Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Ivan Karl o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
U poslednje vreme svedoci smo recikliranja franšiza koje su harale bioskopskim blagajnama sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Džordž Lukas je prekomponovao Ratove zvezda, Kristofer Nolan osavremenio Betmena, Brajan Singer se izgubio na pola puta između rimejka i nastavka Donerovog Supermena, dok je Silvester Stalone otpevao labudovu pesmu svojoj karijeri izvukavši iz naftalina i Ramba i Rokija Balbou. Zajedničko ovim i drugim pokušajima (Terminator 3, Umri muški 4) je da nijedan nije ni prineti originalu. Ipak svi igraju na minuli rad i nostalgiju generacija gledalaca i relativno lako isplaćuju svoje pozamašne budžete ..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Danko Ješić o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
Indijana Džons se vratio! Već to je dovoljno da pobudi interesovanje publike. Posle dugog čekanja i predomišljanja, Spilbeg, Lukas i Harison Ford su se vratili na "mesto zločina", odnosno, odlučili su da ožive najuspešniju kreaciju u svojim uspešnim karijerama. Prošlo je dosta vremena, svi su ostarili, a to se, po prirodi posla najviše primećuje na Harisonu Fordu, koji se jedini pojavljuje sa ove strane kamere. Spilberg i Lukas, sa druge strane, deluju veoma mlado, možda mlađe nego ikada. S obzirom na veliki razmak između filmova i očigledno ostarelog glavnog aktera, Spilberg je odlučio da avanturu smesti par decenija nakon poslednje koja se dešavala tokom Drugog svetskog rata..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Borislav Anđelić o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
Dve decenije, od “Poslednjeg krstaškog pohoda”, zadnjeg izdanja sage o proslavljenom arheologu i avanturisti, Indijani Džonsu, on se uspešno vratio na svetsku scenu. Pod pokroviteljstvom, moćnog holivudskog producenta Džordža Lukasa i kultnog reditelja Stivena Spilberga, najnovije ostvarenje, ”Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje”, željno očekivano od starih obožavalaca i trajnih zavisnika “Otimača izgubljenog kovčega”, kao i onih, koji su tokom duge, višegodišnje pauze, stekli punoletstvo i šansu da se upoznaju sa legendarnim likom, ispunilo je svoju misiju. Ova berićetna akciona forma, magičnog producentskog dizajna Gaja Hendriksa Dijaza i velikih zvezda, poput, vremešnog Harisona Forda..

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (3):
NE MOŽEŠ UVEK DA DOBIJEŠ ONO ŠTO HOĆEŠ. (Izveštaj našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI). Završen je 61. Festival u Kanu. Najznačajnija filmska manifestacija na svetu. Da li Vas to uopšte još uvek zanima? U međuvremenu se dešava ”Gren slem” teniski turnir u Parizu, gde Ana, Jelena i Novak, kolo vode, Dima je pobedio na Eurosongu, a pod teškom kišom, Hamilton je u šikanama Monte Karla skockao još jedan F1 trijumf. O Mančesteru da i ne govorimo. I ko je sada taj Loran Kante, dobitnik ”Zlatne palme” za film ”Među zidovima”? Kao da je Stara kanska dama poručila matičnoj francuskoj kinematografiji, počnimo ljubav ispočetka. Zahvaljujući talentu naše zemljakinje po rezoluciji 1244, Arti Dobroši, braća Darden su se dokopala palmice za scenario, i još uvek sanjaju onu treću veliku da preteknu Kustu, Imamuru i Bile Ogusta za filmske vjeki vjekova. Kanski pobednici su nevesela bratija, koju veliki distributeri zaobilaze u još većem luku, a filmska istorija ih zaboravlja već na sledećem festivalu. Pa u čemu je muka sinovci? Prokleta geopolitika..

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (4): ZLATNA PALMA FRANCUSKOM FILMU "IZMEĐU ZIDOVA" LORANA KANTEA.
(Od našeg specijalnog izveštača). Mnogobrojni pratioci ovogodišnjeg 61. Filmskog festivala u Kanu doživeli su na kraju veliko iznenađenje. Film “Između zidova” (na egleskom naslov je bio preveden u “Razred”) francuskog autora Lorana Kantea, rađen prema istoimenoj noveli Fransoa Begadoa, koji u filmu tumači i glavnu ulogu u društvu brojnih naturščika, dobio je “Zlatnu Palmu”.
“Između zidova” Lorana Kantea je bilo bukvalno poslednje prikazano ostvarenje u konkurenciji, onda kada su uveliko prestala da izlaze dnevna festivalska izdanja, štandovi na prodaji bili zatvoreni, a mnogi brojni izveštači, već otišli, ili se pakovali za povratak, čime je iznenađenje dobilo značenja na nivou planirane “zavere” organizatora. Jer upravo onda kada je Kanska manifestacija svodila svoj ovogodišnji saldo, kada ste pomislili da ste sve već videli, festival je izveo svoj završni udarac u vidu dobitnika “Zlatne Palme”..

DEJAN DABIĆ O KNJIZI BOGDANA TIRNANIĆA “CRNI TALAS”.
Knjiga Bogdana Tirnanića koja je pred nama, početak svog nastajanja duguje feljtonu o paralelnoj istoriji jugoslovenske kinematografije koji je autor svojevremeno objavljivao u NIN-u; naravno, u to vreme nije se moglo sve objaviti, pa se Tirnanić ovom rukopisu neprestano vraćao dopisujući i publikujući poglavlja koja nedostaju. Baveći se filmovima, koji su na ovaj ili onaj način došli pod udar cenzure, Tirnanić se usredsredio na one primere u kojima je i sam “učestvovao u polemičkoj odbrani ugožene stvaralačke slobode njihovih autora”.
I autor priznaje da nije reč o pouzdanoj paralelnoj istoriji domaćeg filma, već o nekolicini primera koji su mu bili bliži od ostalih. No, bez obzira na to reč je o vrlo dragocenoj knjizi koja ne govori samo o tome sa kakvim se sve iskušenjima susretao srpski i jugoslovenski film, već je i svojevrsno svedočanstvo promena kroz koje je prolazilo naše celokupno društvo...

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (3): NIŠTA BEZ KUSTURICE. (Od našeg specijalnog izveštača).
Dokumentarni film "Maradona" Emira Kusturice, dobitnika, do sada, dve Palme i miljenika široke publike o fudbalskom idolu Argentincu Dijegu Maradoni, prikazan van konkurencije, je pobrao opšte simpatije gledalaca i pažnju profesionalaca u Kanu. Prateći kamerom Rodriga Pulpeira, Maradonu, od Argentine do Napulja, od Kube do Barselone, koristeći zapaženu dokumentarnu građu, Kusturica je vešto, autorski lično i emotivno u svom stilu, gradio priču o velikanu fudbala, pažnje vrednom čoveku, koji je i u trenucima uspona i pada, bio i ostao inspiracija za milione svojih poštovaoca širom sveta. Istovremeno "Maradona" je i priča o novostvorenom prijateljstvu između samog Kusturice i legendarnog fudbalera, koji dele slična osećanja za pravdu, politička opredeljenja protiv globalizacije i brigu o sudbinama ljudi iz sredina iz kojih potiču..

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (2): KUSTURICA I MARADONA. (Od našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI).
Mondenski Kan prodrmali su najveća fudbalska zvezda ikada Diego Armando Maradona, koga u njegovoj domovini jednostavno zovu Bog, i Emir Kusturica, koji je u svetskom filmu jedno od vodećih imena, a u Kanu kao dvostruki dobitnik «Palme», i sa još četiri filma u glavnom programu, čovek kome je sve dozvoljeno. Tako je i ponoćna projekcija filma «Maradona by Kusturica» bila pagansko slavlje na kojem su se tajno venčali fudbal i film. Na prepunoj konferenciji za štampu, začuđujuće, najviše pitanja o fudbalu su postavljale žene a Maradona se savim komotno osećao u ulozi velike filmske zvezde. Bila je to i prilika da dva antiglobalistička druga pljucnu po MMF-u, Havijeru Solani i naravno Džordžu Bušu mladjem. Nakon projekcije filma održan je velelepni parti na kome su glavne atrakcije bile šutiranje na gol preko živog zida u kojem su bile kartonske lutke, a počasno mesto je imao Platini..

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (2): ŠIROM ZATVORENIH OČIJU. (Od našeg specijalnog izveštača).
Povratak «Indijane Džonsa» Stivena Spilberga; posle gotovo dve decenije pauze, vratio je puni sjaj glamura na Kroazetu. Poznate glumice, na radost medija i paparaca, ali i brojnih obožavatelja, iskoristile su brojne prijeme i prisustvo na crvenom tepihu da demonstriraju svoje nove haljine i nakit.
U društvu modnih mogula, poput, Valentina, Gabane i Dolčea našle su se i zvezde Kejt Blanšet, Selma Hajek, Kalista Flokhart, Natali Portman, ovde omiljena Penelopa Kruz, kao i stare dive; Fej Danavej i Džoana Kolins. Ni muško društvo nije bilo za bacanje od Harisona Forda, Edvarda Nortona, Tima Robinsa, Adrijana Brodija, do šarmantnog Šona Pena, uozbiljenog zbog članstva u žiriju i starih dobrih veličina, Nika Noltija i Denisa Hopera. Naravno da ovaj vašar taština zvezda nije mogao da prođe ni bez Bona, Majka Džegera, kao i Majka Tajsona sa njegovom Maui tetovažom na glavi..

MILAN VLAJČIĆ: "MASMEDIJI U NAŠOJ SVAKODNEVNOJ KULTURI".
Razmišljajući ovih dana o predloženom rasponu tema, bojao sam se sve vreme da ne upadnem u klopku preslišavanja o najnovijim pomeranjima na planu globalne medijske kulture. No i to će mi se posredno vratiti kad budemo pogledali kako se prožima medijska kultura sa našom svakodnevnom kulturom. Ako izbegnemo ovaj nalog, možemo se naći u lagodnoj ulozi sholastičkih mislilaca koji žive i nekom bezvazdušnom prostoru. A to nije prirodno i ne zahteva mnogo misaonog napora, osim onog što se u starinskim vremenima zvalo sitzfleish (iliti, sindrom ziheraških bubalica).
Iz onoga što se ovih dana događalo u maloj zmlji na brdovitom Balkanu, izdvajam tri slike koje zaslužuju da budu razmatrane iz kulturološkog ugla, pa ako zatreba i uz pomoć novih masmedijskih iskustava..

Dejan Dabić o filmu "ČITULJA ZA ESKOBARA" Milorada Milinkovića - ŽANROVSKA I STILSKA PAPAZJANIJA. Milorad Milinković je odlično debitovao crnohumornom komedijom MRTAV ’LADAN (2002) koja je u godini prikazivanja bila apsolutni bioskopski hit u našim bioskopima; nakon toga usledila je nepretenciozna, takodje komedija ali ovoga puta zabune, POTERA ZA SREĆ(K)OM (2005), da bi, opet u intervalu od tri godine usledio još jedan film koji u sebi sadrži čitav koktel (pod)žanrova, pri čemu je komedija jedan od njih – ČITULJA ZA ESKOBARA. Milinković, koji je i scenarista, opet se poslužio kombinovanjem narativnih tokova, imajući u vidu nekada popularni holivudski podžanr fantastične komedije „s one strane neba“ (Ernest Ljubič, Aleksander Hol, Bak Henri i Voren Biti, kao značajni predstavnici različitih razdoblja)..

Borislav Anđelić o filmu "ČITULJA ZA ESKOBARA" Milorada Milinkovića - Pucanj u prazno. “Čitulja za Eskobara” Milorada Milinkovića je, treći po redu i do sada, najambiciozniji film ovog reditelja. Posle uspešnog debija sa atraktivnom crnohumornom farsom “Mrtav ladan”, Marinković se priklonio lako probabljivoj urbanoj komediji “zabuna” u nepretencioznoj “Poteri za sreć(k)om” da bi se u “Čitulji za Eskobara” uklopio u aktuelna kretanja tokova srpskog filma, beogradske filmske škole, mlađe i srednje generacije, bazirana na urbanom, društveno angažovanom trileru sa karakterističnim humornim konotacijama.
Mada je reč o njegovom najkompleksnijem filmskom projektu, uz podršku sve moćnije produkcije PINK-a,”Čitulja za Eskobara” nije ostvarila svoje višestruke ciljeve. Više je razloga za to..

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (1): MAGIČNI ŠARM KROAZETE. (Od našeg specijalnog izveštača).
U svetu u kome iz dana u dan, niču novi filmski festivali, festival u Kanu ostaje na neprikosnovenom vodećem mestu. Ovaj čudovišni spoj glamura i spektakla vodećih zvezda, uz snažnu afirmaciju filma kao umetnosti i ove godine s pravom, pleni pažnju svetskih medija i tradicionalno brojne festivalske publike. Ništa nije kao Kan. Ovogodišnje 61. izdanje svečano se večeras otvara na magičnoj Kroazeti, uz sjaj spektakla, vatromet i tradicionalni crveni tepih, kojim ce pored brojnih uglednih gostiju iz sveta filma, protutanjati i akteri filma Fernanda Meireljesa “Slepilo”, kojim se festival otvara, poznate zvezde Džulijen Mor, Deni Glover, Mark Rufalo i Gael Garsija Bernal. Tokom narednih 11 dana, od 14.do 25. maja, na brojnim programima kanske manifestacije, biće prikazano preko 150 filmova dnevno, što čini u konačnom saldu neverovatnu količinu od ukupno 2000 filmova..

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (1): KATAKLIZMA GLOBALIZMA. (Od našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI).
Ovogodišnje izdanje najdekadentnije ali i najvažnije filmske manifestacije u Evropi, sasvim izvesno biće manje uzbudljivo od izbora u ’Srbijici’. Ali gde ima vatre (a ona u svetu Zlatnih palmi i Fešn TV dijamanta snobovskog glamura, znači nove filmove Stivena Soderberga o revolucionarnoj ikoni Čeu i hipertalentovanom i toksikološki u potpunosti nerehabilitovanom Maradoni, u produkciji i režiji Emira Kusturice), ima i dima. Što nas opet dovodi na priču o seksu gde nije presudna stara dosetka koja dim povezuje sa ženskim polnim organom. OK. Možda je blagopočivajši Če danas maneken ’Benetona’ i onomad igrao basket sa Stanetom Dolancom na Brionima, a Maradona bez lopte više pravio decu i snimao filmove, tek ovogodišnji zvanični plakat festivala nad festivala, je (sado- mazo?) fotografija Dejvida Linča..

Borislav Anđelić o filmu "BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI" Svetislava Bate Prelića - Uzaludan trud. Svetislav Bata Prelić se filmom “Biro za izgubljene stvari” vratio u srpsku kinematografiju posle gotovo dve decenije. Reč je o veoma ličnom autorskom filmu, jasnih intelektualnih pretenzija, o generaciji mladih koja je izgubila “vreme” i sebe u vrtlogu tmurnih 90-ih godina. Prelićev “Biro za izgubljene stvari” je žanrovski veoma različit od njegovih komedija iz 80-ih godina prošlog veka (kao sto su njegov debitantski (i najbolji) film “Šećerna vodica” iz 1984, ”Debeli i mršavi”, ”Majstor i šampita” i “Poltron”), što govori da je prohujalo vreme van glavnog toka srpskog filma “uozbiljilo” autora i navelo ga da u ovom filmu baci pogled unatrag na godine koje su nama (i njemu) “pojeli skakavci”..

Milan Vlajčić o filmu "BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI" Svetislava Bate Prelića - Zalutala Iranka. Oni koji se sećaju debitantskog filma reditelja Svetislava Bate Prelića „Šećerna vodica“, iščašene komedije sa ljubavnim zapletom, biće iznenađeni kako se posle pauze duge dve decenije ovaj autor našao u drugačijoj žanrovskoj putanji. „Biro za izgubljene stvari“ (god. proizvodnje:2008, trajanje: 118 min.) je Prelić načinio po sopstvenom scenariju i maltene u sopstvenoj, sirotinjskoj produkciji, kao savremenu priču o tridesetogodišnjacima koji se bore da ne potonu u opštoj klimi bezvoljnosti i entropije. Jedan od njih je budući pisac koji traga za prvom rečenicom, drugi nalazi na ulici pasoš iranske devojke Šeherezade Bageti, pa mu se priviđa da ona iskrsava na mestima kojima se on kreće..

Knjiga "BAMBI PROTIV GODZILE" Dejvida Memeta u izdanju IPS-a, o Holivudu, prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa.
Dejvid Memet, nagrađivani reditelj, scenarista i dramski pisac, nam u knjizi „Bambi protiv Godzile” daje uzbudljivo subverzivan pogled na unutrašnjost Holivuda, iz perspektive filmadžije koji je uvek igrao po svojim pravilima. Ko zaista čita scenarije u filmskim studijima? Zašto je scenario nalik oglasu lične prirode? Čije se mišljenje broji kad se prave izmene u scenariju? Zašto se na špici pojavljuje imena toliko producenata? I šta uopšte ti producenti rade? Osvežavajuće smeo da uvredi, Memet nam pruža urnebesne, iznenađujuće i hrabro iskrene odgovore na ova i druga pitanja o gotovo svim aspektima pravljenja filmova, od koncepta scenarija pa do bioskopskog platna..

Milan Vlajčić o filmu "LJUBAV U DOBA KOLERE" Majkla Njuela - Markes bez magije. Kad gledamo film načinjen prema poznatom književnom delu, poslednje što nas zanima jeste njegova vernost slovu i dramaturgiji romana. „Ljubav u doba kolere“ (god. proizvodnje:2007. trajanje: 137 min.) uzeo je za polazište istoimeni književni hit iz 1985. godine proslavljenog latinoameričkog pisca Gabrijela Garsije Markesa. Scenario je napisao priznati dramski pisac i scenarista Ronald Harvud, koji je prilično doslovno preneo zaplet Markesovog dela. Udruženi holivudski producenti su režijski posao poverili istaknutom engleskom reditelju Majku Njuelu, koji je potpisao najuspešniju filmsku komediju sa Ostrva, „Četiri venčanja i sahranu“, ali i poetičnu bajku „Na zapad“, zasnovanu na staroj keltskoj legendi, da ne pominjemo jedan od mega-hitova iz serije o malom čarobnjaku Hariju Poteru. Izbor glumaca – izvrstan..

Borislav Anđelić: 5. CROSSING EUROPE FESTIVAL U LINCU.
Stefanu Arsenijeviću nagrada publike. Glavna nagrada filmu “Čarli” Isild Le Besko, a posebna “Popravci” Tanosa Anastopulosa.
U Lincu na Dunavu, gradu koji će iduće godine biti kulturna prestonica Evrope, uspešno je završen, peti, po redu, filmski festival Crossing Europe, koji kao i što njegovo samo ime govori, predstavlja mesto okupljanja i suočavanja različitih nacionalnih i kulturnih tendencija na planu evropskih kinematografija. Debitantski film našeg mladog autora Stefana Arsenijevića “Ljubav i ostali zločini”, posle nastupa u Berlinu i nagrada u Sofiji i Visbadenu, nastavio je svoju uspešnu odiseju, osvojivši u Lincu glasovima publike, koja je dupke punila sve tri projekcije prikazivanja filma, Nagradu publike filmskog časopisa Rej. Ovo priznanje pored zapažene medijske pažnje podrazumeva i organizovanje bečke premijere filma Stefana Arsenijevića sa crvenim tepihom i ostalim, kao i reklamni prostor do visine iznosa od 5 000 evra na stranicama uglednog časopisa Rej..

Borislav Anđelić: 27. FILMSKI FESTIVAL U ISTANBULU.
Svečanom dodelom nagrada završen je 27. Međunarodni filmski festival u Istanbulu. Festival je ove godine na raznovrsnim programima imao preko 200 igranih i dokumentarnih filmova iz 35 zemalja širom sveta i uobičajeno trajao čitave dve nedelje, uz izuzetnu posetu, narocito, mladih, studenata i brojnih gostiju.
Posebnu pažnju i ove godine, festival je usmerio na promociju savremenog turskog filma, koji poslednjih godina uspešno nastupa i na drugim velikim filmskim festivalima postižući svojom tematskom raznovrsnošću i kvalitetom zapažene rezultate..

PREDSTAVLJENA KNJIGA "CRNI TALAS" BOGDANA TIRNANIĆA.
Filmski centar Srbije predstavio je novo izdanje u ediciji "Pogledi i traganja", knjigu "Crni talas" autora Bogdana Tirnanića, poznatog filmskog kritičara i istaknutog člana FIPRESCI Srbije. Ministar kulture Srbije Vojislav Brajović na promociji u Filmskom centru, zahvalio je poznatom novinaru što je osvetlio važan period domaće kinematografije. Autor Tirnanić je naveo da je knjiga nastajala dugo, a preteča je bio obimni feljton od koga je svojevremeno u nedeljniku NIN izašlo prvih nekoliko nastavaka. "Radio sam više makazama nego olovkom", rekao je Tirnanić, i objasnio da je u proširenu verziju uključio izvode iz partijskih dokumenata osude, sudskih spisa, kao i reagovanja iz novinskih rubrika "pisma čitalaca" povodom "skandaloznih" filmova crnog talasa. Knjiga analizira sve značajne filmove "crnog talasa" i po rečima autora stavlja tačku na političku i ideološku dimenziju ovog perioda ali ipak "ostaje i na nekim budućim generacijama, da izvrše estetsku revalorizaciju ovih filmova". Bogdan Tirnanić je i jedan od glavnih glumaca u čuvenom filmu Želimira Žilnika "Rani radovi", jednim od najznačajnijih filmova "crnog talasa".

Borislav Anđelić: 8. GO EAST FILMSKI FESTIVAL U VISBADENU.
Završen Go East festival u Visbadenu. Reditelj Stefan Arsenijević za film “Ljubav i drugi zločini” osvojio nagradu za režiju grada Visbadena. Pobedio estonski film "Magnus" debitantkinje Kadri Kousar.
Na ovogodišnjem simpozijumu čija su tema bili "dokumentarci" sa ex-yu prostora, učestvovali su i naši članovi Dinko Tucaković i Milan Nikodijević. Visbaden, ugledno banjsko lečilište, poznato je i po svojim kockarnicama u kojima je nekada boravio i Fjodor Dostojevski a u svojoj bogatoj prošlosti je sudbinski vezano i za srpsku istoriju. Upravo je iz vile Klementine, u kojoj je dugo godina smešten festivalski centar (ove godine u rekonstrukciji), nekada davno krenuo Aleksandar Obrenović ka Srbiji i tronu sa tragičnim krajem a nedavno su veštaci iz ovdašnjeg balističkog centra dali svoje stručno mišljenje povodom ubistva premijera Đinđića. Filmski festival u Visbadenu, tradicionalno je veoma naklonjen savremenom srpskom filmu zahvaljujući dobrim delom i umetničkoj direktorki Kristini Kopf...

Saša Janković: "POSLEDNJA HOLIVUDSKA LEGENDA".
In memoriam Čarlton Heston (Charlton Heston) 1924 – 2008.
Jedna od poslednjih holivudskih legendi, glumac Čarlton Heston preminuo je 5. aprila u 84-oj godini, u svom domu na Beverli Hilsu, u Kaliforniji. Imao je više od 70 zapaženih filmskih uloga, napisao je nekoliko autobiografskih i religijskih knjiga, bio je politički aktivan ali iznad svega i uzoran suprug i otac. Prijatelji su ga zvali Čak, bio je visok, krupan i mišićav, prodornog glasa i sa idealnim oblikom lica za uloge u istorijskim i biblijskim epovima koji su bili popularni 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Igrao je Judu Ben Hura u jednom od najuspešnijem filmu svih vremena, “Ben Hur” Vilijama Vajlera. Za tu svoju ulogu dobio je Oskara (1959) ali spisak njegovih najznačajnijih uloga teško je nabrojati u jednom dahu. Bila je to jedna od najplodnijih holivudskih glumačkih karijera..

ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006 - Jun 2008. 170 članaka..