naslovna | o nama | godišnje nagrade | festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 

 



 
OMAŽ DINKU TUCAKOVIĆU

IN MEMORIAM: DINKO TUCAKOVIĆ (1960-2013)

 

 

 

 

Go To    FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

FIPRESCI

Filmovi i festivali iz ugla
profesionalnih kritičara

 


Partneri FIPRESCI Srbija

JK

Jugoslovenska kinoteka

 

 


DINKO TUCAKOVIĆ
, dugogodišnji u
metnički direktor Jugoslovenske kinoteke, reditelj, istoričar filma, filmski teoretičar i kritičar i istaknuti član borda FIPRESCI Srbija, Dinko Tucaković preminuo je iznenada 19. februara u Beogradu, u 53. godini.

Dinko Tucakovic
Dinko Tucaković

Rođen je 7. juna 1960. godine u Zenici. Završio je srednju školu u Sarajevu (1978) i diplomirao na odseku filmske i TV režije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (1984). Autor je mnogih filmskih kritika, eseja i intervjua objavljenih u domaćoj i stranoj periodici.
Pisao je za sve značajnije jugoslovenske časopise, kao i za „Positif“ i „Sight and Sound“. Autor je nekoliko knjiga o filmu, „Tajni život filma“ (1993), „Stranci u raju“ (1998). Bio je selektor nekoliko nacionalnih festivala. Njegovi filmovi su učestvovali i dobijali nagrade na nacionalnim i međunarodnim festivalima. Reditelj je kultnog dugometražnog igranog filma „Šest dana juna“ (1985), kao i niza kratkih igranih i dokumentarnih filmova.

Za svoje filmove nagrađivan je na festivalima u Madridu (1981) i Selbu (1986). Bio je gostujući predavač istorije filma i filmske režije na FDU u Beogradu. Bio je programski urednik Jugoslovenske kinoteke od 1989. godine i dugogodišnji predsednik Saveta i selektor Festa. Učestvovao je u radu žirija na više stranih (Anesi, Beč, Kan, Manhajm, Berlin...) i domaćih festivala.
Bio je član programske komisije Svetske federacije filmskih arhiva, FIAF i borda Evropske federacije filmskih arhiva, ACE i urednik izdavačke delatnosti Jugoslovenske kinoteke.

Kinoteka: Tucaković je film razumeo i voleo

"Jugoslovenska kinoteka je 23 godina sa ponosom najavaljivala kulturne, intelektualne i kreativne podvige Dinka Tucakovića - upravnika Muzeja Kinoteke, filmskog i TV reditelja i scenariste, novinara, esejista, erudite - čoveka koji je zaista razumeo i voleo film", navodi se u saopštenju Muzeja kinoteke.
Vest o Tucakovićevoj smrti Kinoteka objavljuje "sa dubokom nevericom i uznemirenjem", ali ističe da je on "neumorno ugrađivao sebe u put kojim će Kinoteka ići još zadugo".

Prijatelji o Dinkovoj smrti
Dinkov odlazak je udarac za srpsku kinematografiju

- Dinko je bio divan drug i jedan od najvećih poznavalaca filma u regionu - naglasio je reditelj i scenarista Srđan Dragojević.
- Odlazak takvog čoveka, u naponu snage, strašan je udarac za našu kinematografiju - dodao je on, upućujući najdublje saučešće njegovoj porodici.
Reditelj i scenarista Srđan Koljević izjavio je da je "Dinko bio strastveno angažovan u najrazličitijim oblicima filmske umetnosti".

 

Teško je sve to obuhvatiti, ali bi možda prava definicija bila - veliki filmski prosvetitelj. To nam danas strašno nedostaje, a njegovim odlaskom će još više nedostajati - rekao je Koljević. Ističući Tucakovićevu neumornu energiju, naglasio je da je on bio ne samo filmofil nego i borac za film.
- Bio je posvećenik filma, bavio se njime i kao intelektualac analitičar i kao stvaralac, umetnik sa dva izuzetno neobična i nagrađivana dokumentarna filma, sa igranim filmovima, kao filmski radnik, kao pedagog, približavajući umetnost filma mladim autorima, ali i najširoj publici - kazao je Koljević.
Tucaković je bio jedan od pionira Kinoteke, dodao je on i podsetio na ciklus evropskih filmova koji su organizovali u teškim vremenima 90-ih godina.
- Takođe je u teškim godinama bio član Saveta i posle predsednik Saveta Festa gde je isto uložio ogromnu energiju. Bio je ambasador koji nas je spajao sa evropskim filmom, približavao novim tokovima - rekao je Koljević.
Ovaj neverovatni i prerani kraj gubitak je ne samo za film, nego za kulturu uopšte, pogotovo u kontekstu naše tužne kulturne situacije, zaključio je on.
Dinko Tucakovic
Dinko na snimanju filma

Umetnički direktor Festa i predsednik srpske sekcije FIPRESCI Borislav Anđelić izjavio je da je Tucaković bio njegov veliki prijatelj i prijatelj filma uopšte.
- Dinko je svakako ostavio dubok trag u srpskoj kinematogafiji. Još davne 1985. u debitantskom filmu "Šest dana juna" označio je svoje vrednosti kao reditelja. Igrom slučaja, prošle godine je njegov drugi film "Doktor Rej i đavoli" označio završnicu Festa - rekao je on.
Anđelić je istakao da je kao upravnik Muzeja kinoteke Tucaković, zajedno sa direktorom Radoslavom Zelenovićem, "učinio od Kinoteke mesto okupljanja svih filmofila, svih pravih ljubitelja filmske umetnosti".

- Kao znalac je sve to programski osmišljavao i doprinosio uspehu Jugoslovenske kinoteke i na međunarodnom planu. U okviru svetske asocijacije arhivara bio je u glavnom bordu i godinama uspešno lansirao one vrednosti za koje se Kinoteka zalaže - rekao je Anđelić.
On je naglasio da je Tucaković bio i značajan učesnik u radu jugoslovenske, a zatim srpske sekcije međunarodnog udruženja filmskih novinara i kritičara FIPRESCI, gde je skoro 20 godina radio u glavnom odboru, u svim manifestacijama te asocijacije i reprezentovao nas na stranim festivalima.
- Smatram da je njegova smrt ogroman gubitak. Bio je izuzetno vredan čovek, do poslednjeg trenutka. Pre samo desetak dana završio je rad kao pomoćnik reditelja na jednoj južnokorejskoj produkciji, svi su bili zadovoljni, sa naznakama da će otvoriti novo poglavlje saradnje. Nažalost, do toga više neće doći - napomenuo je Anđelić.
On je podsetio da je Tucaković značajan i kao čovek koji je znanjem i pedagoškim sposobnostima uticao na mnoge mlade generacije filmskih autora.

 

__________________________________

DINKOV PRERANI ODLAZAK



Prerani odlazak Dinka Tucakovića ostavlja veliku prazninu koja će se jako teško popuniti. Dinko Tucaković je bio jedan od onih ljudi koji su u svakom čoveku kao i u svakom filmu, videli ono najbolje.
Hodajuća enciklopedija filma, čovek bez sujete, srdačan, duhovit, divan čovek koji je svoju ljubav prema kinematografiji i znanje uvek znao preneti na svoje studente.
Dinko Tucaković će večno ostati u sećanju svih koji su imali priliku da ga upoznaju, da slušaju njegova predavanja i da podele sa njim mišljenja o Sedmoj umetnosti. Njegov celokupan rad i sve što je predstavljao nikada neće biti zaboravljen. Dinko Tucaković je pripadao je beogradskoj filmskoj školi koja je stasavala uz "euroamerikanu", pank i "jugoslovenski novi talas".

U tom spletu filma, rokenrola i stripa, sa savremenom umetnošću koja se javljala kao uticaj iz drugog plana, Dinko je profilisao kako svoja široka lična interesovanja tako i autorski prosede. Debituje prvi u čitavoj generaciji, koja je na određeni način svakako ometena u kreativnom razvoju sukobima koji će razoriti SFRJ. Sa dvadeset pet godina, što je izuzetno rano čak i za standarde „kinematografije mladih ljudi“ kao što je jugoslovenska, snima celovečernji film ŠEST DANA JUNA 1985. godine sa Nebojšom Krstićem iz Idola u glavnoj ulozi i muzikom tog benda na saundtreku. Svoj drugi film će čekati čitavih dvadeset i sedam godina i to će biti film u kome je sažeo svoju fascinaciju posetom Nikolasa Reja Beogradu i njegovim pokušajima da u Avala Filmu pod vođstvom Ratka Draževića oživi porsnulu karijeru. Nažalost, uprkos brojnim planovima koje je imao i projektima koje je razvijao, DOKTOR REJ I ĐAVOLI će ipak ostati upamćen kao njegov poslednji celovečernji film. Između ova dva filma, Dinko je radio na televiziji gde je snimio kultni šou program grupe Denis &Denis koji je karakterisao campy SF dizajn.


__________________________________________

Dinko Tucakovic
Dinko Tucaković na FEST-u

Kao kritičar, Tucaković je odlično balansirao između pogleda svojstvenih filmskim profesionalcima okrenutim radu u produkciji i literarnih razmatranja.
U kritikama je pokazivao izuzetnu erudiciju, hrabrost i otvorenost u prepoznavanju novih tendencija i talenata.
Kao kritičar je bio aktivan i u Međunarodnoj federaciji filmskih kritičara FIPRESCI što je krunisao učešćem u njihovom žiriju na Kanskom i Berlinskom festivalu što je svakako vrhunac koji se može postići u ovoj profesiji. To potvrđuju i njegovi povremeni angažmani u uglednim filmskim časopisima Positif i Sight and Sound.
Naravno, Dinko će posebno ostati upamćen kao jedan od pokretača i organizatora svih aktivnosti srpske sekcije FIPRESCI.
U domenu istorije filma iza sebe je ostavio knjige TAJNI ŽIVOT FILMA iz 1993. napisanu u saradnji sa Sašom Radojevićem i STRANCI U RAJU iz 1998. napisanu sa Dejanom Kosanovićem. STRANCI U RAJU su izuzetno značajan dokument zato što sumiraju vrlo bogatu istoriju stranih filmova snimanih na prostoru SFRJ.

Snimio je kratki film BERNISA JAČA OD SMRTI inspirisan Kormanovim ekranizacijama Edgar Alana Poa, a naročitu pažnju je posvetio dokumentarnim filmovima. O izuzetno zanimljivom projektu Rastka Ćirića rekonstrukcije tada još uvek „izgubljenih“ pesama "The Beatles-a" snimio je dokumentarni film THE RUBBER SOUL PROJECT, zatim je postigao uspeh sa dokumentarnim filmom o NGO aktivistkinji Jasmini Tešanović ali je svoje najkrupnije dokumentarne poduhvate vezao za istoriju kinematografije. U saradnji sa Milanom Nikodijevićem snimio je dokumentarni film i seriju ZABRANJENI BEZ ZABRANE, o raznim vidovima uskraćivanja sloboda filmskim radnicima u vreme SFRJ, a potom i dokumentarnu serijuj SRBI U HOLIVUDU koja se bavila našim poznatim sunarodnicima koji su ostavili značajan trag u najznačajnijoj svetskoj kinematografiji. Zbog dobrog poznavanja jezika i velike radoznalosti da se upozna sa tehnikama rada u žanrovima koji nisu bili previše zastupljeni kod nas, sarađivao je na filmovima koji su snimani u bivšoj državi.

Kao asistent režije između ostalog radio je na poznom borilačkom filmu Roberta Clouse-a GYMKATA, zatim na trileru Zelde Barron FORBIDDEN SUN i hororu HAPPY HELL NIGHT Briana Owens-a. Poslednjih meseci neposredno pre smrti sarađivao je i na realizaciji srpske etape snimanja južnokorejskog filma THE TENOR-LIRICO SPINTO Sang man Kim-a, nama poznatom po trileru MIDNIGHT FM.
Ova bogata karijera međutim nastala je uporedo sa impresivnim opusom koji je Dinko Tucaković ostvario kao filmski kritičar u praktično svim srpskim medijima, od specijalizovanih za popularnu kulturu kao što je bio Ritam do raznih dnevnih novina ili nedeljnika
NIN i Vreme.

 
U
čestvovao je kao saradnik i u brojnim zbornicima eseja kao što je SVETLO U TAMI, zbirke o Slavku Vorkapiću ili Vojislavu Nanoviću. Bavljenje kritikom ni istorijom filma ne obuhvata sve Dinkove aktivnosti. Naime, kao programski direktor Jugoslovenske kinoteke, a na tom mestu ga je zatekla i smrt, radio je na tome da se ova institucija očuva i da kroz burna vremena koja smo prolazili očuva svoj integritet i aktivno učestvuje kako u brizi o starim filmovima, tako i u izdavačkoj delatnosti.

Kinoteka je izdala niz značajnih knjiga koje danas služe kao udžbenici na fakultetu a neizmerno je pomogla izlazeći u susret raznim istraživačima koji su imali pristup njenom bogatom filmskom fondu. Okosnica stručnog kredibiliteta naše Kinoteke bio je upravo Dinko Tucaković. U protekle dve decenije, Dinko je učestvovao i u osnivanju raznih asocijacija i manifestacija, među kojima je i Filmski centar Srbije, i na tom putu je susretao razne teškoće, imao posla sa raznim opskurnim ljudima, nailazio na razne prepreke, i sada kada moramo da podvučemo crtu, prerano i neočekivano, možemo da kažemo da je Dinko uvek bio korektan čovek koji je radio u interesu filma, u vreme kada je to bila prava retkost.

Našu kinematografiju je samo u pojedinim fazama odlikovao glamur a odavno je više ne odlikuje ugled. Međutim, jedino je Dinko Tucaković umeo da očuva osećaj u svakom filmskom radniku koga sretne da je deo jedne veće međunarodne celine, jednog esnafa koji se proteže od najmlađeg debitanta sve do Stivena Spilberga, i da smo svi mi, filmadžije koliko i filmofili, deo jednog neverovatnog globalnog fenomena, i da svaki zamah leptirovih krila nekog srpskog filma možda može izazvati tornado u Kanu. Naša profesija je stvaranje iluzije da se slike kreću, a Dinko nam je pomagao da skupimo snagu i stvorimo sebi neku ličnu iluziju koja će nam pomoći da pokrenemo te slike.


 

 

 naslovna | o nama | godišnje nagrade | festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-17.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER