariju Marka Bombeka gradi zaplet na američkoj paranoji (nisam
siguran da to nije stvarna opasnost) kako sve složeniji odbranbeni
sistem, sa mnogo savršenih kompjuterskih oruđa, čini američko
društvo sve ranjivijim. U zapletu ovog filma teroristička družina,
u kojoj se često govori dobar francuski, uspeva da blokira
saobraćajni, odbranbeni i finansijski sistem zemlje. Ali tu je
usamljeni heroj Džon MekKlejn (BV) koji svojim poznatim borilačkim
sposobnostima valja da sačuva mladog hakera Mata Farela (Džastin
Long) kako bi virtuoznom upotrebom računara sprečio nasilnike u
najgorim namerama.
Vođu terorističke grupe Gabrijela, bivšeg člana Ef-Bi-Aja,
ubedljivo igra Timoti Olifant, a u njegovom timu je zgodna istočna
lepotica Mej (Megi Kju), koja će u jednoj surovoj, koreografski
savršenoj borbi baciti MekKlejna na pleća. Feminizam na delu.
Izvrsna uvodna scena u kojoj Vilis mora da izvuče hakera iz
njegovog stana dok se puca sa svih strana, može se meriti samo sa
virtuoznom jurnjavom ulicama pri kojoj Vilis autom obara
neprijateljski helikopter. Na hakerovo pitanje kako je to moguće,
MekKlejn kaže mirno „Nestalo mi džebane“. I koga je briga što je
film pun stereotipnih obrta i predug? Ima se šta videti.
Garancija: Brus Vilis.
|
