Aleksandar Saša Erdeljanović:
PRVIH POLA VEKA SRPSKE KINEMATOGRAFIJE 1896-1945.
Početak filma u Srba vezan je za prvu filmsku projekciju na Balkanu, održanu u Beogradu u kafani ''Zlatan krst'' 25. maja/6. juna 1896. godine, kada su predstavnici kompanije braća Limijer, Andre Kar i Žil Žiren iz Liona prikazali poznati ''Prvi program Limijerovih filmova.'' Nepunih šest meseci kasnije, Kar ponovo dolazi u Srbiju, gde uz prikazivački program snima i prve domaće filmove (Kalemegdanska šetnja, Tramvajska stanica na Terazijama, Izlazak radnika iz fabrike duvana, Kraljev povratak iz Sofije i Proslava 22. februara), koji se nažalost, danas svi vode kao izgubljeni. Do duše, ovo nije bilo prvo ''filmovanje'' jednog Srbina u svetskoj kinematografiji, jer je ta čast dobijena još 24. oktobra 1896. godine..

Danko Ješić i Dejan Nikolaj Kraljačić na festivalu stripa u Makarskoj.
Od 18. do 21. maja 2007. u Makarskoj je održan drugi međunarodni festival stripa - Mafest. Ovaj mali primorski grad u Hrvatskoj je prošle godine po prvi put ugostio neke od velikana svetskog stripa, a glavni gost bio je čuveni Herman, autor stripova Džeremaja, Tornjevi Boa Morija, Komanča i drugih. Makarska je tako na velika vrata ušla u svet značajnih strip manifestacija, tako da je drugo izdanje očekivano sa velikom pažnjom. Ove godine, uz veliki broj gostiju iz bivše Jugoslavije, zvezde programa su bili autori izuzetno popularnog stripa Marti Misterija, Alfredo Kasteli, scenarista i Lučo Filipući, crtač. U poslednje vreme, Filipući je angažovan na crtanju Teksa, i tu je ostvaro zapažene rezultate. U festivalskom centru, priređena je i mala izložba Filipućijevih crteža.

Svetski hit Spajdermen 3 u srpskim bioskopima, pro et contra?
Milan Vlajčić: Spajdermen 3, paučina nad Menhetnom!
Jedan od najskupljih filmova svih vremena (nagađanja o budžetu se kreću između 250 i 350 miliona dolara), film američkog reditelja i pisca scenarija, uz saradnju sa dvojicom drugara, Sema Rejmija „Spajdermen 3“ vizuelni je spektakl od kojeg vam se povremeno ledi dah. Ali, začudo, na kraju prilično ledeni izlazite iz zamračene dvorane. Čuveni Marvelov strip koji se udobno smestio negde između Supermena i Betmena, u svom trećem delu narativno tapka u mestu, što nije nimalo čudno jer je to u samoj prirodi stripovne dramaturgije i poetike. Piter Parker –Spajdermen stanuje u oronuloj gajbi premda se njegov lik (pod maskom) šepuri na prvim stranicama luksuznog njujorškog magazina. Njegova devojka Meri Džejn zna za njegovu tajnu, ali sebi ne može da objasni zašto je on i dalje tolika šeprtlja..

Svetski hit Spajdermen 3 u srpskim bioskopima, pro et contra?
Danko Ješić: Zašto je Spajdermen 3 najbolji nastavak do sada?
Ako vam neko kaže da čita Marvelove stripove zbog intelektualnog uzbuđenja ili da bi iz njih nešto naučio, verujte da vas laže ili nikada nije otvorio nijedan Marvelov strip. Marvel je uvek insistirao na jednostavnim pričama i zapletima, dosta akcije i na humoru koji je prilagođen, pre svega, tinejdžerima.
Spajdermen nije izuzetak. Kao i drugi junaci, Spajdermen je gotovo uvek pristojan, politički i seksualno korektan, naivno pravdoljubiv, pomalo patriotski romantičan, umereno nepromišljen i beskrajno srećan, jer se, i pored svih teškoća, na kraju izvuče sa samo par modrica i pocepanim kostimom..

Svetski hit Spajdermen 3 u srpskim bioskopima, pro et contra?
Ivan Karl: Spajdermen 3, poslednji u nizu skupih kreativnih promašaja!
Supermen, Betmen, Spajdermen. Velika trojka pop kulture nema mnogo sreće sa visokobudžetnim čitanjem svojih strip dogodovština? Sa izuzetkom prvog Betmena (Batman, 1989.) Tim Bartona i prvog nastavka Supermena (Superman 2, 1981.) Ričarda Lestera, sve drugo što je od hartije doguralo do filmske trake nije opravdalo izvorni renome, jedino glad i zantiželju globalne armije fanova koja se meri sa manje ili više prodatih ulaznica i linija igračaka. Spajdermen 3 (Spiderman 3, 2007.) je poslednji u nizu skupih kreativnih promašaja. Scenario koji ovog puta sam ispisuje reditelj Sem Rejmi (Darkman, 1990.) je prilično patetičan, blago konfuzan, dramski neujednačen..

Dinko Tucaković: ZAŠTO UOPŠTE VIŠE TAJ ŠARLO?
30 godina od smrti Čarlija Čaplina.
"Da biste napravili komediju potrebni su Vam samo park, policajac i lepa devojka." Ser Čarls Spenser Čaplin (1889 - 1977). Ako očekujete da na početku saznate da je Čarli, u Srbiji bolje poznat, kao Šarlo, bio dete vodviljskih komičara Čarla seniora i Hane gorko se varate. Pa zar nije sam Breht tvrdio da tako počinju sve relevantne biografije komunističkih žreca iz sada nepostojećeg DDR-a! Konačno njegov duh se nadkrilio nad internetom ali i što je mnogo važnije, kolonizovao je podsvest svih onih koji vole ili bar poznaju film..

In memoriam: SLOBODAN NOVAKOVIĆ.
U četvrtak 4. maja 2007. u Beogradu je preminuo Slobodan Novaković, istaknuti član srpske sekcije FIPRESCI, književnik, reditelj i dramaturg, pokretač mnogih filmskih inicijativa i nekadašnji funkcioner SD i FK Partizan. Slobodan Novaković je rođen 14.4.1939. u Beogradu. Iznenada je preminuo u 68.godini života. Komemoracija povodom smrti Slobodana Novakovića održana je u Muzeju jugoslovenske kinoteke. "Bio je čovek uraganske prirode, i kao da je živeo nekoliko života paralelno.." rekao je Milan Vlajčić opraštajući se od svog prijatelja i kolege. Pored pokretanja mnogih filmskih i sportskih inicijativa, Slobodan Novaković ostaće upamćen i kao pokretač "Hronika FEST-a" na TV Beograd i jedan od osnivača Festivala autorskog filma.

Spomenik filmu u Sremskoj ulici.
28. decembra 1895. godine u "Grand kafeu" u Parizu na bulevaru Kapisin održana je prva filmska projekcija braće Limijer. Samo šest meseci kasnije, u Beogradu, u restoranu "Zlatni krst" na Terazijama 6. juna 1896. godine, održana je PRVA FILMSKA PROJEKCIJA NA BALKANU sa identičnim programom filmova koji je održan u Francuskoj.
SRPSKA kinematografija je i pored skromne produkcije jedna od najboljih kinematografija u svetu, pa smo mišljenja da bi sedma umetnost sa ovih prostora mogla da dobije spomenik što ideju opravdavaju pomenuti dogadjaj i položaj našeg filma. Detaljnije..

Danko Ješić: KO SE BOJI FILMA JOŠ?
Kada se film "Mlad i zdrav kao ruža" pojavio 1971. bilo je potpuno jasno zašto je morao da bude zabranjen i zašto je na svakom koraku nailazio na prepreke. Budimo iskreni, takav film bi i danas bio problematičan u većini zemalja sveta.
Prvi kadrovi filma prikazuju Beograd svečano okićen pred Dan mladosti, a iz ofa čujemo autentični Titov govor. Pažljivim slušanjem govora, izvađenog iz konteksta stadiona i Titove pojave u uniformi, uočavamo sve rupe i nelogičnosti. Glavni junak u tumačenju Dragana Nikolića, svojim ponašanjem kao da daje reakciju na ono što se govori. On prvo sluša, zatim postaje nervozan, počinje da se dosađuje i na kraju zviždi u znak nezadovoljstva. Treba se samo setiti u kakvoj državi se tada živelo i koliko je kult ličnosti Josipa Broza u to vreme bio snažan..

Milan Vlajčić o filmovima "Konji vrani", "300" i o FEST-u na dvd.
Posle istorijske melodrame „Jesen stiže, dunjo moja“, smeštene na početak prošlog veka u vojvođanskoj ravnici, reditelj, producent i glumac Ljubiša Samardžić nastavlja istim smerom u filmu „Konji vrani“. Ista meta, isto odstojanje. Gotovo ista autorska ekipa, priča koja ni za pedalj nije odmakla od onog gde se stalo, sve postavljeno u nizu žanr-slika, sa mnogo poetičnih kadrova, krupno izgovorenih emocija prema mrtvima i živima, i u istom ambijentu. Konji vrani, salaši, čarde sa istim inventarom (ljudskim i tekućim). Očekujete da priča krene negde, ali tu je samo novi salaš uzet na dug, kopanje bunara, i nova dilema glavnog junaka, bledog i neodlučnog Save Lađarskog, da li da odabere „bogatu“ ili „sirotu“, kao u jednoj poznatoj baladi. Kad odabere, bude nam gotovo svejedno..

Retrospektiva Bernarda Bertolučija i okrugli sto u Kinoteci.
Sredinom aprila Jugoslovenska kinoteka prikazala je veliku retrospektivu filmova čuvenog italijanskog reditelja BERNARDA BERTOLUČIJA. Program je započeo projekcijom restaurisane i integralne verzije filma "Dvadeseti vek" (1976) u Sava centru pre više od 1.500 gledalaca, a nastavljena je veoma posećenim projekcijama u dvorani Kinoteke.
U okviru retrospektive u muzeju Kinoteke 13. aprila održan je okrugli sto uz projekciju dokumentarca "Bertoluči o filmu" (1975) Đanija Amelija. Na okruglom stolu su učestvovali Stefani Soči profesor filma iz Italije kao i naši članovi Borislav Anđelić, Milan Vlajčić, Dinko tucaković, Saša Radojević i Slobodan Aranđelović.

Dodeljene nagrade YU FIPRESCI na 54. "Kratkom metru".
Žiri YU FIPRESCI na 54. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma koji je održan od 30. marta do 4. aprila 2007. nagradu za najbolji domaći film dodelio je filmu "Intra Muros - Jedna obična priča" Ljiljane Prvulović, dok je nagrada za najbolji strani film dodeljena ruskom filmu "Građanski status" Aline Rudnickaje. Članovi žirija bili su Dušan Vukić, Vladimir Anđelković i Branko Ignjatović.

ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006 - Jun 2008. 170 članaka..