IZRAELSKI FILM "LIBAN" SAMUELA MAOZA NAJBOLJI FILM 38. BEOGRADSKOG FESTA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  38. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '10, koji je održan od 19. do 28. februara 2010. godine u Beogradu u sastavu: Marjan Vujović (predsednik žirija, Kinoteka), Vladimir Džudović (Radio Beograd) i Jasmina Prodanović (Radio Obrenovac), nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je izraelskom filmu „LIBAN“ Samuela Maoza. 
U obrazloženju žirija se ističe: "Vešto koristeći sveden mizanscen unutrašnjosti tenka, u kombinaciji sa vanrednom psihološkom studijom malog broja likova, autor Samuel Maoz je na autentičan i nemilosrdan način prikazao svu klaustrofobičnost, haotičnost i besmisao rata, osećaj na žalost dobro poznat svima koji su kroz njega prošli a zastrašujuće alarmantan za sve koji rat nisu doživeli. Takođe, žiri FIPRESCI Srbija odaje priznanje svim ostvarenjima iz ovogodišnje programske celine Zimske pomorandže" ..

DODELJENE GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" U KINOTECI. Nagrade FIPRESCI za 2009. godinu svečano su uručene 28. Januara 2010. godine u dvorani Kinoteke dobitnicima u deset filmskih kategorija. Glasovima kritičara, po dve nagrade FIPRESCI osvojili su ravnopravno filmovi "Tamo i ovde" Darka Lungulova, "Beogradski fantom" Jovana Todorovića, "Čekaj me ja sigurno neću doći" Miroslava Momčilovića i "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića. 
Za najbolji film u 2009. proglašen je film "OBIČNI LJUDI" reditelja Vladimira Perišića dok je za najboljeg reditelja izabran Darko Lungulov. Glumicom godine u 2009-oj proglašena je Mirjana Karanović dok je najbolju mušku ulogu ostvario Miloš Samolov. 
Po prvi put ove godine dodeljena je i nagrada za najbolji glumački ansambl, glumačkoj ekipi filma "Život i smrt porno bande". 
Najbolji strani film bio je "Bela traka" u distribuciji MCF-a. 
Nagrada za životno delo dodeljena je posthumno našem nedavno preminulom kolegi, dramaturgu, novinaru i filmskom kritičaru Vuku Pavloviću. Pozdravni govor održao je predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić a ceremoniji je prisustvovala većina dobitnika 
godišnjih nagrada.
Više o nagradama..

SAŠA JANKOVIĆ: 56. Beogradski "Kratki metar" - Kratak spoj stare slave. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma već dugi niz godina relativno uspešno živi od stare slave. Tako je i ovogodišnje 56. izdanje, održano od 30. marta do 03. aprila pod sloganom „Kratak spoj“, samo povremeno podsećalo na neke od najboljih dana ovog festivala iz perioda (do 2003. godine) kad je festival imao samo domaći karakter. Trenutak kad je doneta odluka da festival dobije međunarodni karakter ostavio je trajne posledice na kvalitet domaćeg takmičarskog ali i ukupnog programa. I to iz više razloga. Prvo, domaćim autorima ostavljen je veoma sužen prostor za prikazivanje jer više nema „salona odbijenih“ gde smo veoma često mogli videti i bolje filmove od onih iz glavnog programa. Tako se dogodilo i da sam film Borisa Mitića „Lepa Dijana“ video pre 6 godina baš u tom programu. Selekciona komisija ga nije smatrala dovoljno dobrim za takmičarski program ali je „Lepa Dijana“ nakon toga osvojila više od trideset nagrada širom sveta, postavši tako jednim od kultnih novijih srpskih dokumentaraca..

PROGLAŠENI NAJBOLJI FILMOVI BEOGRADSKOG "KRATKOG METRA". Žiri kritike FIPRESCI Srbija na 56. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je održan od 30. marta do 03. aprila 2009. godine,  u sastavu: Dušan Vukić, Marjan Vujović i Vladimir Anđelković, nagradu FIPRESCI za najbolji film u domaćem takmičarskom programu dodelio je dokumentarnom filmu "TAČKA PREKIDA" Igora Toholja, dok je nagradu za najbolji film u stranom takmičarskom programu dodelio animiranom filmu "EXIT" Johana Kuna. Nagrade je na poslednjoj konferenciji za štampu u DKC-u rediteljima Igoru Toholju i Johanu Kunu uručio predsednik žirija Dušan Vukić. Festivalskoj publici popularnog beogradskog "Kratkog metra" u 5 festivalskih dana, u Dvorani kulturnog centra i bioskopu Balkan, premijerno je prikazano više od 70 dokumentarnih, kratkih, eksperimentalnih i animiranih filmova u dva glavna takmičarska programa i više od 50 filmova u specijalnom festivalskom programu. Detaljnije..

BORISLAV ANĐELIĆ: FILMSKI FESTIVAL "DIJAGONALE 2009" U GRACU. Nedavno završen Festival austrijskog filma, poznatiji pod nazivom Dijagonale, koji se tradicionalno održava u Gracu, predstavlja filmsku manifestaciju od koje se može dosta naučiti, kada je reč o skromnom, ali efektnom predstavljanju nacionalne kinematografije.Pod dirigentskom palicom nove direktorke ovog festivala, Barbare Pihler, manifestacija nastavlja ranije uvrđenu programsku šemu, prezentacije savremenog austrijskog filma, kako na planu dugometražnog igranog, dokumentarnog i kratkog a takođe i animiranog i eksperimentalnog filma. Istovremeno, ovaj program prate i retrospektive poznatih autora iz austrijske filmske baštine, izbor filmova autora iz regiona (među kojima je bio i film našeg Stefana Arsenijevića “Ljubav i drugi zločini”), a sve je ispaćeno i povezano sa konceptualnim filmovima nekih poznatih likovnih autora, poput Bugarke na radu u Beču, Mare Matuskove ili Darujusa Kovalskog. Reč je, dakle, o transparentnoj, zanimljivoj manifestaciji predstavljanja nacionalne kinematografije, mestu okupljanja i suočavanja poznatih i onih koji dolaze autora i producenata..

DINKO TUCAKOVIĆ: "BRATE POZAJMI MI KINTU...".
Po jednoj kineskoj legendi čaj je nastao tako, što je sluga praveći u toku puta obrok plemiću, zagrevao vodu a onda je u zahuktale mehuriće upao nežni list orijentalne biljke. Sve ostalo je istorija. Reč recesija koja je pred kraj 2008. nežno pala u naše globalno selo, već sada preti da uveliko utiče i našu ,lokalnu i sopstvenim sukobima izolovanu zajednicu.
Iako je film od svojih početaka, balansirao tankom linijom između umetnosti i industrije zabave, nikada nije propustio priliku da reaguje na aktuelne fenomene. Naravno ili na žalost, ovo nije prva velika ekonomska kriza, ali kada ona prodrma i obale severnoameročkog kontinenta, onda je stvar zdravog razuma da vrh cunamija, sporo ali dostižno, jezdi i prema nama. Iako imamo i sopstveno iskustvo iz neposredne prošlosti kada se izvesna šarena hartija nazivala novcem, jedna od majki svih kriza je, velika američka kriza iz tridestih, koja se zajedno sa onom nemačkom, istorijski pokazala kao uvod za najveći planetarni sukob, do sada, II Svetski rat..

DEJAN DABIĆ O FILMU "NA LEPOM PLAVOM DUNAVU" DARKA BAJIĆA. Jedan od domaćih filmova koji je dočekan sa najvećim očekivanjima u protekloj 2008. godini nesumnjivo je bio NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, reditelja Darka Bajića. Ponajpre zbog činjenice da je scenario Nebojše Romčevića zasnovan na njegovom tekstu BROD LJUBAVI koji je sa uspehom i to baš u Bajićevoj režiji, igran na sceni Zvezdara teatra, zatim zbog, za naše uslove visokog budžeta i internacionalne glumačke podele (jedan od glavnih junaka, Tim Sejfi, nesumnjiva je evropska filmska zvezda, poznata po ulozi u Akinovom, Zlatnim medvedom i Feliksom ovenčanom, GLAVOM KROZ ZID), a ne treba zanemariti činjenicu, ni da je bilo zanimljivo videti kako će Darko Bajić, posle sedmogodišnje filmske pauze, preneti na platno nešto što je već sa uspehom režirao u pozorištu (tu priliku propustio je pre sedamnaest godina kada je, po tekstu Radoslava Pavlovića MALA, takođe na sceni Zvezdara teatra režirao više nego uspešnu pozorišnu predstavu koju je kasnije ekranizovao Predrag Antonijević)..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "MARADONA" EMIRA KUSTURICE.
Dugometražni dokumentarni film Emira Kusturice o legendarnom, mnogi kažu, “najboljem fudbaleru svih vremena”, Dijegu Armandu Maradoni, koga u njegovoj domovini jednostavno zovu Bog, predstavlja višestruki doživljaj. Reč je o gotovo ritualnom slavlju umetnosti fudbala i filma. Prema scenariju i u režiji Emira Kusturice “Maradona” je rađen u vidu mozaične strukture, različitih, slojevitih priča, koje se tokom filma prožimaju međusobno, tvoreći provokativnu i inspirativnu celinu. O čemu se radi kada je reč o autorskom postupku u ovom filmu naznačeno je već u uvodnim scenama, kada Nele Karajlić iz “Zabranjenog pušenja” predstavlja Kusturicu kao “Maradonu filma”. Zato u originalu film i nosi naslov “Maradona po Kusturici”, jer je ovo priča o Maradoni viđena očima Kusturice..

SAŠA JANKOVIĆ: 37. BEOGRADSKI FILMSKI FESTIVAL (FEST '09).
Nekako baš u vreme dok se 37. Beogradski FEST zahuktavao stigla je tužna vest o smrti Milutina Čolića, jednog od osnivača, i prvog i dugogodišnjeg selektora FEST-a. Ime doajena naše filmske kritike i za ono vreme vrsnog menadžera zauvek će ostati upisano zlatnim slovima u istoriji ove manifestacije, postavši tako sinonim za najbolje godine FEST-a, te „zlatne sedamdesete“. Što se tiče FEST-a ta su vremena zauvek prošla. Pa iako je danas naravno sve drukčije niko više to vreme sa današnjim i ne pokušava da poredi jer ni sami filmovi pa ni filmski akteri u našim životima više nisu tako važni kao što su nekad bili. Što se holivudskog i glamura tiče čast i dostojanstvo ovog festovskog izdanja spašavao je poznati britansko-američki glumac Rejf Fajns. Vrlo prijatni i raspoloženi gost, g-din Fajns došavši pravo sa minulog Berlinala, oduševio je beogradsku publiku, ne toliko svojim novim filmom koliko činjenicom da su beograđani posle dugo godina ugledali jednu pravu holivudsku zvezdu..

ITALIJANSKI FILMOVI "GOMORA" MATEA GARONEA I "DIV" PAOLA SORENTINA, NAJBOLJI FILMOVI  37. BEOGRADSKOG FESTA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  37. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '09, koji je održan od 20. februara do 1. marta 2009. godine u Beogradu u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik žirija, Večernje novosti), Dinko Tucaković (Kinoteka) i Milan Nikodijević (slobodni novinar), nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je ravnopravno (ex-aequo) italijanskim filmovima „GOMORA“ Matea Garonea i "DIV" Paola Sorentina. Nagradu je na završnoj konferenciji FEST-a u ime reditelja filmova primila direktorka Italijanskog kulturnog centra u Beogradu Dr ALESANDRA BERTINI MALGARINI koju joj je uručio predsednik žirija Borislav Anđelić. Pogledajte detaljne izveštaje članova ovogodišnjeg žirija i fotografije sa dodele nagrada..

DODELJENE GODIŠNJE FILMSKE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" U KINOTECI. Nagrade FIPRESCI za 2008. svečano su uručene 29. Januara 2009. godine u dvorani Kinoteke dobitnicima u deset filmskih kategorija. Glasovima filmskih kritičara najviše nagrada osvojio je film "TURNEJA" reditelja Gorana Markovića u produkciji "Testament filma" i to nagrade FIPRESCI za najbolji film, najboljeg reditelja, scenario, muziku i montažu. Film "Čarlston za Ognjenku" osvojio je 2 nagrade i to za fotografiju i scenografiju. Glumicom godine u 2008-oj proglašena je Anica Dobra dok je najbolju mušku ulogu ostvario Miloš Vlalukin. Najbolji strani film u 2008-oj bio je "4 meseca, 3 nedelje i 2 dana" u distribuciji Sinears-a. Nagrada za životno delo dodeljena je posthumno našem nedavno preminulom novinaru i filmskom kritičaru Bogdanu Tirnaniću, koju je primila njegova supruga Dara Džokić. Pozdravni govor održao je Ministar kulture gospodin Nebojša Bradić a ceremoniji je prisustvovala većina dobitnika godišnjih nagrada.
Pogledajte ekskluzivne fotografije i detaljni izveštaj sa svečane dodele nagrada..

ODLAZAK LEGENDE FESTA. "TUMAČ FILMSKIH SNOVA".
In memoriam MILUTIN ČOLIĆ (1919 - 2009).
Retko kada se, kao u slučaju Milutina Čolića, život I filmski snovi prepliću na takav način, da je teško razlučiti šta je stvarno a šta deo iluzija koje tvori film. A upravo se to desilo. Nekoliko dana po otvaranju, omiljenog sastajališta ljubitelja filma, Beogradskog međunarodnog filmskog festivala, poznatijeg kao FEST i dan uoči dodele Oskara, čije je filmove tokom svoje duge tradicije FEST uredno promovisao, sa životne scene otišao je tvorac FEST-a i jedan od njegovih osnivača, dugogodisnji filmski kritičar “Politike” Milutin Čolić. Za prijatelje i kolege Čolke, kako se i sam nekada predstavljao, pripada prvom ešalonu posleratnih vrhunskih filmskih novinara i profesionalaca koji su svojim radom stvarali istoriju novijeg srpskog i jugoslovenskog filma..

IVAN KARL O FILMU "OPERACIJA VALKIRA" DEJVIDA SINGERA.
Kontraverzni prevrat u pokušaju, najpoznatiji od 15 nemačkih planova da se likvidira Hitler je do sada bio ekranizovan uglavnom kao sporedni segment igranih serija čija je tema II svetski rat (“Rat i sećanje” sa Robertom Mičamom), a najrecentnije kao celovečernji TV film iz 2004. “Štaufenberg” u kome je naslovnu ulogu tumačio Sebastijan Koh (“Život drugih”). Ideja za prvu holivudsku bioskopsku adaptaciju potekla je od Toma Kruza koji je proučivši fotografiju pukovnika Staufenbega pronašao izvesne fizičke sličnosti sa svojim odrazom u ogledalu. Da li je u svemu video i novu priliku za ulazak u uži izbor za glumačkog Oskara (u prethodna tri puta nije izvučena koverta sa njegovim imenom) nije poznato, mada ako i jeste ta očekivanja su se u međuvremenu izjalovila. Priča počinje beleškama iz Staufenbergovog dnevnika u kojima iznosi razočaranja i neslaganja sa Hitlerovom politikom, progonom Jevreja i vođenjem rata koji će na kraju uništiti Nemačku..

SAŠA JANKOVIĆ: 59. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - "IRAČKE TRAUME I HAŠKE FRUSTRACIJE". Berlinale, nije najglamurozniji, u tome svakako prednjače Kan i Venecija, ali je bez sumnje najozbiljniji i najbolje organizovani filmski festival na svetu. To se ovde oseća i vidi na svakom koraku. Jednostavno sve funkcioniše i pored činjenice da je prisutno više od 15 000 akreditovanih učesnika, među kojima je i prava medijska armada od 4 000 novinara iz bezmalo 80 zemalja sveta. Osnovan na inicijativu saveznika u podeljenom i razrušenom gradu, vremenom je dobio i svoj, danas, neosporni politički značaj i to ne samo zbog one čuvene Kenedijeve rečenice: „Ja sam Berlinac“ već i zbog aktuelnosti i provokativnosti njegovog glavnog programa. Takvu je reputaciju poslednjih godina sticajem okolnosti samo još snažnije učvrstio. Ako se oko glavnog takmičarskog programa već tradicionalno i vode polemike o tome da li je u celini opravdan ili ne, programi kao što su Panorama i Forum su redovno iznad očekivanja. Oni koji budu imali sreće da vide što više filmova iz ova dva programa dugo će pamtiti i ovo 59. izdanje što će zasigurno biti još jedno od obeležja ovogodišnjeg Berlinala. Glavni takmičarski program prilično je razočarao. Filmovi renomiranih autora od kojih se dosta očekivalo skoro da su izviždani a oni koji su bili i gledljivi sigurno da nisu otkrili i pokazali ništa što dosad nije viđeno, uz nekoliko časnih izuzetaka, naravno..

DINKO TUCAKOVIĆ: 59. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - "JEDNA BERLINSKA ZIMA". Filozofija "crvenog tepiha" i visoke mode polagano ali sigurno ubija velike svetske festivale. U kombinaciji sa recesijom čitava stvar dobija još groteskniju dimenziju. Jer dok velike zvezde govore o gladnima u Africi i antiglobalizaciji u isto vreme propagiraju vrhunske modne svetske brendove. Zato se ovaj tekst i neće baviti glavnim programom, koja je žalosna refleksija ovog fenomena, nego pratećim programima, koji ipak provedene dane na ovom festivalu ne čine besmislenim. Iako su naslove u glavnom programu potpisali neka od najvećih imena savremenog filma, kao Vajda (Vazda), Angelopulos (Angelopoulos) ili mnogo mlađ a ništa manje poznt,i Tikver (Tykwer), utisak je većina ovih filmova nastaje kao posledica međunarodnih ekonomskih pregovora producenata i advokata, nego li kao želja ili vizija autora koji vstu želi da podari parče umetnosti, ili kako bi to rekao Džon Ford (John Ford) da prenese poruku, mada je stari filmadžija to isključivo radio služeči se uslugama pošte..

DODELJENO UKUPNO 12 FIPRESCI NAGRADA U 2008. GODINI NA FILMSKIM FESTIVALIMA ŠIROM SRBIJE.   FIPRESCI Srbija tokom cele godine učestvuje na svim domaćim filmskim festivalima. U protekloj 2008. godini FIPRESCI nagrade su dodeljene na 36. FEST-u, 55. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, Festivalu "Cinema City" u Novom Sadu, Sopotskom festivalu, 15. Palićkom festivalu evropskog filma, 32. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, 43. Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu i na 14. festivalu autorskog filma u Beogradu. Naši članovi žirija kritike dodelili su u 2008. godini ukupno 12 FIPRESCI nagrada i sve su svečano uručene dobitnicima. O svim nagradama kroz naše festivalske izveštaje javnost je redovno obaveštavana. Detaljnije..

ODLAZAK BOGDANA TIRNANIĆA. Jedan od najznačajnijih i najuticajnijih filmskih kritičara Srbije i Evrope, Bogdan Tirnanić Tirke (Beograd 14.09.1941.), preminuo je u Beogradu 16.01.2009. Akter svih najznačjanijih dešavanja u srpskoj i ex-yu kinematografiji. Publicista, esejista, kolumnista, ... Jedinstven po stilu, iznedrio celu generaciju poštovalaca u aktuelnoj srpskoj kritici. Novinar NIN-a, POLITIKE, BORBE, Dnevnog Telegrafa... Dobitnik svih važnijih nagrada u novinarstvu. Autor više knjiga. Protagonista kultnog filma RANI RADOVI i nezaboravnih epizoda u ostvarenjima CRNI BOMBARDER i DEČKO KOJI OBEĆAVA. Boem. Zvezdaš. Beograđanin. Jedan od osnivača FIPRESCI SRBIJA i Društva filmskih kritičara Beoograda (DFKB) i njegov predsednik.
Ove godine FIPRESCI SRBIJA mu je dodelio nagradu za životno delo koja je bilo planirano da bude uručena 29.01.2009. u Muzeju jugoslovenske kinoteke u 12.00. Članstvo je glasalo jednoglasno za ovaj predlog. Nagrada mu je nažalost dodeljena posthumno. FIPRESCI SRBIJA.

SAŠA JANKOVIĆ: FILMSKA 2008 - GODINA VELIKIH OČEKIVANJA.
Filmska produkcija u Srbiji u 2008. godini bila je kao i ranijih godina na manje ili više sličnom nivou. Snimljeno je ukupno 10 domaćih filmova (tri manje nego 2007.), iako se očekivalo znatno više, dok se kao i nekoliko godina unazad izdvojilo tek par značajnijih ostvarenja. Blagi ali pozitivni trend iz 2007. godine u kvalitativnom ali i u kvantitativnom smislu, nažalost, nije u potpunosti nastavljen pre svega zbog činjenice da mnogi filmski projekti ove godine iz raznoraznih razloga nisu završeni kao što je bilo planirano.
Za srpski film u celini bila je to jedna od onih godina velikih očekivanja, dok su neka od ostvarenja prednjačila u tome. „Čarlston za Ognjenku“ Uroša Stojanovića, najavljivan nekoliko poslednjih godina kao projekat decenije, samo je delimično ispunio očekivanja i publike i kritike. Mišljenja su na kraju ostala podeljena pa je ostao i nejasan ukupni doprinos ovog filma.“..

ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006 - Jun 2008. 233 članaka..