naslovna | o nama | godišnje nagrade | festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 



 



TEKSTOVI: DEJAN DABIĆ
 



 


Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site


Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

 

 

 

FIPRESCI

 

Dejan Dabic

 

 

DEJAN DABIĆ, je rođen 1970. godine. Uredniik je filmskog programa Niškog kulturnog centra. Pokretač i jedan od urednika filmskog časopisa "Filaž". Član Direkcije Niškog glumačkog festivala "Filmski susreti".
Od 2020. godine uspešno obavlja funkciju umetničkog direktora Beogradskog međunarodnog dokumentarnog i kratkometražnog filma (Martovski festival).

 

 

Nebojsa Glogovac

IN MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
D
ejan Dabić: ODLAZAK VELIKANA.

Već
d
esetak dana, tačnije od petka pre podne 9. decembra, kada je najšira javnost saznala za šokantnu vest o smrti najboljeg glumca kojeg smo imali u prethodnih dvadesetak godina (a netaktično bih se usudio da kažem, i u narednih dvadesetak godina), svi mediji na svojim naslovnim stranama već nekoliko dana pišu o karijeri i životu Nebojše Glogovca, o reakcijama kolega, prijatelja, komšija...
   Ako izuzmemo neke od tabloida (čak, ne ni sve tabloide), od kojih se i ne očekuje istančani ukus kad je reč o kulturi, mora se priznati da su svi prepoznali značaj koji je Nebojša Glogovac imao za našu kulturnu scenu, pa čak i za kulturu čitavog regiona; u Hrvatskoj su toga postali svesni nakon filma „Kenjac“, gde je tako dobro „skinuo“ lokalni dijalekat (bez obzira na to što je poreklom iz Hercegovine, on ipak veći deo svog života nije proveo tamo), da su neke kolege iz Hrvatske konstatovale da nijedan hrvatski glumac to ne bi mogao da odigra tako ubedljivo.
.
.

Hacksaw Ridge 

DEJAN DABIĆ O FILMU "GREBEN SPASA".
Filmovi Mela Gibsona kao reditelja uvek izazivaju veliku pažnju bez obzira na to da li su dobili najvažnije filmske nagrade ili poseduju izvestan stepen kontroverznosti; činjenica je da su oni uvek temeljno pripremljeni i da, u trenutku premijere, kao i svaka dobra pozorišna predstava, mogu da odgovore na pitanja - zašto ovde i zašto sada? Producenti su dugo merkali priču o heroju iz Drugog svetskog rata koji je prvi dobitnik Medalje časti, a da se pozvao na prigovor savesti. Desmond T. Doss je kao bolničar, bez oružja, na kraju Drugog svetskog rata, u krvavoj pacifičkoj bici na Okinavi, spasao sedamdeset petoro svojih saboraca. Gotovo nestvarno i bajkovito deluje potka ove filmske priče koja je zasnovana na istinitom događaju, a Mel Gibson je zahvaljujući kameri Sajmona Dugana (Simon Duggan) dodatno kontarpunktira; na početku,
to je romantično-melodramska priča o mladiću kojeg traume iz prošlosti (pomalo kain-aveljevske proveniencije) dovode do pronalaska verskih osećanja, nakon odlaska u vojsku dominantan postaje dramski elemenat..

Spotlight 

DEJAN DABIĆ O FILMU "POD LUPOM".
Od samog početka izbornog procesa za dobitnika Oskara za najbolji film 2015. godine film Pod lupom (Spotlight) reditelja Toma Makartija (Tom McCarthy) figurirao je, čak i kod najvećih kladionica (Vilijam Hil/ William Hill) kao jedan od dva glavna favorita. Ostali su se menjali, kako je vreme prolazilo, pre i posle nominacija, ali ovaj film ostao je među favoritima da bi na kraju i dobio, osim najvažnijeg Oskara  - za najbolji film i nagradu za najbolji originalni scenario za priču koja je, u stvari inspirisana istinitim događajem; reč je o hrabrim novinarima američke redakcije The Boston Globe iz Bostona koji su pre petnaestak godina objavili dugo zataškavanu istinu o sistematskom seksualnom zlostavljanju maloletnika koje su vršili lokalni sveštenici katoličke veroispovesti. Unutar pomenute redakcije, formiran je istraživački tim novinara pod nazivom Spotlight koji se može, na neki način uporediti sa našim Insajderom dok je bio na
TV B-92..

Bridge of Spies 

DEJAN DABIĆ O FILMU "MOST ŠPIJUNA".
U trenutku kada je svetski mir na najvećim iskušenjima od hladnoratovskih vremena, pa možda čak i od vremena Drugog svetskog rata (ratovi na Bliskom istoku, pojava ISIL-a, terorizam...), pojavljuje se nimalo slučajno novi film Stivena Spilberga, zasnovan na istinitoj priči o razmeni špijuna na mostu Glinike (Die Glienicker Brücke) nedaleko od Berlinskog zida koji je služio za razmenu zarobljenika između zemalja NATO pakta i Varšavskog ugovora. U centru dramske priče je ugledni advokat Džejms Donovan (igra ga poslovično dobri Tom Henks) koji je na mostu Glinike 1962. godine organizovao razmenu Rudolfa Abela (odlični Mark Rajlans, u međuvremenu nominovan i za Zlatni globus za epizodu) - osuđenog u SAD za špijunažu u korist SSSR (u prvom delu filma prisustvujemo sudskom procesu sa tada dominantnom antikomunističkom histerijom) i američkog pilota Frensisa Geri Pauersa
..

Youth

FILM "MLADOST" ITALIJANSKOG REDITELJA PAOLA SORENTINA NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2016.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija  44. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2016, koji je održan od 26. februara do 6. marta 2016. godine u Beogradu u sastavu: Dejan Dabić (predsednik žirija), Vladimir Džudović i Dušan Cicvara, nagradu "Dinko Tucaković"  - FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je italijanskom filmu Mladost (Youth, 2015, Italy - France - UK - Switzerland) Paola Sorentina. Nagrađeni film u kojem glavne uloge igraju Majkl Kejn i Harvi Kajtel, žiri je ocenio kao ostvarenje koje potvrđuje krilaticu „život je kratak, umetnost je duga“. Inače film "Mladost" dobio je dva meseca ranije čak tri Evropske filmske nagrade među kojima za najbolji film u 2015, Paolo Sorentino za najboljeg reditelja dok je Majkl Kejn dobio "evropskog oskara" za najbolju mušku ulogu na 28. ceremoniji održanoj u Berlinu 2015..

 

Melaza

KUBANSKI FILM "MELASA" NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2014. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  42. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2014, koji je održan od 28. februara do 9. marta 2014. godine u Beogradu u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik žirija, Dejan Dab i Vladimir Džudović, nagradu FIPRESCI - "Dinko Tucaković" FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je kubanskom debitantskom filmskom ostvarenju MELASA (Melaza, 2012, Cuba) Karlosa Lećuge. Žiri je usredsredio svoju pažnju na produkcijski male i autorske filmove na programu 42. FEST-a, a većinom glasova odlučio je da nagradi film “Melasa” za “izvanredan kritički odnos prema bitnim egzistencijalnim dilemama” i za “duhovit i slobodarski duh koji deluje lekovito”. Melasa” je film o savremenoj ruralnoj Kubi, kojim je Lećuga oslikao temperament njenih stanovnika. Monika je jedina radnica u fabrici šećera od koje je nekada živelo celo ostrvo. Njen suprug Aldo, instruktor plivanja, pokušava da nauči đake kako da plivaju u bazenu bez vode. Tek venčani par živi u maloj kući sa Monikinom osmogodišnjom kćerkom i bakom. Svakog jutra nelegalno izdaju svoj stan nezakonitim parovima, kako bi zaradili više novca, a Aldo pokušava da prodaje meso, protivno kubanskim zakonima. 42. FEST prikazao je od 28. februara 75 premijernih naslova..

     
 

DEJAN DABIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
TURNEJA, istovremeno govori o besmislu rata, ali je i svojevrsna posveta umetnosti glume (film je i posvećen Goranovim roditeljima, našim velikim glumcima Oliveri i Radetu Markoviću), pa scenarista i reditelj Marković, iako je reč o filmu aktivne dramaturgije, nastoji da utka i taj pečat, koji ne mora da bude od značaja za osnovni nivo radnje, ali ima svoju punu simboliku u konstrukciji čitave priče. Zato se opredelio za ansambl-film, u kojem više glumaca, a ne tek jedan ili dva, nose film na svojim plećima; tu su značajni i nesrećni Stanislav (Tihomir Stanić), od kojeg sve i započinje, kao i njegova devojka, neafirmisana glumica Jadranka (Jelena Đokić), pa ćudljiva heroina Sonja (Mira Furlan), nekadašnja zvezda Miško (Dragan Nikolić), Lale, predstavnik „mlade garde“ (Gordan Kičić), Žaki (Josif Tatić) koji svoju umetnost od spoljnog sveta brani „čašicom“, a neka vrsta ravnoteže u odnosu na realni svet im je vozač Đuro (Slavko Štimac), čije su doskočice u rangu kakvog „rezonera“ u klasičnoj dramaturgiji
..

 

DEJAN DABIĆ O FILMU "NA LEPOM PLAVOM DUNAVU" DARKA BAJIĆA.
Jedan od domaćih filmova koji je dočekan sa najvećim očekivanjima u protekloj 2008. godini nesumnjivo je bio NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, reditelja Darka Bajića. Ponajpre zbog činjenice da je scenario Nebojše Romčevića zasnovan na njegovom tekstu BROD LJUBAVI koji je sa uspehom i to baš u Bajićevoj režiji, igran na sceni Zvezdara teatra, zatim zbog, za naše uslove visokog budžeta i internacionalne glumačke podele (jedan od glavnih junaka, Tim Sejfi, nesumnjiva je evropska filmska zvezda, poznata po ulozi u Akinovom, Zlatnim medvedom i Feliksom ovenčanom, GLAVOM KROZ ZID), a ne treba zanemariti činjenicu, ni da je bilo zanimljivo videti kako će Darko Bajić, posle sedmogodišnje filmske pauze, preneti na platno nešto što je već sa uspehom režirao u pozorištu (tu priliku propustio je pre sedamnaest godina kada je, po tekstu Radoslava Pavlovića MALA, takođe na sceni Zvezdara teatra režirao više nego uspešnu pozorišnu predstavu koju je kasnije ekranizovao Predrag Antonijević)
..

 

DEJAN DABIĆ O KNJIZI BOGDANA TIRNANIĆA “CRNI TALAS”.
Knjiga Bogdana Tirnanića koja je pred nama, početak svog nastajanja duguje feljtonu o paralelnoj istoriji jugoslovenske kinematografije koji je autor svojevremeno objavljivao u NIN-u; naravno, u to vreme nije se moglo sve objaviti, pa se Tirnanić ovom rukopisu neprestano vraćao dopisujući i publikujući poglavlja koja nedostaju. Baveći se filmovima, koji su na ovaj ili onaj način došli pod udar cenzure, Tirnanić se usredsredio na one primere u kojima je i sam “učestvovao u polemičkoj odbrani ugožene stvaralačke slobode njihovih autora”.
I autor priznaje da nije reč o pouzdanoj paralelnoj istoriji domaćeg filma, već o nekolicini primera koji su mu bili bliži od ostalih. No, bez obzira na to reč je o vrlo dragocenoj knjizi koja ne govori samo o tome sa kakvim se sve iskušenjima susretao srpski i jugoslovenski film, već je i svojevrsno svedočanstvo promena kroz koje je prolazilo naše celokupno društvo.
..

 

Dejan Dabić o filmu "ČITULJA ZA ESKOBARA" Milorada Milinkovića - ŽANROVSKA I STILSKA PAPAZJANIJA. Milorad Milinković je odlično debitovao crnohumornom komedijom MRTAV ’LADAN (2002) koja je u godini prikazivanja bila apsolutni bioskopski hit u našim bioskopima; nakon toga usledila je nepretenciozna, takodje komedija ali ovoga puta zabune, POTERA ZA SREĆ(K)OM (2005), da bi, opet u intervalu od tri godine usledio još jedan film koji u sebi sadrži čitav koktel (pod)žanrova, pri čemu je komedija jedan od njih – ČITULJA ZA ESKOBARA. Milinković, koji je i scenarista, opet se poslužio kombinovanjem narativnih tokova, imajući u vidu nekada popularni holivudski podžanr fantastične komedije „s one strane neba“ (Ernest Ljubič, Aleksander Hol, Bak Henri i Voren Biti, kao značajni predstavnici različitih razdoblja)..

 

Dejan Dabić o filmu "ZAVET" Emira Kusturice.
Scena iz trećeg Kusturičinog filma »Dom za vešanje«, kada jedan od junaka pokušava da preskoči sopstvenu senku, mogla bi biti metafora za opis njegovog filmskog opusa nakon prva dva remek-dela »Sjećaš li se, Doli Bel« i »Otac na službenom putu«. Potreba da stilizaciju magičnog realizma (koji je, na neki način, postao zaštitni znak hispanoameričke literature) i oniričke prizore, neretko na ivici apsurda (dovoljno je podsetiti se Felinija), u stilizacijskom smislu primeni na svaki film, primetna je i u njegovom najnovijem ostvarenju »Zavet«.
Priča bi, naizgled, bila jednostavna da nije propuštena kroz Kusturičin specifični filmski jezik (mada ne treba prevideti činjenicu da je Kusturica potpisan i kao prvi scenarista ispred Ranka Božića koji je i izmislio ovu filmsku priču, iz čega neminovno sledi zaključak da je »Zavet« imao mnogo scenarističkih »ruku«); deda šalje unuka u grad da proda kravu i ispuni njegov zavet – treba da kupi ikonu i nešto što mu na srcu leži i naravno, da dovede sebi ženu
..

 

Dejan Dabić:  NEOREALISTA DUŠE.
Profesija: reditelj – Mikelanđelo Antonioni (1912 – 2007) - In memoriam.

Poslednjeg dana jula, „sedma umetnost“ ostala je bez još jednog velikog reditelja. Nakon Bergmana, u večnost je otišao i veliki italijanski sineasta Mikelanđelo Antonioni; bio je to autor kojeg su kritičari ne samo po stilskim karakteristikama, već i po značaju svrstavali negde između Felinija, Bergmana i Robera Bresona. Na njegov filmski opus uticala je filozofija egzistencijalizma, a mnogi su ga smatrali i rodonačelnikom fenomenalističkog filma. Ipak, veći deo kritike ranog Antonionija definiše kao neorealistu duše, koji težište sa socijalno-ekonomskog kompleksa (karakterističnog za neorealizam) prebacuje na psihološki aspekt ličnosti junaka..

 

Dejan Dabić:  NESVESNO KRETANJE KA GENIJALNOSTI.
Odlazak velikana: Ingmar Bergman (1918 – 2007) - In memoriam.

Dve nedelje nakon što je napunio 89 godina, preselio se u večnost jedan od najznačajnijih reditelja današnjice, Ingmar Bergman. Pred autorskim opusom kakav je bio njegov, novinarstvo je nemoćno, a svaka agencijska vest štura je i nedorečena. Da li podaci o više desetina igranih filmova i drama i preko sto pozorišnih režija, više govore o Bergmanovoj veličini ili zamagljuju sliku o univerzalnosti i genijalnosti čoveka koji je našao vremena i talenta da se u svom životu bavi pozorišnom i filmskom režijom, pisanjem scenarija i drama (kao i knjiga u najširem smislu reči), pa čak i raznim oblicima produkcije i rukovođenja (bio je direktor Kraljevskog dramskog pozorišta u Stokholmu, vodio pozorište u Helsinborgu...)?..

 

Dejan Dabić o filmu "KLOPKA" Srdana Golubovića.
KLOPKA, drugi dugometražni igrani film Srdana Golubovića (debitovao 2001. godine filmom APSOLUTNIH STO, pre toga režirao priču HERC MINUTA u okviru omnibusa PAKET ARANŽMAN, kao i kratke forme - od igranih filmova do spotova) dolazi pred bioskopske gledaoce sa značajnim festivalskim referencama, od kojih je svakako najvažnije učešće na jednom od najprestižnijih svetskih filmskih festivala u Berlinu (doduše ne u glavnom takmičarskom, već u prestižnom i takođe, takmičarskom programu »Forum«), a ne treba zanemariti ni činjenicu da je otvorio beogradski FEST i izdržao gledalačku konkurenciju najgledanijih filmova iz celog sveta, od kojih su neki »oskarovci« i »blokbasteri« (bio je jedan od pet najgledanijih filmova)..

 

 

 

 naslovna | o nama | godišnje nagrade| festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-21.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER