Ratna drama "TOP JE BIO VREO", po romanu Vladimira Kecmanovića, u režiji Slobodana Bobana Skerlića trijumfovala je na današnjoj svečanoj dodeli tradicionalne godišnje nagrade FIPRESCI Srbija. Filmska priča o odrastanju dečaka tokom opsade Sarajeva 1994. dobila je nagradu za najbolji film u 2014. Reditelj ovog filma Slobodan Skerlić dobio je nagradu za najbolju režiju, a Aniti Mančić pripala je nagrada za najbolju žensku ulogu. Umesto Skerlića, koji je trenutno angažovan u Narodnom pozorištu u Zenici, i Anite Mančić koja je bila odsutna zbog bolesti, nagrade su uručene producentu Tihomiru Staniću ("Drina film" iz Beograda i "Balkan film" iz RS). Nagrađeni reditelj Skerlić u telefonskom razgovoru izjavio za "Večernje Novosti", da nije razmišljao o nagradama dok je radio na ovom filmu, mada one uvek obraduju: - Drago mi je, naravno, što je stručna javnost dala visoku ocenu, ona je neki garant da će "Top je bio vreo" živeti duže od jedne distributivne godine. Ali, film se uvek radi zbog emocije, a ne iz predumišljaja da ga neko ovako ili onako oceni - istakao je Skerlić.
Producent filma „Top je bio vreo” Tihomir Stanić, koji je danas dobio nagradu Fipresci Srbija za najbolji domaći igrani film u 2014. godini, izjavio je Tanjugu da će taj film koji donosi bolnu istinu o nama tek imati svoju publiku.  Stanić je istakao da u ovom značajnom i zahtevnom filmskom projektu ne bi uspeo bez pomoći svog brata, producenta Bogdana Stanića, koji je nažalost preminuo ne dočekavši premijeru, prošle godine na Festu. On je dodao da je tek na današnjoj svečanosti saznao da su članovi ekipe ovog filma nominovani za Fipresci nagrade i u kategorijama kostim, scenografija, fotografija i scenario. „To mi kao producentu mnogo znači, jer je film u svim segmentima dogurao bar do nominacije, a u bitnim segmentima je i nagrađen”, naglasio je Stanić. „Snimili smo ga uz velike muke i odricanja, uglavnom na lokacijama u Kozarskoj Dubici”, rekao je on i zahvalio na pomoći i entuzijazmu ljudima iz te sredine, kao i celoj filmskoj ekipi i Radio televiziji Republike Srpske.
 

Laureati godišnjih filmskih nagrada 2014. i domaćini, predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić (drugi desno) i Ivan Karl (prvi desno)

Film je pozvan na više inostranih festivala, osvojio je nekoliko nagrada, ali u domaćim bioskopima nije imao publiku. "Očigledno da su tema filma i način na koji je obrađena nešto za šta naše društvo još uvek nije spremno. Razlozi su razni, tranziciona kriza i apatija i život koji je stalno na ivici tragedije i katastrofe. Da su se u društvu stvari drugačije odvijale, da smo krenuli u nekom drugom pravcu i da se osetio neki boljitak, verovatno bi ljudi bili spremni i da pogledaju ovaj film, koji u suštini ima u sebi jednu večnu opomenu i pitanje: Da li sam ja spavao dok su drugi patili", izjavio je Stanić.
 

Slobodan Skerlić je proglašen najboljim rediteljem u 2014. godini za režiju filma "Top je bio vreo"

Anita Mančić je dobitnica priznanja za najbolju glumicu u 2014. za glavnu žensku ulogu u filmu "Top je bio vreo"

Najbolju žensku ulogu u srpskoj produkciji u 2014. ostvarila je Anita Mančić u filmu "Top je bio vreo"  Slobodana Skerlića u kojem je tumačila lik Hatidže.
Za najboljeg glumca proglašen je Nikola Rakočević koji je igrao glavnu ulogu u filmu Srđana Koljevića “Branio sam Mladu Bosnu” tumačeći lik advokata Rudolfa Cistlera.
Iz ekipe filma „Monte video, vidimo se” (u režiji Dragana Bjelogrlića) nagrađeno je troje autora: Goran Volarević za fotografiju, Manjifiko za filmsku muziku i Dragica Laušević za kostim. Za montažu je nagrađen Filip Dedić, a za scenografiju Ivan Denić, obojica za rad na filmu „Mamula” (u režiji Milana Todorovića).

Nagrada FIPRESCI za najboljeg glumca u 2014. pripala je Nikoli Rakočeviću za tumačenje advokata Rudolfa Cistlera u filmu "Branio sam Mladu Bosnu" Srđana Koljevića

Srđan Koljević je proglašen najboljim scenaristom u 2014. zahvaljujući njegovom autorskom ostvarenju "Branio sam Mladu Bosnu"

Nagradu za najbolji scenario dobio je Srđan Koljević za film "Branio sam Mladu Bosnu". Koljeviću je i prošle godine pripalo isto priznanje za najbolji scenario za film "Krugovi" (a ima i brojne druge nagrade u ovoj kategoriji). Pogotovu što se o problemu nedostatka dobre, uzbudljive filmske priče već godinama govori i kod nas i u svetu: - Ova nagrada je vrsta posebne časti. Naročito mi je drago što je došla za film "Branio sam Mladu Bosnu", zbog teških finansijskih okolnosti u kojima smo ga stvarali. A da bi neki scenario bio prepoznat i nagrađen, onda moraju i svi ostali koji stvaraju taj film da urade dobar posao. To znači da glumci treba izvanredno da naprave svoje likove, da direktor fotografije mora odlično da radi, kao i reditelj, koji se u ovom slučaju žrtvovao za scenaristu da bi ovaj film uopšte bio snimljen. U startu sam morao da prihvatim razna kreativna osujećenja, da bih po svaku cenu realizovao "Branio sam Mladu Bosnu". Eto, krenuli smo kao "hendikepirani", a stigli smo uspešno na cilj - istakao je Srđan Koljević.
 

Najbolji strani film u 2014. bio je ruski film "Levijatan" Andreja Zvjaginceva

Najbolji strani film prikazan tokom 2014. u srpskim bioskopima prema oceni filmskih kritičara i novinara bio je ruski film "Levijatan" Andreja Zvjaginceva u koji je distribuirao "Megakom film".

 

Nagrade za životno delo i trajni doprinos srpskoj kinematografiji dodeljene su posthumno dvojici filmskih kritičara i teoretičara i uglednim članovima FIPRESCI Srbija Severinu Franiću i Milanu Mitiću. Za najbolji dokumentarno-igrani film specijalno FIPRESCI priznanje je dobio „Love Hunter, Priče iz njujorškog taksija” braće Bala. Predsednik Fipresci Srbija Borislav Anđelić je podsetio  da se ove nagrade dodeljuju već više od dve decenije po ugledu na slične nacionalne sekcije FIPRESCI-ja u svetu. „Do sada smo bili uspešni i ovo je jedna od retkih filmskih nagrada u Srbiji koja je zadržala kontinuitet, jer su se mnoge druge, iz različitih razloga, ugasile. I u svetu i kod nas je situacija za kritiku, pogotovo u štampanim izdanjima, sve teža. Mediji su u krizi, a sa širenjem interneta javljaju se razni blogeri. Oni su konkurencija profesionalnim kritičarima, ali i mogući novi izvor pisane reči o filmskoj umetnosti”, rekao je Anđelić.