naslovna | o nama | godišnje nagrade | festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 



 



IN MEMORIAM: DINKO TUCAKOVIĆ (1960-2013)
 



 


Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site


Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

 

FIPRESCI

 

Dinko Tucakovic

 

Komemoracija Dinko Tucakovic

Dinko Tucakovic

Dinko Tucakovic

IN MEMORIAM: DINKO TUCAKOVIĆ (1960-2013).
Dugogodišnji umetnički direktor Jugoslovenske kinoteke, reditelj, istoričar filma, filmski teoretičar i kritičar i istaknuti član FIPRESCI Srbija, Dinko Tucaković preminuo je iznenada 19. februara u Beogradu, u 53. godini.
Tucaković je rođen 1960. godine u Zenici. Završio je srednju školu u Sarajevu (1978), a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1984. godine, na grupi za film i TV režiju. Debitovao je filmom "Šest dana juna" (1985) a 2000. je završio poslednji film Živojina Pavlovića "Država mrtvih". Kao filmski teoretičar i kritičar pisao je za najvažnije jugoslovenske časopise, ali i za čuvene inostrane filmske magazine kao što su “Positiff” i “Sight and Sound”. Radio je kao filmski kritičar za nedeljnike "NIN" i "Vreme". Autor je više filmskih knjiga, „Tajni život filma“ (1993), „Stranci u raju“ (1998). Prošle godine je u okviru 40. FEST-a premijerno prikazan njegov film “Doktor Rej i đavoli”. Radio je kao selektor više nacionalnih filmskih festivala, bio je član žirija FIPRESCI-ja u Kanu, Berlinu, Beču, Anesiju... Osvojio je više nagrada na nacionalnim filmskim festivalima. Bio je programski direktor Jugoslovenske kinoteke, predsedavajući Saveta FEST-a i pokretač mnogih filmskih manifestacija. Radio je kao predavač na Fakultetu dramskih umetnosti na predmetima Filmska režija i Istorija filma, na Akademiji umetnosti BK, master klas na predmetu Istorija filma, a bio je i jedan od osnivača filmske škole "Dunav filma" i šef katedre za Dokumentarni film. Iznenadna i prerana smrt reditelja Dinka Tucakovića je veliki gubitak za srpsku kinematografiju, istakle su njegove kolege u brojnim izjavama.. 

 

 

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "BRATE POZAJMI MI KINTU...".
Po jednoj kineskoj legendi čaj je nastao tako, što je sluga praveći u toku puta obrok plemiću, zagrevao vodu a onda je u zahuktale mehuriće upao nežni list orijentalne biljke. Sve ostalo je istorija. Reč recesija koja je pred kraj 2008. nežno pala u naše globalno selo, već sada preti da uveliko utiče i našu ,lokalnu i sopstvenim sukobima izolovanu zajednicu.
Iako je film od svojih početaka, balansirao tankom linijom između umetnosti i industrije zabave, nikada nije propustio priliku da reaguje na aktuelne fenomene. Naravno ili na žalost, ovo nije prva velika ekonomska kriza, ali kada ona prodrma i obale severnoameročkog kontinenta, onda je stvar zdravog razuma da vrh cunamija, sporo ali dostižno, jezdi i prema nama. Iako imamo i sopstveno iskustvo iz neposredne prošlosti kada se izvesna šarena hartija nazivala novcem, jedna od majki svih kriza je, velika američka kriza iz tridestih, koja se zajedno sa onom nemačkom, istorijski pokazala kao uvod za najveći planetarni sukob, do sada, II Svetski rat
..

 

ITALIJANSKI FILMOVI "GOMORA" MATEA GARONEA I "DIV" PAOLA SORENTINA, NAJBOLJI FILMOVI  37. BEOGRADSKOG FESTA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  37. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '09, koji je održan od 20. februara do 1. marta 2009. godine u Beogradu u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik žirija, Večernje novosti), Dinko Tucaković (Kinoteka) i Milan Nikodijević (slobodni novinar), nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je ravnopravno (ex-aequo) italijanskim filmovima „GOMORA“ Matea Garonea i "DIV" Paola Sorentina. Nagradu je na završnoj konferenciji FEST-a u ime reditelja filmova primila direktorka Italijanskog kulturnog centra u Beogradu Dr ALESANDRA BERTINI MALGARINI koju joj je uručio predsednik žirija Borislav Anđelić. Pogledajte detaljne izveštaje članova ovogodišnjeg žirija i fotografije sa dodele nagrada..


 
 

DINKO TUCAKOVIĆ: 59. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - "JEDNA BERLINSKA ZIMA". Filozofija "crvenog tepiha" i visoke mode polagano ali sigurno ubija velike svetske festivale. U kombinaciji sa recesijom čitava stvar dobija još groteskniju dimenziju. Jer dok velike zvezde govore o gladnima u Africi i antiglobalizaciji u isto vreme propagiraju vrhunske modne svetske brendove. Zato se ovaj tekst i neće baviti glavnim programom, koja je žalosna refleksija ovog fenomena, nego pratećim programima, koji ipak provedene dane na ovom festivalu ne čine besmislenim. Iako su naslove u glavnom programu potpisali neka od najvećih imena savremenog filma, kao Vajda (Vazda), Angelopulos (Angelopoulos) ili mnogo mlađ a ništa manje poznt,i Tikver (Tykwer), utisak je većina ovih filmova nastaje kao posledica međunarodnih ekonomskih pregovora producenata i advokata, nego li kao želja ili vizija autora koji vstu želi da podari parče umetnosti, ili kako bi to rekao Džon Ford (John Ford) da prenese poruku, mada je stari filmadžija to isključivo radio služeči se uslugama pošte..

 


 

"ZABRANJENI BEZ ZABRANE" NA DVD. Dokumentarni film Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića ZABRANJENI BEZ ZABRANE, u produkciji Art&Popcorn iz Beograda, pojavio se nedavno u DVD izdanju. U filmu koji govori o najplodonosnijoj i najslavnijoj epohi nekadašnjeg jugoslovenskog filma, o tzv. crnom talasu, političkim i ideološkim zabranama koje su šezedesetih i sedamdesetih godina prošlog veka pratile najznačajnije filmske autore i njihova u svetu nagrađivana dela, učestvuju Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Saša Petrović, Želimir Žilnik, Lazar Stojanović, Gordan Mihić, Branko Vučićević, Tomislav Gotovac, Karpo Godina, Bato Čengić, Puriša Đorđević, Slobodan Šijan, kao i filmski teoretičari i kritičari koji, zajedno sa autorima, vivisekciraju ideološko ludilo koje je prekinulo mnoge značajne autorske karijere. Film je sniman na autentičnim lokacijama na kojima su snimani i filmovi crnog talasa a korišćeno je i mnoštvo arhivskih dokumenata.
ZABRANJENI BEZ ZABRANE su premijerno prikazani na FEST-u 2007. godine i posle toga obišli su još 14 festivala u zemlji i svetu. Predstavljali su srpsku kinematografiju i u Zagrebu, Normandiji, Kotbusu, Trstu, Parizu, Strumici, Prizrenu... Petodelna TV serija rađena paralelo sa filmom premijerno je prikazana na RTS u oktobru 2008. godine a njeno prikazivanje u BiH najavljeno je 2009. godini.
Kao bonus film na ovom DVD, gledaoci će dobiti epizodu iz TV serije pod naslovom "Šta hoće ti luđaci?" u kojoj se, između ostalog, govori i kako je Josip Broz Tito gledao crnotalasne filmove. Izdavač DVD je Delta video.


 
 

DINKO TUCAKOVIĆ: "DVE KNJIGE O FILMU ili NEKI ČUDAN DIPTIH".
O knigama "Idu dani" Branka Baletića i "Legenda o zidu" Milana Vlajčića
.

Film je umetnost koja je u počecima zbog sinkretičkog karaktera smatrana pre klonom ili 'Frankenštajnom' nego entitetom koji zaslužuje svoje ime svoju muzu. Bejaše to na početku nimalo srećnog XX-og veka. Sličan fenomen kao da se dešava u savremenom filmskom izdavaštvu, gde knjige o filmu, filmske knjige, kako Vam drago, plešu na tankoj liniji između filmologije, esejistike, filosofije u pokušaju, etičkih rasprava, u sva ona žanrovska čuda koja su pre pripadala lepoj literaturi nego li pisanijama o sedmoj umetnosti. Ipak u toj entropiji, u duhovnoj anarhiji leži i dosta šarma, i strpljiv i koncentrisan čitalac naćiće prave dragulje među naslovima u koje ni sami izdavači ne veruju previše, a čiji tiraž zadovoljava jedva potrebe da se razdeli uticajnim medijima, familiji i prijateljima. I u tehničkom, i grafičkom smislu, one neće privući pogled u glamuru knjižarskih izgleda u izumiranju..

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "VELIKAN JUGOSLOVENSKOG FILMA".
In memoriam TOMISLAV PINTER (1926 - 2008).

Rođen u Zagrebu 16.06.1926. Nakon završetka Druge muške gimnazije u Zagrebu upisuje slikarstvo na Likovnoj akademiji u Zagrebu 1946. godine, ali studije ubrzo napušta, jer želi da postane filmski snimatelj. Već od 1945. u Jadran filmu asistira H. Sariću. Zaposlio se 1946. godine u laboratoriji za razvijanje filmova Jadran filma u Zagrebu. Samostalno snima od 1948 - najpre storije za filmske novosti. Prvi dokumentarni film („Radi onoga jutros“ R. Ostojića) snima 1951. Dodatno iskustvo stiče radeći za Zastava film, gde provodi i deo vojnog roka. Na igranom filmu debituje 1960. („Kota 905“ M.Relje), snimivši od tada najveći broj filmova u bivšoj jugoslovenskoj kinematografiji, a radi i u koprodukcijama i inostranim projektima (npr. „Stepski vuk“, 1974, F. Hansa i „Devojka“ 1987, A. Matsona, s kojim je i ranije sarađivao)..

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "KADA GENI IZMAKNU KONTROLI".
In memoriam
Majkl Krajton (Michael Crichton, 1942 – 2008)
.

Iako miljama daleko od talenta majstora organskog horora, Dejvida Kronenberga, Majkl Krajton imao je talenat da lukreativnije realizuje svoje potencijale. Po obrazovanju, naravno lekar, proslavio se kao literata, autor medicinsko-genetičko – tehnoloških triletra "Andromedin soj" (The Andromeda Strain) i bestselera za filmsku večnost "Park iz doba Jure". Nekada bi omašio u velikom budžetu kao u ’Kongu’ (Kongo) u kojem je začačkao paranoični (?) mit o projektovanom nastnaku alternativne nuklearne energije ali je u sopstvenoj režiji adaptirajući roman Robina Kuka, u "Komi" (Coma) odlično odslikao dehumenizvanii svet bolnica, i nagovestio sada već dobro uhodan biznis prodaje ljudskih organa. Uspehu nije odmakla ni tada zvezda na vrhuncu Majkl Daglas..


 

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "POSLEDNJI JUGOSLOVENSKI FILMADŽIJA".
In memoriam
Fedor Škubonja (1924-2008)
.

Od 1990. Godine diskretno ili neminovno se nameće potreba za definisanjem nacionalne kinematografije, zemlje u osam inkarnacija koja vise ne postoji, Jugoslavije. Dalmatinac, rodjen na Murteru, biva selektovan u Visoku filmsku školu, kasnije Akadamiju za pozorište,film i televiziju, prvu takve vrste u novoj i poletnoj obećanoj komunističkoj zemlji, o kojoj je povodom junileja od 60 godina, sjajnu monografiju napisao Dr Dejan Kosanović. Kadrovi ove škole u dijapazonu od samog Škubonje pa do Dr Vlade Petrića, na različit način su ispisivali stranice kinematografije prostora koji sada nosi naziv osam različitih imena. I onda su došče devedesete ..

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "MAJSTOR ZLATNIH TONOVA".
In memoriam
Vilko Filač (1950 – 2008)
.

Iako se od prvih radova nametnuo jedinstvenom vizuelnošću, počeci tada mladog umetnika vezani su za rad sa Emirom Kusturicom, čija će saradnja preći ceo krug od prijateljstva, mita do raskida. Iako Kusturičin koncept autorstva na filmu se bazira na izboru jakih i kreativnih saradnika, koje uspešno orkestrira, stvarajući autentičan opus, sa Filačem je saradnja, na neki način bila izrazito specifična, gde se drama odigravala u škrtim izvorima svetla (NEVJESTE DOLAZE ili BIFE TITANIK) koji su podcrtavali kako mrak i beznađe epohe tako i potragu za svetlom, lepotom ili životom koji bi ponekada blesnuli..

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "BORN TO BE WILD".
Nakon „leta ljubavi i lepote“, 1968, činilo se da se bliži artikulacija globalnog bunta generacije post-Aušvica i post-Hirošime, ali čini se da se njihova vatra burno gasila na inju „hladnog rata“, koji je pretio da na mnogo efikasniji način zbriše ono što poznajemo kao Civilizacija. Kao fakt i nonsens, oksimoronski, dokumentuje se činjenica, da je generacija koja je promovisala slobodnu ljubav, lake i one druge droge, nonkonformizam, spasila bastion filmskog kapitalizma, Holivud (Hollywood). Nepodnošljiva lakoća slobode, valjanje u blatu Vudstoka (Woodstock) ovekovečena na filmskoj traci, po „marfi“ (Murphy’s Law) i bumerang efektu, predstavlja gotovo nepogrešiv bedeker preživljavanja, u trećem milenijumu. Hipi koji je evoluriao u podgojenog japija, danas je ruka koja njiše kolevku modernog sveta. A ruka koja njiše kolevku je ruka koja upravlja svetom..



 
 

DINKO TUCAKOVIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U LONDONU.
PRIKAZAN NOVI FILM OLIVERA STOUNA "W" O DŽORDŽU W. BUŠU
.

Više apokaliptičnih proročanstava i SF pisaca prorokovalo je kraj Civilizacije onog trenutka kada Papa bude Nemac a predsednik SAD, kako bi to politički nekorektno rekao Silvio Berluskoni, ’mlad, zgodan i osunčan’. Dakle ostalo nam je još ponešto vremena do februara 2009. pa ni recesija ne zvuči više tako fatalno.
Dok Holivud uveliko traga za nekim ko bi personalizovao Mr. Obamu Huseina Baraka, rođenog 1961.
u saveznoj državi Havaji, visokog 1.87 (Denzel Vošington je definitivno prestar), svetski festivali se utrkuju u umetničkim, sociološkim, etičkim i svakim drugim preipitivanjima, biografija bivših stanovnika Bele kuće..

 

DINKO TUCAKOVIĆ: ISTORIJA KAO IZAZOV.
Povodom revije savremenog izraelskog filma u Kinoteci
.

Nova istorija države Izrael duža je tek nešto od pola veka. Saradnja na promovisanju ove kinematografije u saradnji Ambasade Izraela i Jugoslovenske kinoteke, traje bezmalo jednu dekadu. U metaciničnom vicu u filmu „Treći čovek“ (The Third Man) Orson Vels (Orson Welles) konstatuje kako „za mnogo vekova mira, Švajcarska je uspela da proizvede sat sa kukavicom i čokoladu“. Oba proizvoda neosporno pripadaju vrhu naše novobrendirane realnosti. Pola veka nove istorije, nove države Izraela, pedeset puta pet stotina, je uzbudljivije od ove mirne Evropske priče. Nije problem u čokoladi ali ponešto je i u borbi za identitet i mesto u džungli novog svetskog poretka. Kukavice da i ne pominjemo. A satovi mere i dobra i loša vremena..

 

Dinko Tucaković: "REKVIJEM ZA SNOVE".
Povodom trijumfa filma RVAČ Darena Aronovskog u Veneciji.
U nedelji u kojoj je jedan Tomislav postao «neverni Toma», na zaista najstarijem evropskom filmskom festivalu, «Mostri» u Veneciji, pobedio je film ’Rvač’. Naravno, domaća javnost koja je sa ovog festivala u najstarijem štampanom mediju u Srbiji bila izveštavana, dobila je utisak da je tamo sve propalo i da samo postoji neki Slama (slovački reditelj diskutabilnih vednosti), a da je sve ostalo samo mlaćenje prazne, iste, zato publika i nije imala priliku da sagleda veću sliku i valere u svim tonovima sive, koje nisu ni crno, ni belo. Veliki svetski festival, je veliki i po hrabrosti da promoviše neke nove energije i vrednosti. Ovo je nastavak one priče iz Kana kad su kritičari i poneka manekenka prezreli, poslednji film predsednika Evropske akademije za film, Vima Vendersa (1945) PUCNJAVA (SNIMANJE) U PALERMU. Ali Vim uzvraća udarac..

 

Dinko Tucaković: "ČUVAR FILMSKOG ZAMKA".
In memoriam Sidni Polak (Sydney Pollack, 1934 – 2008).

U vreme procvata ’novog Holivuda’ generacije Lukasa (Lucas), Milijusa (Millius) ili Ričardsa (Richards) ako bi ste hteli da ’prozovete’ nekog kao lošeg reditelja, među prvima se nametao Sidni Polak - Svaštar, producent, scenarista, glumac, TV reditelj, kasnije i filmski reditelj, za kojeg se tvdilo da je upropastio nekoliko najboljih scenarista u biznisu, recimo’ Džeremaju Džonsona’ (Jeremiah Johnson) Milijusa ili ’Jakuzu’ (Yakuza) braće Šreder (Schraeder). Sin imigranata, ruskog boksera i poljsko-jevrejske alkoholičarke, tražio je nešto veće od života i završio u Njujorku u glumačkim krugovima..

 

 

Dinko Tucaković: MANJE OD 6 A VIŠE OD 8 SRPSKIH FILMOVA O 1968.
"Verujem jer je apsurdno!" tvrdio je hrišćanski filozof Tertulijan, "Verujem jer je nemoguće" govorili su oni koje sada kolokvijalno zovem šezdesetosmaši. U tom smislu manje od 6 a više od 8 je sasvim legalna matematička operacija. Ili kako bi to govorio još aktivni prorok Robert Cimerman (Robert Zimermann) alias Bob Dilan (Bob Dylan), ’... i ako se 6 pretvori u 9, baš me briga’. Istu pesmicu pevao je blagopočivajši Džimi Hendriks (Jimmy Hendrix), samo na drugi način isa distorzijom I da ne zaboravimo Džonija Štulića, rođenog kao Branimira, ’ 8 i 6, 6 i 8 , ali nikada više ’68’. Ali ako kroz ovaj bermudski ideološki trougao provučemo nejako tkanje srpskog filma, rezultat možda može da bude i iznenađujući. Jer junaci priče su filmski reditelji, gloduri, komesari, vizionari, DB-ovci, pokajnici..

 

Dinko Tucaković: "NIJE SVE U DUGIM NOGAMA".
In memoriam Sid Čeriz (Cyd Charisse, 1921-2008).

Kažu da je bila rođena igračica. Sa 13 godina pridružila se najpoznatijoj baletskoj atrakciji na planeti ’Ruskom baletu’, belim emigrantima, koji su kao beli labudovi širili viziju lepšeg života od crno-crvene realnosti Rusije. Sa 18 se predvidljivo udala za svog učitelja plesa i od Tule Eliše Finklea (Tula Ellice Finklea) postala Niko Čeris (Nico Charisse). Sa dvadesetak godina otvorila su se vrata za karijeru horistkinje u holivudskim spektaklima.Izrazito visoka (1,71) u potpeticama još i viša, dobila je nadimak ’Noge’. Kao i Marlena Ditrih (Marlene Dietrich) bila je pametna da osigura svoje najveće blago..

 

 

Dinko Tucaković: "ARHITEKTA FILMSKIH SNOVA".
In memoriam: Vlastimir Vlasta Gavrik (1928 – 2008).

Jedna od za javnost slabije vidljivih kvalieta srpskog filma su njegovi profesionalci. Iako mediji preferiraju one na kojima je svetlost reflektora, neretko ono što najbolje u nekim od dela dolazi od onih čije se ime pojavljuje na odjavnoj špici kada su neodgovorni kinooperateri već upalili svetlo, a publika izlazi iako predstava nije završena. Vlastimir Gavrik, za prijatelje i kolege, Vlasta, kako se obično i sam predstavljao, pripada prvom ešalonu vrhunskih profesionalaca, koji su stvarali istoriju spskog i ex-Yu filma..

 

Dinko Tucaković: OBRAČUN KOD O.K. KANA. Povodom fijaska filma “Snimanje (pucnjava) u Palermu“ Vima Vendersa na Kanskom festivalu. Ernest Vilhelm Venders (1945) poznatiji kao Vim, predsednik Evropske akademije za film, i predesednik žirija nadolazećeg ’A’ festivala u Veneciji, kultni autor, amerikanofil i amerikanomrzitelj, fotograf, pesnik, rokenroler u srcu, doživeo je brutalan odstrel od kritike i onoga što može da se nazove publikom, na 61. Filmskom festivalu u Kanu, povodom prikazivanja poslednjeg ostvarenja ’Snimanje (pucnjava) u Palermu’. I kada nije bio pražen i shvažen od prosečnih bioskopskih gledalaca, Vim Venders, je bio pažen i mažen od kritkike i festivala, i na tom istom Kanu dobio je ’Zlatnu palmu’ za ’Pariz-Teksas’ (1984) a kao predsednik žirija otkrio je talenat i potencijal tada anonimnog Stivena Soderberga (’Seks, laži i video-trake’) a sada holivudskog mogula prvog reda. Ove godine on je bio na listi za odstrel, film mu je programiran za pretposlednji dan festivala, kopiju je završavao u poslednjem trenutku, a kritičarski noževi oštrili su se od prvog dana priželjkujući egzekuciju..

 

Dinko Tucaković: INTERVJU SA TOMI LI DŽONSOM: Nije tako loše za malog Indijanca iz Teksasa. Kažu, kada bi najsavršenija bilijarska kugla bila uvećana u proporcije naše planete, imali bi veće vrhove nego Himalaje i dublje depresije neke one u okeanima. Lice Tomija Li Džonsa ponajviše podseća na površinu Meseca. Dobitnik epizodnog ’Oskara’ za film BEGUNAC 1995. i ’Zlatne palme’ za glavnu ulogu u filmu koji je i sam režirao ’Tri sahrane Melkijadesa Estrade’ 2005., nominovan i ove godine za zlatnu statuetu koja je Bet Dejvis podsećala na njenog teču Oskara, apolutno ne pripada svetu glamura festivala u Kanu. Prava je antireklama za kozmetičke proizvode i softvere za korekciju ličnog opisa. Sreo sam ga u hotelu ’Grej d Albion’ u ’ulici Srba’, na doručku sa Džimom Džarmušem i Denisom Hoperom. Večiti sedokosi mladić, Džarmuš, sa kojim sam imao priliku da radim više intervjua i imao dosta regularnu komunikaciju, bio je toliko ljubazan da me pozove za njihov sto. Kada kažete doručak u Kanu, uveliko je oko podne a nije neobično i da u posluženju bude tekila ili viski. Bez leda naravno. Džarmuš je primao nagradu za celokupni opus pa je i platio ceh, Hoper je imao novi film sa Vendersom u konkurenciji, a Tomi Li Džons je pokušavao da nađe finansijere za svoj novi rediteljski poduhvat..



 

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (3):
N
E MOŽEŠ UVEK DA DOBIJEŠ ONO ŠTO HOĆEŠ. (
Izveštaj našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI). Završen je 61. Festival u Kanu. Najznačajnija filmska manifestacija na svetu. Da li Vas to uopšte još uvek zanima? U međuvremenu se dešava ”Gren slem” teniski turnir u Parizu, gde Ana, Jelena i Novak, kolo vode, Dima je pobedio na Eurosongu, a pod teškom kišom, Hamilton je u šikanama Monte Karla skockao još jedan F1 trijumf. O Mančesteru da i ne govorimo. I ko je sada taj Loran Kante, dobitnik ”Zlatne palme” za film ”Među zidovima”?
Kao da je Stara kanska dama poručila matičnoj francuskoj kinematografiji, počnimo ljubav ispočetka. Zahvaljujući talentu naše zemljakinje po rezoluciji 1244, Arti Dobroši, braća Darden su se dokopala palmice za scenario, i još uvek sanjaju onu treću veliku da preteknu Kustu, Imamuru i Bile Ogusta za filmske vjeki vjekova. Kanski pobednici su nevesela bratija, koju veliki distributeri zaobilaze u još većem luku, a filmska istorija ih zaboravlja već na sledećem festivalu. Pa u čemu je muka sinovci? Prokleta geopolitika
..

 

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (2): KUSTURICA I MARADONA. (Od našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI).
Mondenski Kan prodrmali su najveća fudbalska zvezda ikada Diego Armando Maradona, koga u njegovoj domovini jednostavno zovu Bog, i Emir Kusturica, koji je u svetskom filmu jedno od vodećih imena, a u Kanu kao dvostruki dobitnik «Palme», i sa još četiri filma u glavnom programu, čovek kome je sve dozvoljeno. Tako je i ponoćna projekcija filma «Maradona by Kusturica» bila pagansko slavlje na kojem su se tajno venčali fudbal i film. Na prepunoj konferenciji za štampu, začuđujuće, najviše pitanja o fudbalu su postavljale žene a Maradona se savim komotno osećao u ulozi velike filmske zvezde. Bila je to i prilika da dva antiglobalistička druga pljucnu po MMF-u, Havijeru Solani i naravno Džordžu Bušu mladjem. Nakon projekcije filma održan je velelepni parti na kome su glavne atrakcije bile šutiranje na gol preko živog zida u kojem su bile kartonske lutke, a počasno mesto je imao Platini..


 

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (1): KATAKLIZMA GLOBALIZMA. (Od našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI).
Ovogodišnje izdanje najdekadentnije ali i najvažnije filmske manifestacije u Evropi, sasvim izvesno biće manje uzbudljivo od izbora u ’Srbijici’. Ali gde ima vatre (a ona u svetu Zlatnih palmi i Fešn TV dijamanta snobovskog glamura, znači nove filmove Stivena Soderberga o revolucionarnoj ikoni Čeu i hipertalentovanom i toksikološki u potpunosti nerehabilitovanom Maradoni, u produkciji i režiji Emira Kusturice), ima i dima. Što nas opet dovodi na priču o seksu gde nije presudna stara dosetka koja dim povezuje sa ženskim polnim organom. OK. Možda je blagopočivajši Če danas maneken ’Benetona’ i onomad igrao basket sa Stanetom Dolancom na Brionima, a Maradona bez lopte više pravio decu i snimao filmove, tek ovogodišnji zvanični plakat festivala nad festivala, je (sado- mazo?) fotografija Dejvida Linča..

 

Dinko Tucaković: ANIMANIMA (NE) UZVRAĆA UDARAC.
Nije sve tako crno. Pogotovo ne u Čačku domicilu ANIMANIME, dinamičnog i ambicioznog festivala animiranog filma, koji prepoznaje, da je film (umetnost?) uvek veći od života, i sinergički spaja pod istom kapom nebeskom, strip, muziku, analogno i digitalno, nevino i sofisticirano... A tek animacija ... Da se ne ponavljamo, anima kao duša ... Prostori duha ANIMANIMA-e rasprostrli su se po svim kontinentima. Kažu kada oružje govori dok muze ćute, ali kao ta umilna androgina bića uopšte mogu da budu kastrirana ,odnosno ućutkana? I naravno kako božje goveče, čovek, ne može a da ne bude političko biće, "zoon politicon"? Naravno, ANIMANIMA će i ove godine široko otvoriti vrata šarenom svetu animacije od najjužnijeg juga Južne Amerike do najtužnijeg juga najstarije Evrope, pa sve do roga Južne Afrike..

 

Dinko Tucaković: "POČETAK SE ZOVE KOMENĆINI".
 In memoriam Luiđi Komenćini (Luigi Comencini) 1916 – 2007.

Biografija koja počinje krajem I svetskog rata (1918) i zalazi u prvu dekadu trećeg milenijuma (2007), suštinski je obeležila, italijanski i evropski film. Luiđi Komenćini počeo je neke suštinske poslove u jednoj od najznačajnijih evropskih kinematografija, italijanskoj. Bio je uticajan filmski kritičar i pre nego što je počeo da se bavi filmskom praksom. U smutnim vremenima pre II svetskog rata, učio je filmski zanat. Paralelno sa filmskom karijerom autora , posle najvećeg sukoba u istoriji cvilizacije, u kojem se oprobava u svim žanrovima, Komenćini udara temelje i Italijanskoj kinoteci (Cineteca Italiana) jednoj od vodećih arhivskih institucija na filmskoj mapi planete..

 

Dinko Tucaković: "SA ONE STRANE HLADNE PLANINE".
In memoriam Entoni Mingela (Anthonny Minghella) 1954 – 2008.

Jedan od okrutnih stereotipa povodom smrti je i fraza o tome kako je iznenadna. Entoni Mingela je upravo završavao produkciju poslednjeg dugometražnog igranog filma i epizodu u prestižnom omnibusu sa kremom globalne kinematografije. Dramski pisac razmažen najvećim priznanjima, lider britanskog teatra, i konačno zasut meteorskom kišom ’Oskara’, u neprimereno ranim godinama za viktorijanske standarde postao je i vitez. Kao na Direrovoj (Durer) grafici, ovaj Vitez je sreo Smrt, koja možda u njemu nije prepoznala vulkan talenta, ili ga je možda upravo zbog toga ljubomorno odvela na onu stranu hladne planine.
Njegovi italijanski preci su doneli u hladnu Britaniju umetnost svežine sladoleda..

 

Dinko Tucaković: 36. BEOGRADSKI FILMSKI FESTIVAL (FEST '08).
Teško je ili gotovo neukusno uopšte pokrenuti racionalan kritički aparat i baviti se anlizom 36 –og FEST-a održanog ove prestupne 2008. Sama činjenica da se festival desio, dan posle 21.02., i da je tehnički besprekorno funkcionisao, činjenica je vredna hvale. Problem je sa slaglicama. U okruženju regionalnih izazova, koji su na svetskoj festivalskoj mapi pepoznati kao svetski relevantni (Sarajevo, Motovun,a sve više i Skopje, Ljubljana, Zagreb ako se nostalgično bavimo isključivo ex-YU pejzažom), a i živahne domaće scene (Palić, Festival autorskog filma, Slobodna zona), FEST nikako da se trgne iz letargije i iskoristi tradiciju i potencijal, pa i izazov III milenijuma, da sretne neku svoju novu sudbinu, i prihvati odgovornost da postane ozbiljan festival ovog trenutka..

 

Dinko Tucaković: KOSOVO - JEDNA NEISPRIČANA FILMSKA PRIČA.
Deo istorije srpskog filma koji se odnosi na istorijska dešavanja na Kosovu i sam kosovski mit, samo je još jedan kamenčić u mozaiku, koji će nam dovršen, verovatno ispričati priču, kako se Istorija ponavlja onima koji je olako zaborave. I dok je sam početak nacionalne kinematografije sa prva dva igrana filma, ’Karađorđe’ (1911) i ’Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi’ (1911) obećavao da će istorijsko sećanje biti u samom srcu nove umetnosti, poletni filmski pioniri samo neku godinu kasnije podelili su sa ostatkom naroda golgotu  I svetskog rata, što je za rezultat imalo da se kinematografija između dva rata svela na živahnu manufakturu, čije rezultate uspevamo da sagledamo tek u poslednje dve decenije, pronalaskom i restauracijom gotovo celokupnog korpusa srpskog filma do II svetskog rata...

 

Dinko Tucaković: "POSLEDNJA SMRTONOSNA ŠALA".
In memoriam Hit Ledžer (Heath Ledger) 1979 – 2008 .

Jedan od vodećih glumaca novog milenijuma, Australijanac irskog porekla, za glumu se odlučio kao alternativu drugom mogućem izboru u toku školovanja, kulinarstvu. Sa nepunih osamnaest godina lutao je ulicam Sidneja,u koji je stigao sa 69 centi (australijskih) u džepu, tražeći šansu, a put do zvezda, iako kratak, bio je trnovit i pun stranputica. Napušta rodni kontinent i odlazi u Holivud, prolazeći kroz zamršeni lavirint audicija koje ga dovode do sporednih uloga u kojima koristi minijaturni prostor, da prezentuje ogroman potencijal.
Pravu priliku dobija 2000. ulogom u istorijskoj dram PATRIOTA (The Patriot), od koje sledi impresivan niz filmova koji ga sa jedne strane promovišu kao idola šiparica, a sa druge kao jednog od najkompletnijih glumaca svoje generacije..


 
 

Dinko Tucaković: TRANSCEDENTALNI STIL.
U filmskoj kritici i teoriji druge polovine XX-og veka, pojam ’transcedentalnog’ filma nastao je prvenstveno u pokušaju da se definiše onaj prostor koji je izmicao tradicionalistima, materijalistima i semiolozima, a koji se pojavljivao u delima izvesnih autora. Ova promišljanja sistematizovao je Pol Šreder (Paul Schraeder), na razmeđi svoje kritičarske i filmske karijere u knjizi OZU, DREJER, BRESON: TRANSCEDENTALNI STIL U FILMU (’Ozzu, Dreyer, Bresson: Transcedental Style in the Cinema’). Šreder će neka od teoretskih iskustava, kasnije preneti i u sopstvena kinematografska dela. Transcedentani stil, u teoretičarskim krugovima, bio je neretko osporavan, naročito od kritičara levice, koji kod Bresona nisu prepoznavali paradoks, nego manirizam..

 

ZAVRŠEN 19. FILMSKI FESTIVAL U TRSTU. Dinko Tucaković i Milan Nikodijević predstavili svoj film "Zabranjeni bez zabrane". ”Klopka” Srdana Golubovića među nagrađenima od publike. Ovogodišnji 19. Filmski festival u Trstu, održan od 17. do 24. januara, uspešno je završen. Glavnu nagradu grada Trsta i iznos od 5.000 evra dobio je poljski film “Trg spasilaca” Kristofa i Joane Kos- Krauze, koji efektno i suptilno govori o uticaju ekonomske krize na međusobne ljudske odnose. Nagrada za najbolji dokumentarac u iznosu od 2.500 evra otišla je ravnopravno u ruke filmovima, “Život je dugotrajni dan” Svenje Kliha iz Nemacke i “Trg Kalinovski” Jurija Casevatskog iz Estonije..


 
 

Dinko Tucaković: SRPSKI KRIMINALISTIČKI FILM - KORENI.
Ako fenomen izmiče definiciji da li to znači da ne postoji? Filmska kritička i teoretska misao nastala u vreme titoizma, slepo je pratila matrice socrealizma, teorije ogledala, izbegavajući da se suoči sa onim što joj svakodnevna filmska praksa, tada relevantna u evropskim okvirima, donosi kao izazov. Filmski časopisi koji su vaskrsli i sada u trećem milenijumu, neki i pod istim naslovom, udvorički su se bavili, recimo biografijom prvog među drugovima i tematima o istom. Jugoslavija, i njen najveći trodelni entitet Srbija, bili su u domenu teoretske i kritičke misli, najmračnija duhovna kolonija, sa časnim izuzecima Dr Dušana Stojanovića ili Dr Hrvoja Turkovića..

 

Dinko Tucaković: FILM KAO MATERIJALNO I NEMATERIJALNO NASLEĐE. Film u tehnološkom smislu je izum XIX-og veka, iako ideju pokretnih slika možemo da pratimo do vremena preistorijskih crteža, preko Platona, Leonarda pa sve do izuma fotografije, koja se nije kvalifikovala da postane umetnost. Film je logično sinkretičan i mnogo duguje svojim mlađim sestrama, ali je od strane mnogih umetnika proglašen kao najuticajnija umetnost XX-og veka, koja je uveliko promenila i one druge, prevashodno vizuelne umetnosti. Fotogenija, filmski roman, filmičnost, filmska brzina ... Filmska teorija je sa zadrškom i zaostatkom pratila pojavu nove umetnosti, pa se manifest sedme umetnosti pojavio gotovo dve decenije od pojave fenomena. Skepsa je genaralno pratila filmsku umetnost, pa tako u mnogim sredinama, naravno i očekivano u Srbiji, nije priznata ni prepoznata od lokalne Akademije nauka..

 

Dinko Tucaković: "GRAĐANKA DŽEJN" (Citizen Jane Fonda).
Povodom retrospektive filmova Džejn Fonde u
Kinoteci.

Rodila se 21.12.1937. kao Lejdi Džejn Simur Fonda (Lady Jane Seymor Fonda). Upravo na dan premijere filma SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA. Otac Henri (Henry) napustio je snimanje ljubavne scene sa Bet Dejvis (Bette Davis) da bi se poklonio (svojoj?) novoj princezi. Iako je preko Okeana besnio rat, to ju nije omelo da izraste u prelepu devojku zlatne kose, koju je više privlačilo manekenstvo nego li porodični zanat, gluma. Ali i kao za jednu drugu fatalnu plavušu, Grejs Keli (Grace Kelly) fatalna je bila sasvim neepohalna drama DRVO RASTE U BRUKLINU. Grejs je zablistala u ekranizaciji a Džejn na daskama koje život znače, koje su je nevidljivom ali predvidljivom žutom linijom odvele do filma..

 

Dinko Tucaković: "NORMAN MAJLER - GRUBIJANI NE PLEŠU".
In memoriam: Norman Majler (Norman Meiler, 1923 – 2007).

Junak ove uzbudljive priče koja se tek nedavno završila, je izvesni Norman Kingsli (Kingsley) rođen u Long Brenču (Long Branch), koji je kao i svaki mladić njegve epohe želio da postane pilot. Od 1939. na prestižnom Harvardu (Harward) studira aeronautički inženjering, a prvu priču objavljuje sa nepunih osamnaest godina. Nakon diplomiranja, 1943. regrutovan je i ubačen u kovitlac II svetskog rata. Služio je na Filpinima, kao – kuvar!..

 

Dinko Tucaković: DŽON TRAVOLTA OD HEROJA DO ANTIHEROJA I NAZAD. Povodom retrospektive filmova Džona Travolte u Kinoteci.
Džon Travolta (1954), pojavio se 70-ih godina prošlog veka, kao neočekivani i pomalo bogomdani heroj za filmadžije generacije ’novog Holivuda’. Sa socijalnim bekgraundom gubitnika i rokenrol nabojem novog Džejmsa Dina (James Dean), bio je upravo idealan za koncept vaskrsavanja klasičnog Holivuda. Kultno ostvarenje KERI (Carrie, 1976) samo je nagovestilo njegov potencijal, a meteorski uspeh dolazi sa dva njgledaija hita svoje epohe, sada neprikosnovenim klaicima popularne kulture, GROZNICA SUBOTOM UVEČE (Saturday night Fever, 1977) i BRILJANTIN (Grease, 1978)..

 

Dinko Tucaković: "HESUS FRANKO - PROROK TREŠ FILMA". Povodom retrospektive filmova Hesusa Franka u Kinoteci.
Istoriju filma, kao i istoriju kao takvu, neprestano pišu i revidiraju pobednici. U svetu umetnosti naročito je opasno da kriterijum za partenon, odnosno za definitivan sud o autoru, bude motivisan oficijelnim nagradama, čak i onim najprestižnijim, ili blagonaklonom recepcijom kritike. Tako za svakog ’gubitnika’ dođe njegovih petnaest minuta slave. Pogotovo ako se gubitnik zove Hesus Hes Franko (Jesus Jes Franco) i iza sebe za pola veka karijere (1957 – 2007) ima oko 200 stotine dugometražnih filmova, i još uvek aktivno radi..

 

Dinko Tucaković: SVE ŠTO STE HTELI DA ZNATE O NITRATU A NISTE SMELI DA PITATE. IX FESTIVAL NITRATNOG FILMA (Svetlosti zapaljive pozornice) od 28. oktobra do 4. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci.
Približavajući se korak po korak jubilarnom, desetom izdanju, svesni smo da iako je NITRATNI FESTIVAL postao neizbežan deo filmske festivalske scene u Srbiji i jedan od najvažnijih te vrste u svetu , u domaćoj javnosti još uvek postoji nedoumica, šta je to ustvari nitratni film?
Nitroceluloza je glavni sastojak baruta, ali sa druge strane, osim ove svoje destruktivne osobine koristi se i u medicinske svehe, a za umetnost filma je nezaobilazna, jer je na filmskoj traci sa nitratnom bazom, sedma umetnost stvarana od 1894. pa sve do kraja pedestih godina, a u manje privilegovanim delovima planete i još koju deceniju duže.
.

 

Dinko Tucaković: VELIKI SAURA. Povodom retrospektive filmova Karlosa Saure u Jugoslovenskoj Kinoteci.
U kontinuiranoj prezentaciji španske kinematografije u saradnji Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu i Jugoslovenske kinoteke, došao je red i na najvećeg živog autora iberijskog filma, Karlosa Sauru (Carlos Saura). Iako ostatak planete verovatno bolje poznaje jednog Almodovara (Almodovar) upravo je Saura taj koji drži vertikalu španskog filma od Bunjuela (Bunuel), preko Berlange (Berlanga), pa sve do Lune (Luna), de la Iglesije (de la Iglesia) i drugih velikih talenata kojima pripada savremeni trenutak. Ali u umetnosti, samo je večnost ta koja donosi definitivne sudove i uspostavlja redosled stvari..

 

Dinko Tucaković: AUTO(RSKA) POETIKA.
In memoriam - Ingmar Bergman (Ingmar Bergman, 1918 – 2007)
In memorima
- Mikelandjelo Antonioni (Michaelangelo Antonioni, 1912 – 2007). Postojao je jedan dan u istoriji (popularne) muzike kada su tvrdili da je muzika umrla. U avionskoj nesreći, idući sa beznačajne tezge poginuli su Badi Holi (Buddy Holley), Riči Valens (Ritchie Vallence) i Big Baper (Big Booper). Pola veka kasnije, ili nešto malo manje, ali sasvim nebitno za ovu priču, u julu 2007., Bergaman i Antonioni su otišli na onu stranu modre reke sa obalama zaborava. Da li je to bio dan kada je umro film ? Umrli su bioskopi, a slepi, i gotovo potpuno gluvi Antonioni, i protestantsko dobro organizovani Bergman nisu doživeli stotu, u sezoni u kojoj roeknrol penzioneri, kotrljaju još jednu turneju, iako je jedan rok prorok svojevremeno obajvio da je svako od nas tek : ’Suviše star za rokenrol a premlad da umre.’! Istorije starih naroda pamte vremena u kojima su ’bogovi hodali sa ljudima’ . Film, kao najmlađi u sestrinstvu, muza, zašao je u treći vek, i drugi milenijum, iako broji svega nešto više od sto leta. Šta bi film bio bez Bergmana i Antonionija?..

 

Završen međunarodni festival animacije ANIMANIMA u Čačku.
Od 20. do 22. septembra 2007. godine u Čačku je održan međunarodni festival animacije ANIMANIMA. Za Grand Prix festivala, tradicionalni "Zlatni štift", takmičilo se preko 59 filmova iz 23 zemlje celog sveta. Veliki broj atraktivnih filmova van konkurencije bilo je moguće videti u više revijalnih programa. Festivalska publika je uživala u reviji filmova koji su se 2006. ovenčali nagradama na najprestižnijem svetskom festivalu animacije u Anesiju. ANIMANIMA 2007 predstavila je i budućnost srpske animacije: u programu WORK IN PROGRESS, nekolicina domaćih autora je u interakciji sa publikom živopisno dočarala "slatke muke" nastajanja animiranih ostvarenja. Posebnu pažnju izazvao je specijalni program THE BEST FROM NORWAY koji je predstavio norvešku animaciju, po prvi put u Srbiji u onom obimu i na način na koji to ona zaista i zaslužuje. Umetnički direktor festivala je naš istaknuti član borda FIPRESCI Srbije, Dinko Tucaković dok je u organizaciji festivala bio takođe, naš član Marjan Vujović. Detaljnije o nagradama i festivalu ANIMANIMA..

 

Dodeljena FIPRESCI nagrada na 36. Filmskom festivalu u Sopotu.
N
a 36. Filmskom festivalu u Sopotu (SOFEST '07) koji je održan od 9. do 13. jula žiri kritike FIPRESCI Srbija nagradu FIPRESCI za najbolju produkciju u 2006/07 godini dodelio je filmu "PEŠČANIK" reditelja Sabolča Tolnaija u produkciji Art&Popcorn iz Beograda. Žiri je zasedao u sastavu: Milan Nikodijević (slobodni novinar, Novi Sad/Vrnjačka Banja), Dinko Tucaković (Jugoslovenska Kinoteka, Beograd) i Zoran Debeljak (TV Vrnjačka Banja, Vrnjačka Banja). Žiri je konstatovao "da je ostvarenje Sabolča Tolnaija iskorak u okvirima srpske kinematografije oličen u formi filmskog izraza i tretiranju višeznačnog literarnog predloška baštinjenog u delima harizmatičnog Danila Kiša. Žiri ističe i zaslugu producenta da ambiciozno postavljen koncept realizuje na najbolji profesionalni način u zadatim uslovima."..

 

Dinko Tucaković: ZAŠTO UOPŠTE VIŠE TAJ ŠARLO?
30 godina od smrti Čarlija Čaplina.

"Da biste napravili komediju potrebni su Vam samo park, policajac i lepa devojka." Ser Čarls Spenser Čaplin (1889 - 1977). Ako očekujete da na početku saznate da je Čarli, u Srbiji bolje poznat, kao Šarlo, bio dete vodviljskih komičara Čarla seniora i Hane gorko se varate. Pa zar nije sam Breht tvrdio da tako počinju sve relevantne biografije komunističkih žreca iz sada nepostojećeg DDR-a! Konačno njegov duh se nadkrilio nad internetom ali i što je mnogo važnije, kolonizovao je podsvest svih onih koji vole ili bar poznaju film..

 

Srpska sekcija FIPRESCI na filmskom festivalu u VIZBADENU.
U Vizbadenu je održan sedmi po redu međunarodni filmski festival GO EAST u organizaciji Nemačkog filmskog instituta i pod pokroviteljstvom pokrajine Hesen.
Srpski film, njegovi autori i poslenici ponovo su bili značajno zastupljeni na festivalu. Član glavnog žirija bio je filmski kritičar Večernjih Novosti, Borislav Anđelić dok je u glavnom programu mesto našla KLOPKA Srdana Golubovića. Na sastanku Izvršnog odbora evropske federacije filmskih arhiva u Vizbadenu je boravio i Dinko Tucaković. Detaljnije..

 

Omaž Nebojši Đukeliću na Niškoj TV.
Niška gradska televizija prikazala je u 17. i 18. marta "Omaž Nebojši Đukeliću", emisiju posvećenu pokojnom uredniku filmskog programa TV Beograd i nekada selektoru FEST-a. Emisija je snimak tribine o Đukeliću koja je 10. marta održana u Niškom kulturnom centru, uz učešće njegovih nekadašnjih saradnika - dramaturga Maje Vujović, upravnika Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinka Tucakovića i filmskog urednika tv kanala "Film plus" Ivana Karla.. Više informacija.

 

DINKO TUCAKOVIĆ u žiriju kritike FIPRESCI prestižnog BERLINALA.
ZVEZDE I ZVEZDICE ili GDE SAM VEĆ VIDEO TAJ DÉJÀ VU?
Zvezde, filmadžije i reditelji organizovali su nezavisnu filmsku proukciju, već u ranoj fazi, 1919. godine. Gotovo vek kasnije pritisak filmskih studija I tržišta u potunosti je izmenio izled savremene filmske scene. BERLINALE, filmski festival u Berlinu, pravi je spomenik ’new age-a’ kinematografije ka digitanoj tranziciji … I zvanično je oglašeno ne ono ničeansko da je BOG MRTAV (Der GOT IS TOT) nego da je Autor, kao takav nepotreban i … mrtav!..

 

 

 

 

Nagrada FIPRESCI za najbolji film na 34. FEST-u.
Žiri YU sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara na 34. Beogradskom međunarodnom filmskom festivalu (FEST 06) u sastavu Dušan Vukić, Dinko Tucaković i Saša Janković, nagradu FIPRESCI za najbolji film dodelio je ostvarenju Vima Vendersa "Kad prošlost zakuca" dok je specijalno priznanje FIPRESCI dodelio filmu
Jovana Jovanovića "Mlad i zdrav kao ruža"..

 

 

 

 

 

 

 naslovna | o nama | godišnje nagrade| festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-18.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER