|
Mnogo se buke diglo oko filma DENKERK i, odmah da kažem, to
nije ni najbolji ni najuspeliji Nolanov rad, a još manje ratni
spektakl kome nema ravnog, kako se već za uši članova Američke
filmske akademije spinuje po prekookeanskim medijima.
Iz aviona se vidi vešto razrađena PR strategija
studija Vorner da Kristofer Nolan konačno ugrabi Oskara i ne bih
se iznenadio da se to desi kao ispravljanje nepravde koja mu je
učinjena za POČETAK i MRAČNOG VITEZA
Njegov povremeni glumac Tom Hardi je u
niskobudžetnoj drami LOCKE sve vreme vozio auto, ovde pilotira
spitfajerom i lice mu se vidi tek na samom kraju. Mark Rajlans
drži brodsko kormilo, Kenet Brana nešto mrmlja u bradu u
mornaričkoj uniformi.
Uz zaglušujuće zvukove kompozitora Hansa Zimera od kojih se ježe
bubne opne i vrhunsku fotografiju Hoyte Van Hoytema, DENKERK je
drugačiji pristup temi i žanru, ali ga takav rediteljski postupak
ne diže u ravan Spilbergovog SPASAVANJA REDOVA RAJANA, Istvudovih
ZASTAVA NAŠIH OČEVA i PISMA SA IVO DŽIME ili velikih epopeja
snimanih šezdesetih godina prošlog veka, od BITKE ZA BRITANIJU i
NAJDUŽEG DANA do naše BITKE NA NERETVI. |
Plakat filma "Denkerk" |
Nolan je sam napisao scenario na svega sedamdesetak strana, bez
mnogo dijaloga, bez glavnog junaka, sa dosta sporednih likova koji
tvore mozaik priče iz više vremenskih i prostornih uglova. Sve
zajedno izgleda kao igrani dokumentarac bez naratora.
Kadar iz filma "Denkerk"
Kristofera Nolana
Za one koje ne
znaju, na samom početku II svetskog rata, četiri godine pre
savezničkog iskrcavanja u Normandiji, u gradiću Denkerk, takođe na
obali Francuske, izvedena je operacija savezničkog ukrcavanja, tj.
evakuacija trupa nakon poraza na zapadnom frontu od nacističkih
snaga koje su ih opkolile i saterale uz more. U vatrenom obruču se
našlo blizu 400.000 engleskih, francuskih i belgijskih vojnika,
glinenih golubova, nad kojima su Nemci vežbali pucanje sa kopna,
vode i vazduha. Brutalno ih je pobijeno nekoliko desetina hiljada.
Pakao je nagoveštavao brzi propast savezničkih napora, čak i
uslovnu kapitulaciju Velike Britanije. I onda, iz nikada do kraja
razjašnjenih razloga, a to pitanje ne otvara ni Nolan, cevi miruju
72 sata tokom kojih uz ogromne napore, Britanci sa vojnim i
civilnim brodovima, jahtama i čamcima izvlače 340.000 ljudi. Ima
raznih opipljivih teorija zašto je Hitler naprasno opozvao
Luftvafe koji je mogao da bukvalno potopi saveznike i pre napada
na SSSR reši pitanje pobednika rata. Sa te strane, žao mi je što
se ove istorijske kontroverze nije prihvatio Oliver Stoun.
|
*Tekst
je objavljen u
dnevnim novinama
"BLIC", 19.
avgusta
2017.
godine. |
Ivan Karl |
|
