Saša Janković sa 42. Festivala glumačkih ostvarenja u NIŠU.
Svečano dodeljena  nagrada  FIPRESCI, JELISAVETI SEKI SABLIĆ za najbolju žensku  i SVETOZARU CVETKOVIĆU za najbolju mušku ulogu.
42. po redu Filmski susreti u Nišu su jedinstveni festival u svetu gde se vrednuju iključivo glumačka ostvarenja i gde glumci ocenjuju svoje kolege. Ovogodišnji Festival glumačkih ostvarenja održan je od 25. do 30. avgusta. Festival je otvorio „Bel Epok“ Nikole Stojanovića a u glavnom takmičarskom programu videli smo 9 domaćih filmova iz najnovije produkcije. Najveću pažnju izazvali su filmovi „Klopka“ Srdana Golubovića, „Odbačen“ Miše Radivojevića i „Hadersfild“ Ivana Živkovića. U 5 burnih festivalskih dana verna niška publika mogla je da pozdravi skoro sve glavne protagoniste prikazanih filmova. Nema sumnje da je te festivalske nedelje popularna niška tvrđava bila najveći otvoreni bioskop na Balkanu. Više od 3.000 ljudi svake festivalske večeri pozdravljalo je dugotrajnim aplauzima filmske ekipe. Posebnu medijsku pažnju izazvali su dolasci Petra Božovića, Mire Banjac, Milene Dravić, Ljubiše Samardžića ali i mnogih mladih glumaca pred kojima je tek budućnost i profesionalna afirmacija..

Saša Janković sa 31. Festivala filmskog scenarija u VRNJAČKOJ BANJI. Održan sastanak članova srpske sekcije FIPRESCI u Vrnjačkoj Banji. Svečano dodeljena nagrada FIPRESCI. Na 31. Festivalu filmskog scenarija koji je održan od 11. do 15. avgusta u Vrnjačkoj Banji žiri kritike FIPRESCI Srbija nagradu FIPRESCI za najbolji scenario glavnog takmičarskog programa dodelio je filmu "KLOPKA" reditelja Srdana Golubovića. U saopštenju žirija se ističe da se nagrada dodeljuje "scenaristima Melini Poti Koljević i Srđanu Koljeviću za autentičan scenaristički doprinos filmu "Klopka" koji čvrstom žanrovskom strukturom, ubedljivom narativnom linijom i dobrom karakterizacijom likova pokazuje tragičnu podlogu divlje balkanske tranzicije"..

IVAN KARL NA FILMSKOM FESTIVALU U MOTOVUNU.
Uz Sarajevo, Motovun je u evropskim i svetskim okvirima danas jedini relevantni međunarodni filmski festival sa prostora nekadašnje jugoslovenske države. Pokrenut 1999. godine kao zajednički poduhvat dva prijatelja, reditelja Rajka Grlića i Igora Mirkovića, bez velikog budžeta, prateće taštine, fanfara i crvenih tepiha, Motovun je bio i dosledno ostao spontana i šarmantna improvizacija filmskih zaljubljenika svih generacija. Ta neformalnost Motovuna i poslovičnost Sarajeva kao i dovoljno originalne programske koncepcije kojih su se na vreme setili i pravilno sproveli u delo, doveli su ih u poziciju koju u svojim zlatnim godinama nisu dosegli ni Pula, ni FEST, najugledniji i najprestižniji festivali u SFRJ. Odatle zapravo potiče dugogodišnja agonija, tumaranje i postepeno odumiranje tih manifestacija jer u prezasićenoj festivalskoj ponudi i konkurenciji, prva propuštena prilika je obično i poslednja..

Saša Janković sa 14. Festivala evropskog filma na PALIĆU.
Svečano dodeljena  nagrada  FIPRESCI danskom filmu "POSLE VENČANJA" rediteljke Suzane Bir. 14. Palićki festival evropskog filma svečano je otvoren ovogodišnjim Kanskim pobednikom. Čast je pripala briljantnom ostvarenju „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“ rumunskog reditelja Kristijana Munđiua. Potresna priča o devojci i abortusu u vreme Čaušeskove vladavine koja počinje jednog sivog jutra a završava se u sledeću zoru nije ostavila ravnodušnim više od 1200 posetilaca Palićke letnje pozornice. Sa skromnih 250.000 evra budžeta ovaj mali ali vrlo značajni festival evropskog filma još jednom je opravdao očekivanja mnogobrojnih filmofila i ponovo iznenadio svojom lucidnošću, odgovornim i ozbiljnim pristupom. Od festivalske organizacije do odličnog glavnog i pratećeg programa sve je besprekorno funkcionisalo. Sve osim vremena, ipak i na više od 40 stepeni sjajna festivalska atmosfera obeležila je i ovo izdanje Palićkog festivala..

Dodeljena FIPRESCI nagrada na 36. Filmskom festivalu u Sopotu.
Na 36. Filmskom festivalu u Sopotu (SOFEST '07) koji je održan od 9. do 13. jula žiri kritike FIPRESCI Srbija nagradu FIPRESCI za najbolju produkciju u 2006/07 godini dodelio je filmu "PEŠČANIK" reditelja Sabolča Tolnaija u produkciji Art&Popcorn iz Beograda. Žiri je zasedao u sastavu: Milan Nikodijević (slobodni novinar, Novi Sad/Vrnjačka Banja), Dinko Tucaković (Jugoslovenska Kinoteka, Beograd) i Zoran Debeljak (TV Vrnjačka Banja, Vrnjačka Banja). Žiri je konstatovao "da je ostvarenje Sabolča Tolnaija iskorak u okvirima srpske kinematografije oličen u formi filmskog izraza i tretiranju višeznačnog literarnog predloška baštinjenog u delima harizmatičnog Danila Kiša. Žiri ističe i zaslugu producenta da ambiciozno postavljen koncept realizuje na najbolji profesionalni način u zadatim uslovima."..

Dodeljena FIPRESCI nagrada na Filmskom festivalu Srbije.
Na Prvom Nacionalnom filmskom festivalu koji je održan od 3. do 8. jula u Novom Sadu žiri kritike FIPRESCI Srbija nagradu FIPRESCI za najbolji domaći film dodelio je filmu "ODBAČEN" reditelja Miloša Radivojevića. Žiri je zazasedao u sastavu: Vladimir Crnjanski ("Dnevnik", Novi Sad), Milan D. Špiček (Radio Index, Beograd) i Dušan Vukić (Železničke novine, Beograd). U obrazloženju žirija se navodi da je film "Odbačen" dobio nagradu jer  "na atraktivan, uzbudljiv i rafiniran način govori o junaku našeg tranzicionog vremena, koji odustaje pre svega od sistema, a zatim i od života"..

Milan Vlajčić: Ispod crvenog tepiha.
Završni komentar o Prvom Filmskom festivalu Srbije, o skandaloznoj projekciji u glavnom festivalskom zdanju, o megalomanskim ambicijama i preziru prema gledaocima.
Nekoliko dana uoči početka novosadskog festivala srpskog filma (3-8. juli), na pompeznoj konferenciji za novinare u beogradskom Centru
Sava, čelnici Filmskog festivala Srbije su udarali u talambase (mnogo krupne samohvale, malo podataka o programu). A onda je jedan od doajena beogradskog kulturnog novinarstva Milan Špiček, iskusni festivalski lisac, postavio pitanje, naizgled bezazleno: zašto se glavni program ne prikazuje u bioskopu „Arena“ koji jedini ima dolbi-uređaje u Vojvodini. Mali tajac, a potom odgovor, verovatno smišljen u tom času. Mi hoćemo „Holivud“ na crvenom tepihu, a to se može izvesti samo na pompeznom stepeništu Srpskog narodnog pozorišta. Taj „Holivud“ smo videli u direktnom prenosu. Kako kaže ona poznata reklama za bakin kolač: liči!..

Milan Vlajčić: Klopka sopstvenog manirizma.
Novosadski filmski festival: „Zavet“ Emira Kusturice.
Prvi zvanični dan novog Festivala srpskog filma u Novom Sadu otpočeo je uvredljivim tretmanom novinara i autora: konferencija za novinare ekipe „Anđeli, 3“ održana je u nekoj vrsti špajza novosadskog Kulturnog centra, u kojem je tek polovina pristiglih novinara uspela da nađe mesto.
Još uvredljivije su delovale kvaziholivudska verzija otvaranja festivala na „crvenom tepihu“ i zabrana novinarima i kritičarima da pristupe većini festivalskih prostora, što nikome u Kanu ili Berlinu ne bi palo na pamet. Svečano otvaranje  pripalo je najnovijem filmu Emira Kusturice
„Zavet“..

Dejan Nikolaj Kraljačić: "Tribute to Kusturica". Povodom retrospektive Emira Kusturice na Prvom filmskom festivalu Srbije.
Palanačkim duhom, čvrsto ustoličenim u našoj sredini poslednje dekade prošloga veka, oduvek je vladao zakon: pravi uspeh se ne prašta, tj. ako ti se glava izdigne od “raje”, mora se seći. U njemu upravo i leži jedan od glavnih razloga ambivalentnog i neretko negativnog stava dela našeg auditorijuma spram opusa svetski najprestižnijeg brenda ovih prostora - Emira Kusturice. “Primedbe” variraju: od onih kako mu filmovi imaju previsoke budžete (zanemarujući pri tom činjenicu da se retko koji autor uopšte, može podičiti tolikim brojem najprestižnijih svetskih priznanja za brojačano ne baš preveliki opus); preko onih koji se tiču temata – (pre)čestih priča naglašenog socijalnog diskursa o ljudima sa margine života (inače opsesije celokupne domicilne kinematografije)..

Svetski hit Umri muški 4.0  u srpskim bioskopima, pro et contra?
Milan Vlajčić:  Umri muški 4.0 - Nema predaje!
Pokušajte da zamislite „Umri muški“ bez Brusa Vilisa! Nemoguće. Kao ni „Prljavog Harija“ bez Klinta Istvuda. Prema tome, kad uđete u zamračenu dvoranu (piratska kopija ne dolazi u obzir) da pogledate četvrtu verziju, „Umri muški 4.0“  znate da će vas dočekati Brus obrijane glave, ubitačnog podsmeha, i ovoga puta posebno, neodoljivog samoironičnog stava. Zbog sopstvenih poodmaklih godina. Koje sjajno podnosi (52 recke). I sad više nije važno što bi ovaj tehno-triler savršene produkcije, bez njega, bio kao stvoren samo za izvrsnu video-igricu na vašem plejeru..

Svetski hit Umri muški 4.0  u srpskim bioskopima, pro et contra?
Ivan Karl  o filmu "Umri muški 4.0".
Vic koji je bio aktuelan u vreme najveće popularnosti Kamerunovog Titanika, a po kome Brus Vilis nije igrao u pomenutom filmu zato što bi sigurno spasao brod, posle četvrtog izdanka akcionog serijala Umri muški, dobija kakav takav smisao. Od luksuznog nebodera, zatim prometnog aerodroma, te zagušljivih ulica Njujorka, delokrug vratolomija buntovnog Džona Meklejna se proširio na celokupnu istočnu obalu SAD, ne ostavljajući mu baš mnogo prostora za eventualni novi nastavak priče...

Svetski hit Umri muški 4.0  u srpskim bioskopima, pro et contra?
Danko Ješić: Umri muški 4.0  - Gradacija paranoje.
U vreme kada je snimljen prvi film iz serijala "Umri muški", paranoja i percepcija opasnosti su bile na drugačijem nivou nego danas. Kolike su šanse bile da se nađete zatočeni u zgradi koju upravo pljačkaju strani pljačkaši? Verovatno male, te je stoga, prvi deo filma imao taj prizvuk neverovatnog, odnosno priličan otklon od realnosti. U tom ključu je Brus Vilis i izgradio lik Džona Meklejna, čoveka koji je otporan na metke, udarce i padove. Sa sledećim nastavcima, osnovna pretpostavka se ponavljala, samo je stepen paranoje bivao sve veći. Šta ako neko otme avion? Šta ako neko poželi da opljačka zlatne rezerve?..

Saša Janković o filmu "Moj Firer".
Tanka je i vrlo često nejasna nit između stvarnosti i fantazije. Ako je sa razumnom merom, mašta je u umetnosti onaj vrlo bitni činilac koji njenim poslenicima omogućava da budu univerzalniji i drukčiji od svih. Filmski autori vrlo brzo su to shvatili pa je već na samom početku svog razvoja film postao „umetnost za sebe“. Ipak, samo je velikim autorima u istoriji filmske umetnosti uspevalo da uvek jasno osete i razumeju tu tananu nit koja film čini posebnim i drugačijim. Klasičan primer filma koji je negde između dokumenta i umetničkog dela je nezaboravni „Veliki diktator“ Čarlija Čaplina iz 1940. godine. I mnogo je filmova snimljeno o Hitleru nakon toga. Naravno, većina u posleratnom periodu ali nijedan ni približno tako „ludo zabavan“ i tako „smrtno ozbiljan“ u isto vreme kao Čaplinov. Ipak to je bio Čaplin, jedan jedini, pa nikom nije ni padalo na pamet da se s tim šali. Sve do nedavno..

Svetski hit Ocean's 13 u srpskim bioskopima, pro et contra?
Milan Vlajčić: Rukovanje sa  Sinatrom.
Tresla se gora, nepostojeca, zaljuljao se hotel „Banka“.Tako se zavrsava film “Oušnova trinaestorka“ ( Oceans 13, god. proizvodnje 2007. trajanje 122.min.). Pošto je reč o krimi-trileru u čijoj podlozi je plan da se poremeti svečano otvaranje najmodernijeg kasina u Las Vegasu, na kraju smo se našli u čudu. Praćenje zapleta je zbrkano, za mnoge junake (ima ih više od trinaest) nismo sigurni šta sve obavljaju, a što je još poraznije, napetost je svedena blizu tačke mržnjenja.
Ovo je ko zna koji rimejk čuvenog filma Francuza Žan-Pjera Melvila „Kockar Bob“ iz davnašnje 1956. godine u kojem je sve složeno kao u švajcarskom časovniku..

Svetski hit Ocean's 13 u srpskim bioskopima, pro et contra?
Ivan Karl o filmu "Ocean's 13: Igra se nastavlja".
Bolji od drugog dela, slabiji od prvog. To je prvi utisak nakon stotinak minuta ležerne avanture i improvizacija uigranog tima okupljenog oko Džordža Klunija i Stivena Soderberga, koji očito voli da zabavlja sebe i publiku i pritom bogato kešira to zadovoljstvo. Još malo pa će nadmašiti idole iz mladosti, Frenka Sinatru i Dina Martina, tvorce originalnog filma.
Motiv za ponovno okupljanje Oušenove družine u trećem poglavlju prefinjenog lopovluka na visokom nivou, je osveta i ako može koji dolar pride. (Ne)očekivano..

Svetski hit Ocean's 13 u srpskim bioskopima, pro et contra?
Danko Ješić o filmu "Ocean's 13: Igra se nastavlja".
Ovo je godina u kojoj su se pojavili treći nastavci nekih od najisplativijih filmskih serijala poslednje decenije. Posle "Spajdermena" i "Pirata sa Kariba", pred nama je i treći nastavak priče o Deniju Oušnu i njegovim pajtašima. Prvi deo filma je nastao kao rezultat želje grupe prijatelja na čelu sa Stivenom Soderbergom, Džordžom Klunijem i Bredom Pitom, da zajednički naprave zabavan i komercijalan film. Pošto je glavni problem Holivuda dobar scenario, oni su posegli za rimejkom holivudskog klasika "Ocean's 11" u kojem su glavne uloge tumačili Sinatra i Din Martin, kao i ostatak njihovog "rat pack-a". Originalni film nije bio neko remek-delo, ali je zahvaljujući originalnoj priči o pljački kazina, šarmu Dina Martina i Sinatrinoj energiji bio prilično zanimljiv..

Saša Janković o filmu "ZODIJAK" Dejvida Finčera.
Danas uvaženi američki reditelj, Dejvid Finčer je skromno  započeo svoju karijeru kao snimatelj video-spotova i reklama ali je već svojim prvim filmom („Tuđinac 3“, 1992) definisao svoje osnovne tematske i rediteljske preokupacije. Ako je tačna ona misao velikog francuskog ali i holivudskog reditelja Žana Renoara da svi ozbiljni reditelji ustvari celog života prave jedan jedini film onda će i naredni Finčerovi filmovi biti na temu otuđenosti i nesnalaženja pojedinca u društvu. Naravno, otuđenost i nesnalaženje uvek se različito ispoljavaju. Njegova lucidna i briljantna istraživanja paradoksa uspostavljanja identiteta počela su filmom „Sedam“ (1995) i uspešno nastavljena „Borilačkim klubom“ (1999) A onda se potpuno neočekivano pojavio njegov najkomercijalniji film
„Soba panike“ (2002)..

„Zlatna košpica od šljive“ za najnegativniju filmsku kritiku.
Blogeri na popularnom veb sajtu B92 nedavno su dodelili nagradu "Zlatna šljiva" za najgori domaći film. Nagrada "Zlatna šljiva" bira se glasovima posetioca veb sajta i dodeljuje se u deset kategorija. Među nominacijama se našla i nagrada  "Zlatna košpica od šljive" za najnegativniju kritiku domaćeg filma. U užem izboru za nagradu "najgore kritike domaćeg filma" su izabrani i naši članovi, eminentni filmski kritičari: Dimitrije Vojnov i Danko Ješić.

Dejan Nikolaj Kraljačić: Problem adaptacije stripa
("Fantastična četvorka: Uspon srebrnog letača").
Često možemo čuti u svojoj okolini kako je, baš uvek tih poslednjih 10-ak godina, izuzetno krizno i bezidejno u holivudskom filmu. Ali, kada se malo dublje “zagrebe”, ne može se osporiti da se preko bare moćni studiji ipak trude da pronađu neka nova rešenja, ne bi li se malo osvežili kako idejno tako i finansijski, što je potpuno legitimno. Kada govorimo o bioskopskoj američkoj produkciji poslednje dekade, moramo biti svesni jedne izuzetno inventivne male revolucije koja se obično mimoilazi u “ozbiljnijim” raspravama, a tiče se animiranog filma..

Aleksandar Saša Erdeljanović:
PRVIH POLA VEKA SRPSKE KINEMATOGRAFIJE 1896-1945.
Početak filma u Srba vezan je za prvu filmsku projekciju na Balkanu, održanu u Beogradu u kafani ''Zlatan krst'' 25. maja/6. juna 1896. godine, kada su predstavnici kompanije braća Limijer, Andre Kar i Žil Žiren iz Liona prikazali poznati ''Prvi program Limijerovih filmova.'' Nepunih šest meseci kasnije, Kar ponovo dolazi u Srbiju, gde uz prikazivački program snima i prve domaće filmove (Kalemegdanska šetnja, Tramvajska stanica na Terazijama, Izlazak radnika iz fabrike duvana, Kraljev povratak iz Sofije i Proslava 22. februara), koji se nažalost, danas svi vode kao izgubljeni. Do duše, ovo nije bilo prvo ''filmovanje'' jednog Srbina u svetskoj kinematografiji, jer je ta čast dobijena još 24. oktobra 1896. godine..

ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006 - Jun 2008. 170 članaka..