Albert Fini je igrao u originalu reditelja Sidnija Lameta i kako je priznao, smučio mu se komplikovan i dugotrajan proces stavljanja maske i šminke, zbog koga je odbio nastavak u kome je lik pod svoje uzeo Piter Justinov. Finijev Poaro je bio glasan mali nervčik, prenaglašene interpretacije, nagrižen od efektne sporedne podele u sastavu Šon Koneri, Lorin Bekol, Džon Gilgud, Vanesa Redgrejv, Ingrid Bergman (nagrađena Oskarom za epizodnu ulogu).
   Mučio se sa francuskim, koji Justinovu kao ni višak kilograma nije bio problem. Tečno je govorio jezik i elegantno nosio svoj stomak. Stil, maniri i šarm koje je privatno posedovao su pomogli da Poaro, Pitera Justinova, verbalno i pojavno kontroliše kadar. Ako u obzir uzmemo i Dejvida Sačeta kome lično nisam sklon, ali koga publika jako ceni, onda je pitanje zašto se Kenet Brana odlučio za cipele koje su mu velike još u izlogu.

Kenet Brana u filmu "Ubistvo u Orijent Ekspresu"

   Možda je iz taktičkih razloga njegov Poaro fizički nalik Šerloku Holmsu, Benedikta Kamberbača? Vitak, okretan, u dobroj kondiciji. Ima upadljive brkove poput Filipa Višnjića umesto brčića i naglasak sličan Stivu Martinu kada je onomad probao da bude Inspektor Kluzo.Režija mu je pozorišna, sa materijalnim propustima, koji se sa snežnim smetovima uvećavaju dok voz stoji zavejan u Slavoniji u Kraljevini Jugoslaviji, gde patroliraju tamnoputi žandari u ruskim uniformama. Ciča zima je proizvod kompjuterskih CGI efekata što kvari vizuelni utisak gde fleke ne vadi ni omaž Leonardovoj poslednjoj večeri na kraju, kada se klupko odmota. Većina potencijalnih gledalaca poznaje knjigu, ali i oni kojima je ovo prvi susret sa Agatom Kristi, na sredini filma naslutiće rasplet, a ne bi trebalo da bude tako.