BORISLAV ANĐELIĆ: 68. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - 2018 - "TMURNO NEBO NAD BERLINOM". Ako je suditi po dometima prvih prikazanih filmova na ovogodišnjem 68. Filmskom festivalu u Berlinu (koji se ove godine održava od 15. do 25. februara) nameće se zaključak da su poznata imena svojim filmovima uglavnom razočarala publiku. Miljenik festivala, Amerikanac Ves Anderson, ranije je uspešno nalazio svoje mesto u takmičarskom programu. Ovoga puta, uneo je dosta radosti otvorivši prvi put festival simpatičnim animiranim filmom "Ostrvom pasa". Mada je priča o dečaku koji se udružuje sa pet pasa da spase svog ljubimca zatočenog na ostrvu najavila pozitivnu atmosferu čitave manifestacije, to se, nažalost, nije obistinilo. Tmurni oblaci su se nadvili nad ovogodišnjim takmičarskim programom već sa prvim igranim filmovima. "Damsel" braće Zelner (daleko su u svakom pogledu od braće Koen), koji su producenti, scenaristi i reditelji ovog vesterna, a takođe i nosioci glavnih uloga, uz Roberta Patinsona i Miju Vasikovsku, podbacio je na svim nivoima. Ništa bolje nije prošla ni "Eva" uglednog francuskog reditelja Benoa Žakoa..

BORISLAV ANĐELIĆ: 68. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - 2018 - "POČEO 68. BERLINALE". U trci za Zlatnog medveda, od 15. do 25. februara, o ćemu ce odlučivati međunarodni žiri kojim predsedava kultni nemački reditelj Tom Tikver, ove godine će se, posle dugo vremena, naći i film u manjinskoj srpskoj koprodukciji, ruski biopik Alekseja Germana mlađeg o ruskom piscu Sergeju Dovlatovu u kome naslovnu ulogu igra naš mladi glumac Milan Marić. Reč je o provokativnom ostvarenju koje prati nekoliko dana u životu Dovlatova sedamdesetih godina prošlog veka u kontekstu tadašnjeg SSSR-a. Ugledni prateći programi, poput, Panorame i Foruma, iako su u svojevrsnoj fazi novog pakovanja, i ove godine imaju veoma zanimljive i bogate programe. U okviru programa Panorama nalazi se čak 47 filmova iz 40 zemalja, a među njima 20 dokumentarnih filmova koji se na provokativan i smeo način bave nekim aktuelnim problemima savremene stvarnosti i recidivima gorkih uspomena iz prošlosti..

BORISLAV ANĐELIĆ: FILMSKA 2017 - ENERGIJA SENKI.
Prohujala 2017. godina ostvarila je, uz nekoliko časnih izuzetaka, dosta skromne rezultate. Društvena finansijska podrška koja dobija na značenju kroz rad Filmskog centra Srbije i Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori, kao i nekoliko televizija, svakako stimulativno deluje na rast produkcijskog potencijala u našoj sredini, ali, nažalost, nije uspela na širem planu da značajnije probudi kreativni autorski nivo. U takvoj situaciji najdalje je otišao Emir Kusturica sa svojim najnovijim delom "Na mlečnom putu". Reč je o vizuelno i tematski bogatom produkcijskom ostvarenju, u kome Kusturica, kao reditelj, ujedno i scenarista, a i tumač jednog od glavnih likova, u postmodernističkom maniru uz obilje crnog humora u vidu metafora, ali i niz citata ekspresivne ikonografije karakteristične za njegov opus, uspešno tvori svoj bajkovit, ali na momente i surovo brutalan svet..

BORISLAV ANĐELIĆ: 58. FILMSKI FESTIVAL U SOLUNU - 2017 - "POTRAGA ZA KORENIMA". Međunarodni žiri kojim je predsedavala ugledna umetnica iz Palestine Anamari Jašir i u kome je učestvovao i umetnički direktor Karlovih Vara Karel Oh, na iznenađenje mnogih, odlučio je da glavnu nagradu “Zlatnog Aleksandra” koja nosi ime legendarnog grčkog reditelja Tea Angelopulosa dodeli švedskom filmu “Gavrani” debitanta Jensa Asura, koji svojom vizuelno upečatljivom pričom koja se bavi borbom usamljenog farmera da spase svoje imanje od naleta brutalne modernizacije, ipak, nije na najbolji način našao put do publike.
Nagradu “Srebrnog Aleksandra” dobio je iranski film “Bez datuma, bez potpisa” Vahida Džalilvandua, snažan film koji se na delikatan način bavi moralno etičkim dilemama u kontekstu savremenog iranskog društva, kome je, takođe, pripala i nagrada žirija kritike FIPRESCI, a po mišljenju većine prisutnih bio je to i najbolji film festivala..

BORISLAV ANĐELIĆ: 38. FILMSKI FESTIVAL "BRAĆA MANAKI" U BITOLJU- 2017 - "ZLATNA KAMERA MARSELU REVU".
Festival “Braća Manaki” u Bitolju, u Makedoniji, osmišljen je svojevremeno da prati rad filmskih snimatelja a stvoren je još u vreme zajedničke države Jugoslavije ali je vremenom prerastao u značajnu međunarodnu filmsku manifestaciju filmskih snimatelja sa svih strana sveta. Ovogodišnje tridesetosmo izdanje, pod rukovodstvom direktora Blagoja Kunovskog, inače uglednog filmskog kritičara i saradnju Gene Georgijevske, ponudilo je prisutnima i publici veoma bogat, preko devedeset, dugometrazno igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, smeštena u nekoliko različitih programskih celina, koji su svojom posvećenošću radu snimatelja i kvalitetom, opravdali ugledno mesto manifestacije “Braća Manaki” u svetu..

BORISLAV ANĐELIĆ: 43. FILMSKI FESTIVAL U TORONTU - 2017 - "PREGRŠT PREMIJERA ALI ISPOD OČEKIVANJA". Ovogodišnje izdanje jednog od najuglednijih svetskih filmskih festivala nije, na žalost, ispunilo velika očekivanja njegovih organizatora, kritike i brojne publike. Ove godine je na programu bilo znatno manje igranih filmova ( za 14% tj. 255 u odnosu na 296 od prošle godine), čiji su reditelji bila mnoga poznata svetska imena, od kojih se u najavama dosta očekivalo, uz ucesce kultnih glumačkih imena ali većina tih ostvarenja bila su osrednjih vrednosti. Mada Toronto medijski i dalje važi kao "lansirna platforma" za Oskarovsku trku, njegovu poziciju poslednjih godina ozbiljno ugrožavaju Teluride i Venecijanski festival, gde se i ove godine našlo mnogo poznatih imena, koja su se potom obrela i u Torontu, a čiji filmovi ako je suditi po sajtu Goldderby koji se bavi predviđanjima kandidata za Oskara se visoko kotiraju za nominacije. Činjenica je da ove godine nije bilo filma koji je pobrao sve simpatije kritike i publike i biće veoma zanimljivo kome će se carstvu privoleti Izbor naroda, glasovi publike, ove godine, čiji se izbor prethodnih godina često poklapao za kasnijim izborom za nominacije..

BORISLAV ANĐELIĆ: 52. FILMSKI FESTIVAL U KARLOVIM VARIMA - 2017 - "NA PRAGU NOVIH IZAZOVA". Jedan od najuglednijih međunarodnih filmskih festivala, smešten u predivni ambijent poznatog banjskog odmarališta Karlovih Vara u Češkoj, uspešno je završen tradicionalnom svečanom podelom nagrada. Ovogodišnje, pedesetdrugo izdanje festivala, koji se održavao od 30. juna do 8 jula, pod umetničkim rukovodstvom Karela Oha, zadržalo se u okviru svoje prepoznatljive programske matrice, glavnog takmičarskog programa u konkurenciji igranog i dokumentarnog filma i programa “Istočno od Zapada” uz nekoliko atraktivnih vešto osmišljenih pratećih programa. Festivalski izbor od čak 207 filmova ponudio je niz izazova pretezno mlađoj publici, većinom studentima i mladim umetnicima, kao i brojnim domaćim i stranim novinarima sa svih strana sveta. Posebnu pažnju ove godine privukao je svojevrstan omaž poznatim imenima iz sveta kritike uz njihovo prisustvo u vidu programa “Šest bliskih susreta” u kome su prikazani filmovi u izboru poznatih kritičara koji su na njih ostavili snažan utisak. Među ovim filmovima posebnu pažnju zadobilo je prikazivanje filma “W.R.- Misterije organizma” našeg proslavljenog reditelja Dušana Makavejeva u izboru renomiranih izraelskih kritičara..

BORISLAV ANĐELIĆ: 70. FILMSKI FESTIVAL U KANU - 2017 - "IZNEVERENI JUBILEJ".
Najugledniji filmski festival u svetu, kanska manifestacija, svečano je otvorena u Paleu na kultnoj Kroazeti, po jubilarni, sedamdeseti put, filmom “Ismaelovi fantomi” francuskog autora Arnoa Deplešena. U veoma dinamičnom svetu savremenog filma, gde na scenu veoma agresivno nastupaju neki novi producentski i distributerski giganti, kanska manifestacija, za sada, uspešno uspeva da zadrži svoje vodeće mesto. Ostajući veran svojoj osnovnoj kreativnoj matrici, koju u hodu uvek prilagođava savremenim tokovima, kanski festival, pod umetničkim rukovodstvom Tijeri Fremoa, tradicionalno na svojim programima predstavlja poznata autorska imena, od kojih su mnogi upravo u Kanu stekli svoj kultni status, vešto uklapajući mnoge nove autore, ne samo u trku za Zlatnom palmom, nego i na uglednim pratećim programima Izvestan pogled, Izboru reditelja i Nedelji kritike..

BORISLAV ANĐELIĆ: 17. FILMSKI FESTIVAL "GO EAST" U VISBADENU - 2017 - "TRIJUMF BOJANA VULETIĆA".
Ovogodišnji, sedamnaesti po redu, festival srednje i istočnoevropskog filma goEast, koji se tradicionalno održava u Visbadenu u nemačkoj pokrajini Hesen, pod umetničkim rukovodstvom Gabi Babic, koja iz godine u godinu proširuje i obogaćuje programsku matricu festivala, ponudio je svima prisutnima veoma zanimljiv izbor filmova, kao i pratećih događanja.
Reč je o manifestaciji, iza koje stoji Nemački filmski institut iz Frankfurta, koja tokom godina dobija na značenju i koji sa svojom politički intoniranim izborom, kao i pratećim programima, uspešno korespondira sa kulturnim i društvenim kretanjima i vrlo često turbulentnim sredinama iz kojih filmovi dolaze..

BORISLAV ANĐELIĆ: 14. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA U LINCU - 2017 - "U ZNAKU ŽENA".
Festival evropskog filma “Crossing Europe”, pokrenut u okviru inicijative kada je Linc bio kulturna prestonica Evrope, uspešno je, po četrnaesti put, ponudio, pod rukovodstvom agilne Kristine Dolhofer, koja je i osnovala ovu manifestaciju, svojim brojnim gledaocima i gostima, zanimljiv izbor filmova pretežno mladih autora. U glavnoj konkurenciji igranih filmova, među dvanaest naslova, našlo se deset debitanata, a naročitu pažnju skreće činjenica da je među njima čak sedam žena. Ono što posebno karakteriše filmove ovih mladih žena reditelja je veština da se bez ustezanja bave veoma ozbiljnim problemima svojih sredina i junaka na izuzetno hrabar i umetnički uzbudljiv način. U tom smislu posebnu pažnju zaslužuje “Tuđa kuća” Rasudan Gluridze iz Gruzije koja uz sjajnu glumačku ekipu i briljantnu crno belu kameru smelo govori o svakodnevici ljudi, koji na ivici ratnih zbivanja, uprkos teskoćama, gubitka indentiteta i problema odrastanja mladih, traže smisao da koliko toliko normalno nastave svoje živote..

BORISLAV ANĐELIĆ: 20. FILMSKI FESTIVAL "DIJAGONALE" U GRACU - 2017 - "NOVI TONOVI NA LEPOM PLAVOM DUNAVU".
Ovogodišnji, jubilarni, dvadeseti Festival austrijskog filma, popularno nazvan Dijagonale, predstavljao je,za sve pratioce, goste i učesnike festivala, izvršnu platformu za tumačenje u kom pravcu se kreće savremeni film u Austriji. Kinematografija koja je na svetskoj sceni poslednjih decenija bila u znaku kultnih reditelja Mihaela Hanekea i Ulriha Zajdla, uz zavidan visok nivo produkcije, ove godine je demonstrirala prisutnost novih imena i tonova u austrijskom filmu. Ovaj trend koji se uspešno nadovezuje na već afirmisana značenja savremenog austrijskog filma, kao okosnicu, ove godine, imao je dominaciju tema iz ličnog i društvenog života svakodnevice. Bilo da je reč o dubljim psihološkim traganjima u odnosu prema svojim junacima, što je inače bitna osobina austrijskog filma u celini, bilo da je reč o efektima ekonomskih teškoća u tranziciji ili izbegličkog cunamija, novi austrijski film se hrabro, i u većini slučajeva, uspešno suočava sa životima svojih sunarodnika u ambijentu današnjice..

BORISLAV ANĐELIĆ: 67. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - 2017 - "BERLINALE I NEKE HRABRE ŽENE".
Svetskom premijerom filma “Đango”, rediteljskim debijem francuskog scenariste i producenta, Etjena Komara, rađenim prema biografskim motivima iz života legendarnog gitariste romskog porekla Đanga Rajnharta, u Paleu na Potsdamer Placu, koji nosi ime kultne filmske glumice Marlene Ditrih, otvoren je ovogodišnji 67. Međunarodni filmski festival u Berlinu. Sa pomenutim filmom na otvaranju umetnički direktor Berlinala, Ditrih Koslik, na najbolji način nastavlja uspešnu tradiciju ove manifestacije, stvorene svojevremeno u doba hladnoratovske atmosfere, koja je vremenom prerasla u dinamičnu platformu suočavanja sa aktuelnim bavljenjem političkim izazovima i temama iz čitavog sveta. U tom smislu, ponuđeni takmičarski program, gde se 18 filmova našlo u trci za uglednu nagradu Zlatnog medveda, uz Berlinale special i programe Panorame i Foruma, ponudio je brojnim gledaocima i poštovaocima festivala u filmskom svetu, veoma uzbudljive filmske dane..

MAĐARSKI FILM "ŠAULOV SIN" REDITELJA LASLA NEMEŠA NAJBOLJI FILM 21. BEOGRADSKOG FESTIVALA AUTORSKOG FILMA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija 21. Festivala autorskog filma, koji je održan od 27. novembra do 5. decembra 2015. godine u Beogradu u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik), Milan Vlajčić i Miodrag Novaković, nagradu "Slobodan Novaković" FIPRESCI za NAJBOLJI FILM festivala dodelio je mađarskom filmu „ŠAULOV SIN“ (Saul fia, 2015, Hungary) Lasla Nemeša za "izuzetni kinematografski doprinos obradi teme holokausta koja u ovom izdanju dobija novu dimenziju".  Takođe, žiri FIPRESCI Srbija dodelio je i Specijalno priznanje (Special mention) kineskom filmu "PLANINE MOGU DA ODU" Đija Žangkea za "epski civilizacijski pristup temi tranzicije na prelazu dva milenijuma"..

FIPRESCI NAGRADE NA FILMSKIM SUSRETIMA U NIŠU 2015.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija jubilarnog 50. Filmskog festivala u Nišu - FILMSKI SUSRETI '2015, koji je održan od 22. do 28. avgusta 2015. godine koji je radio u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik žirija), Vladimir Džudović i Milan Nikodijević i dodelio je tradicionalne FIPRESCI nagrade. Nagradu FIPRESCI za najbolju žensku ulogu žiri je dodelio Nataši Ninković za ulogu u filmu "Bez stepenika" reditelja Marka Novakovića "za dramski upečatljivo i emotivno osmišljeno tumačenje lika unutar dinamičnih međuljudskih porodičnih odnosa". Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Nikola Rakočević (na slici gore) tumačeći Rudolfa Cistlera u filmu "Branio sam Mladu Bosnu" Srđana Koljevića kao i za impresivnu ulogu u filmu "Travelator" Dušana Milića. U saopštenju žirija se navodi da se nagrada dodeljuje Rakočeviću "za provokativnu i uverljivu interpretaciju dva potpuno različita lika smeštena u vremenski i žanrovski suprotnom kontekstu". Žiri je takođe dodelio i nagradu za najboljeg debitanta Denisu Muriću (na slici dole) za uloge filmovima "Ničije dete" Vuka Ršumovića i "Enklava" Gorana Radovanovića, "za ubedljivu svežinu izraza kojim tumači izuzetno zahtevne uloge svojih vršnjaka"..

BORISLAV ANĐELIĆ: FILMSKI FESTIVAL "DIJAGONALE 2009" U GRACU.
Nedavno završen Festival austrijskog filma, poznatiji pod nazivom Dijagonale, koji se tradicionalno održava u Gracu, predstavlja filmsku manifestaciju od koje se može dosta naučiti, kada je reč o skromnom, ali efektnom predstavljanju nacionalne kinematografije.Pod dirigentskom palicom nove direktorke ovog festivala, Barbare Pihler, manifestacija nastavlja ranije uvrđenu programsku šemu, prezentacije savremenog austrijskog filma, kako na planu dugometražnog igranog, dokumentarnog i kratkog a takođe i animiranog i eksperimentalnog filma. Istovremeno, ovaj program prate i retrospektive poznatih autora iz austrijske filmske baštine, izbor filmova autora iz regiona (među kojima je bio i film našeg Stefana Arsenijevića “Ljubav i drugi zločini”), a sve je ispaćeno i povezano sa konceptualnim filmovima nekih poznatih likovnih autora, poput Bugarke na radu u Beču, Mare Matuskove ili Darujusa Kovalskog. Reč je, dakle, o transparentnoj, zanimljivoj manifestaciji predstavljanja nacionalne kinematografije, mestu okupljanja i suočavanja poznatih i onih koji dolaze autora i producenata..

ITALIJANSKI FILMOVI "GOMORA" MATEA GARONEA I "DIV" PAOLA SORENTINA, NAJBOLJI FILMOVI  37. BEOGRADSKOG FESTA. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  37. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '09, koji je održan od 20. februara do 1. marta 2009. godine u Beogradu u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik žirija, Večernje novosti), Dinko Tucaković (Kinoteka) i Milan Nikodijević (slobodni novinar), nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je ravnopravno (ex-aequo) italijanskim filmovima „GOMORA“ Matea Garonea i "DIV" Paola Sorentina. Nagradu je na završnoj konferenciji FEST-a u ime reditelja filmova primila direktorka Italijanskog kulturnog centra u Beogradu Dr ALESANDRA BERTINI MALGARINI koju joj je uručio predsednik žirija Borislav Anđelić. Pogledajte detaljne izveštaje članova ovogodišnjeg žirija i fotografije sa dodele nagrada..

BORISLAV ANĐELIĆ NA 26. FILMSKOM FESTIVALU U TORINU.
U svetu iz dana u dan raste broj filmskih festivala, koji postaju sve više supstitucija za izgubljeno tržište autorskih, nezavisnih i malih kinematografija, pred invazijom američke komercijalne industrije. Takav je i festival u Torinu. Ipak, malo je festivala na kome, iz večeri u veče, jedan značajan, brojnim nagradama ovenčan, autor kakav je nesporno, poznati italijanski reditelj, Nani Moreti, kao predsednik saveta festivala, predstavlja publici dupke punih dvorana, svoje buduće kolege, debitante iz svih krajeva sveta, koji ovde u Torinu dolaze sa željom da se suoče sa za njih novom publikom, da bi posle filma o njihovim ostvarenjima poveo i razgovor sa njima..

BORISLAV ANĐELIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U KOTBUSU.
POBEDNIK RUSKI FILM "ZAROBLJENIK" ALEKSEJA UČITELA.
Godinu punoletstva, festival istočnoevropskog filma, koji se održava u malom univerzitetskom gradu Kotbusu na severu Nemačke, dočekao je veoma uspešno. Višegodišnji trud direktora Ronalda Rusta i njegovog kreativnog tima je krunisan zapaženim rezultatima,od činjenice da je festival ove godine u izboru renomiranog američkog filmskog časopisa “Verajeti” uvršćen u izbor među pedeset najinteresantnijih festivala u svetu u konkurenciji čak hiljadu manifestacija, do toga da je festival imao 136 filmova iz 36 zemalja i da je privukao preko 500 profesionalnih gostiju i imao preko 17.300 posetilaca što je dosadašnji rekord..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u dnevnom listu "Večernje Novosti" (Oktobar, 2008).
“Turneja” Gorana Markovića je ostvarenje oporih sudbina i provokativnih suočavanja. Nastala još davne 1996. godine, ova priča o trupi beogradskih glumaca koji, u vreme najveće inflacije1993. u potrazi za “tezgom” i po kojom devizom, odlaze u građanskim ratom zahvaćenu Bosnu, prvobitno se, u post Dejtonskom periodu, obrela na sceni Ateljea 212, gde je imala zapažen uspeh. Posle ravno dvanaest godina, pojava filmske verzije “Turneje”, obogaćene iskustvenim spoznajama ambijenta traumatizovanog ratnim razaranjima i uz kritičku distancu, u odnosu na delikatna pitanja političke korektnosti, unela je zapažen dašak svežine u našu filmsku produkciju. Ako aristotelovski shvaćena katarza ima još uvek pravo građanstva u savremenoj umetnosti, ona se može osetiti u Markovićevoj “Turneji”..

BORISLAV ANĐELIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U HAMBURGU. NAGRADA BOSANSKOM REDITELJU SRĐANU VULETIĆU.
Filmski festival u Hamburgu nema takmičarski karakter, niti svoj žiri, ali uprkos tome obiluje brojnim nagradama na zadovoljstvo publike i prisutnih autora. Ove godine, na upravo završenom festivalu, najvažniju nagradu ELFE, koju dodeljuje grad Hamburg, u konkurenciji filmova koji su direktno ili indirektno u vezi sa gradom bilo lokacijski ili kao producenti, dobio je SRĐAN VULETIĆ za film “TEŠKO JE BITI FIN”. Ovaj Vuletićev film, prikazan je u okviru programa “Severna svetla”, a ostvaren je saradnjom Bosne, Slovenije i Srbije, kao i Riva filma iz Hamburga. Inače iz regiona je prikazan i film “Kino Lika” Dalibora Matanića iz Hrvatske koji je bio na programu “Agenda 08”, a našu kinematografiju je zastupao film “Princ od papira” Marka Kostića u konkurenciji filmova za decu. ART nagrada otišla je u ruke Francuza Žan Stefani Suvarija za njegov potresan, poludokumentaran film “Džoni ludi pas”, o deci ratnicima u Liberiji. Nagrada lokalnih kritičara pripala je Amerikanki Kortni Hant za “Smrznutu reku”, dok je nagradu publike dobila Francuskinja Kler Deni za “35 Rhum”. Jedinu festivalsku nagradu, nagradu Daglas Sirk, za doprinos filmskoj umetnosti, dobio je kanadski reditelj Atom Egojan, koji ju je lično primio uz prikazivanje njegovog najnovijeg filma “Odanost”.
Na festivalu u okviru veoma razuđene programske ponude autorskih, igranih i dokumentarnih filmova prikazano je preko 135 filmova iz 34 zemalja sveta, uz izuzetnu posećenost i razgovore sa prisutnim rediteljima posle projekcija filmova..

Borislav Anđelić: 33. FILMSKI FESTIVAL U TORONTU - LOV NA OSKARE.
Bogat i raznovrstan program. Preko 312 filmova iz 64 zemlje.
Sa 33. Filmskim festivalom u Torontu, održanim od 4. do 14. septembra, počela je sezona lova na Oskare. U nemilosrdnoj borbi za primat u sve brojnijoj porodici filmskih festivala, kojim dominiraju, već godinama, takmičarski festivali u Evropi, u Berlinu, Kanu i Veneciji, međunarodni filmski festival u Torontu, tokom godina, svojim netakmičarskim karakterom i uz podršku snažne američke komercijalne kinematografije, postao je mesto “poslednjeg obračuna” potencijalnih kandidata za Oskara. Mnogi moćni producenti započinju svoju marketinšku akciju u konkurenciji za Oskara upravo ovde u Torontu, gde im se pruža šansa da promovišu i istaknu svoje kandidate i dobiju odgovarajuću repliku od medija i publike u vidu kritičkog mišljenja, koje im može pomoći u daljoj promociji budućih pobednika ili barem obezbediti snažnu podršku publike u daljoj sudbini filmova na kasama širom sveta..

Borislav Anđelić: 14. FILMSKI FESTIVAL U SARAJEVU.
Na marginama 14. Filmskog festivala u Sarajevu. Regionalnim takmičarskim programom dominirale teme smrti, nasilja i beznađa.
Ukupna ponuda filmova na ovogodišnjem 14. filmskom festivalu u Sarajevu je, i ove godine bila bogata i uprkos, mnogih već ranije na festivalima viđenih filmova, bila je izuzetno informativna, uz visok nivo posećenosti kako od strane publike, tako i brojnih gostiju iz inostranstva. U glavnom fokusu manifestacije je, kao i prethodnih godina, regionalni takmičarski program, koji postaje iz godine u godinu sve prestižniji i od crvenog tepiha uz prisustvo autora i kreatora filmova, pleni medijsku i pažnju publike a svojim provokativnim temama, bez obzira na konačne umetničke rezultate, izaziva dalje pro et contra polemike..

Borislav Anđelić o filmu "SEKS I GRAD" Majkla Patrika Kinga.
Pokušaj da se jedna, već uveliko potrošena, uspešna sitkom serija, posle četiri godine od srećnog završetka i opravdanog odlaska u istoriju i penziju, nekako reanimira u vidu komercijalnog dvočasovnog igranog filma nije se isplatio. Razlozi su višestruki. Sama osnovna dramaturška matrica bizarnih dogodovština četiri “japi” Njujorčanke, Keri, Mirande, Šarlot i Samante u potrazi za ljubavlju i seksualnom akcijom vremenom se dosta potrošila. Mnoge cake su već viđene i prevaziđene, lascivni humor se istanjio a i vreme je učinilo svoje, jer su i same vodeće junakinje “ciknule“ te njihova potraga za srećom, kada se, kobajagi, ljubav pronađe deluje više tužno, nego ubedljivo..

Borislav Anđelić: 2. FILMSKI FESTIVAL U BUKUREŠTU.
Uspeh našeg dokumentarca "Kako postati heroj" Mladena Matičevića.
Očekivanja o povratku publike u sale Kinoteke i bioskopa Studio, kao i na otvorenu scenu na terasi Narodnog pozorišta u Bukureštu, organizatora ovogodišnjeg filmskog festivala nisu se ispunila. Vreli julski dani uz večernja naoblačenja i kišu, činjenica da su studentima ispiti bili završeni, u značajnoj meri su pokvarili planove, ionako prilično haotične manifestacije. Činjenica da su neki od filmova na programima bili zanimljivi bili su slaba uteha za odsustvo publike. Brojne nagrade su podeljene na skromnoj svecanosti uz prisustvo većinom gostiju i članova zirija. U glavnoj konkurenciji, žiri kojim je predsedavao dugogodisnji direktor festivala u Berlinu, Moric De Hadeln, odlučio se da za apsolutnog pobednika proglasi film Kineza Penga Taoa "Mala Mo" koji je dobio nagradu za najbolji film, najbolju režiju, najbolju kameru i najboljeg debitanta. Možda je u svojoj odluci žiri malo i preterao, ali očigledno da su hteli da ukažu da je glavni takmičarski program bio izuzetno slab. U konkurenciji filmova iz Crnomorskog regiona, iako je bilo samo pet filmova, žiri u čijem je radu učestvovao i potpisnik ovih redova je imao znatno kvalitetniju ponudu..

Borislav Anđelić: 54. FILMSKI FESTIVAL U TAORMINI.
Pobednik egipatski film "OKO SUNCA" Ibrahima El Batuta.
Ovogodišnje 54. izdanje filmskog festivala u Taormini, na Siciliji bilo je u neku ruku, ”žrtva” tekućeg populističkog događanja, Evropskog prvenstva u fudbalu. Pred dilemom izbora kome se “carstvu” privoleti, da li umetničkim filmovima iz mediteranskog i okolnog miljea sa bolnim socijalnim, porodičnim i političkim temama, ili lagodnim, adrenalinom ispunjenim spektaklima savremenih gladijatora na fudbaskoj sceni, velika većina je izabrala fudbal. Otuda je čuveni Grčki teatar, jedna od najlepših otvorenih scena u svetu, često delovala sablasno prazna sa svojih 5 000 mesta. Euforija brojne filmske delegacije iz Turske, čija je kinematografija bila ove godine u fokusu manifestacije, uz izvanredan izbor najboljih, novijih ostvarenja, reditelja, poput, Cejlana, Karabeja, Kaplanoglua i Kiziltana, povodom uspeha Turske u fudbalu, samo je delimično bila zadovoljena i na samom festivalu, time što je film “Letnja knjiga” debitanta Sejfi Teomana, koji je bio u konkurenciji, dobio specijalnu nagradu žirija...

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (4): ZLATNA PALMA FRANCUSKOM FILMU "IZMEĐU ZIDOVA" LORANA KANTEA.
(Od našeg specijalnog izveštača). Mnogobrojni pratioci ovogodišnjeg 61. Filmskog festivala u Kanu doživeli su na kraju veliko iznenađenje. Film “Između zidova” (na egleskom naslov je bio preveden u “Razred”) francuskog autora Lorana Kantea, rađen prema istoimenoj noveli Fransoa Begadoa, koji u filmu tumači i glavnu ulogu u društvu brojnih naturščika, dobio je “Zlatnu Palmu”.
“Između zidova” Lorana Kantea je bilo bukvalno poslednje prikazano ostvarenje u konkurenciji, onda kada su uveliko prestala da izlaze dnevna festivalska izdanja, štandovi na prodaji bili zatvoreni, a mnogi brojni izveštači, već otišli, ili se pakovali za povratak, čime je iznenađenje dobilo značenja na nivou planirane “zavere” organizatora. Jer upravo onda kada je Kanska manifestacija svodila svoj ovogodišnji saldo, kada ste pomislili da ste sve već videli, festival je izveo svoj završni udarac u vidu dobitnika “Zlatne Palme”..

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (2): ŠIROM ZATVORENIH OČIJU. (Od našeg specijalnog izveštača).
Povratak «Indijane Džonsa» Stivena Spilberga; posle gotovo dve decenije pauze, vratio je puni sjaj glamura na Kroazetu. Poznate glumice, na radost medija i paparaca, ali i brojnih obožavatelja, iskoristile su brojne prijeme i prisustvo na crvenom tepihu da demonstriraju svoje nove haljine i nakit.
U društvu modnih mogula, poput, Valentina, Gabane i Dolčea našle su se i zvezde Kejt Blanšet, Selma Hajek, Kalista Flokhart, Natali Portman, ovde omiljena Penelopa Kruz, kao i stare dive; Fej Danavej i Džoana Kolins. Ni muško društvo nije bilo za bacanje od Harisona Forda, Edvarda Nortona, Tima Robinsa, Adrijana Brodija, do šarmantnog Šona Pena, uozbiljenog zbog članstva u žiriju i starih dobrih veličina, Nika Noltija i Denisa Hopera. Naravno da ovaj vašar taština zvezda nije mogao da prođe ni bez Bona, Majka Džegera, kao i Majka Tajsona sa njegovom Maui tetovažom na glavi..

Borislav Anđelić o filmu "BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI" Svetislava Bate Prelića - Uzaludan trud. Svetislav Bata Prelić se filmom “Biro za izgubljene stvari” vratio u srpsku kinematografiju posle gotovo dve decenije. Reč je o veoma ličnom autorskom filmu, jasnih intelektualnih pretenzija, o generaciji mladih koja je izgubila “vreme” i sebe u vrtlogu tmurnih 90-ih godina. Prelićev “Biro za izgubljene stvari” je žanrovski veoma različit od njegovih komedija iz 80-ih godina prošlog veka (kao sto su njegov debitantski (i najbolji) film “Šećerna vodica” iz 1984, ”Debeli i mršavi”, ”Majstor i šampita” i “Poltron”), što govori da je prohujalo vreme van glavnog toka srpskog filma “uozbiljilo” autora i navelo ga da u ovom filmu baci pogled unatrag na godine koje su nama (i njemu) “pojeli skakavci”..

Borislav Anđelić: 8. GO EAST FILMSKI FESTIVAL U VISBADENU.
Završen Go East festival u Visbadenu. Reditelj Stefan Arsenijević za film “Ljubav i drugi zločini” osvojio nagradu za režiju grada Visbadena. Pobedio estonski film "Magnus" debitantkinje Kadri Kousar.
Na ovogodišnjem simpozijumu čija su tema bili "dokumentarci" sa ex-yu prostora, učestvovali su i naši članovi Dinko Tucaković i Milan Nikodijević. Visbaden, ugledno banjsko lečilište, poznato je i po svojim kockarnicama u kojima je nekada boravio i Fjodor Dostojevski a u svojoj bogatoj prošlosti je sudbinski vezano i za srpsku istoriju. Upravo je iz vile Klementine, u kojoj je dugo godina smešten festivalski centar (ove godine u rekonstrukciji), nekada davno krenuo Aleksandar Obrenović ka Srbiji i tronu sa tragičnim krajem a nedavno su veštaci iz ovdašnjeg balističkog centra dali svoje stručno mišljenje povodom ubistva premijera Đinđića. Filmski festival u Visbadenu, tradicionalno je veoma naklonjen savremenom srpskom filmu zahvaljujući dobrim delom i umetničkoj direktorki Kristini Kopf...

Borislav Anđelić: FESTIVAL INDIJSKOG FILMA U BEGRADU.
U okviru raznovrsne kulturne manifestacije “Indija u srcu Srbije”, koja se tokom aprila meseca održava u našoj zemlji u organizaciji Indijske ambasade, posebnu draž predstavlja Festival indijskog filma.
Ovaj festival koji se prethodnih dana održavao u Muzeju jugoslovenske kinoteke, svoju uspešnu misiju nastaviće narednih nedelja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Program ovog “putujućeg” festivala ponudio je našoj publici čak deset igranih filmova najnovije indijske produkcije, neku vrstu izbora iz programa “Panorama Indije”, uz podršku Direkcije filmskih festivala Indije..

Borislav Anđelić o filmu "RAT ČARLIJA VILSONA" Majkla Nikolsa.
Prema bestseleru Dzordža Krila “Rat Čarlija Vilsona: Čudovišna priča o najvećoj tajnoj operaciji u istoriji, po autorski osmišljenom scenariju renomiranog Arona Sorkina, proslavljeni reditelj Majkl Nikols realizovao je svoj film “Rat Čarlija Vilsona”. Reč je o istinitim događajima, koji su dramatično uticali na događanja u Avganistanu u vreme sovjetske borbe sa mudžahedinima, čija su konačna ishodišta ostavila trajne tragove na mnoga sudbinska pitanja Bliskog Istoka. Ono što istinski deluje uznemirujuće je činjenica da bukvalnost ”istina” sa kojima se susrećemo u ovom filmu deluje kao neverovatna fikcija u koju je, na prvi pogled, teško poverovati..

Borislav Anđelić: 55. Beogradski "Kratki metar" - Trčanje u mestu.
Manifestacija sa dugom i bogatom tradicijom, nekadašnji Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, jedan od najstarijih u Evropi, poslednjih godina prepakovan u vremenu tranzicije u međunarodni festival, koji je zadržao i svoj nacionalni takmičarski profil održana je po pedesetpeti put, u terminu od 26. do 30.marta, u Beogradu.
U vremenu koje je upravo u znaku sve angažovanijeg prisustva dokumentarnog i animiranog filma na velikoj svetskoj festivalskoj sceni, u takmičarskoj konkurenciji sa dugometražnim igranim filmovima, kada, dakle i u našoj sredini ovi filmovi dobijaju punu afirmaciju, unutar, manifestacija poput ”Sedam veličanstvenih”,”Slobodne zone” i slično, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je u ozbiljnoj stagnaciji..

BORISLAV ANĐELIĆ NA 58. BERLINSKOM FILMSKOM FESTIVALU.
Mada u Berlinu nije bilo poetsko epskog naboja, poput pesme “Sa Cetinja vila kliče, dobrodošao Džeger Miče” sa kojom su u Crnoj Gori dočekali legendarne Stounse i Mika Džegera. Oskarovac Martin Skorseze je upriličio sjajan polu-dokumentarac “Neka svetlost sine” (naslov uzet prema imenu jedne od poznatih numera) o Miku Džegeru i Rolinstounsima, kojim je van konkurencije, po prvi put u svojoj dugogodišnjoj istoriji, dokumentarcem, otvoren filmski festival u Berlinu.
Uz prisustvo najčuvenijeg rok ansambla, koji su svojim neobaveznim, neodoljivim šarmom, oduševili sve prisutne, kako u svečanoj sali na Potsdamerplacu, tako i na upriličenoj pres konferenciji u društvu sa Martinom Skorsezeom, kome nisu baš dali da dođe do reči, uz spektakularan vatromet, festival je glamurozno otpočeo svoju avanturu, pedesetosmi put po redu..

SPECIJALNO PRIZNANJE ŽIRIJA KRITIKE FIPRESCI SRBIJA 36.  FESTA NEMAČKOM REDITELJU FOLKERU ŠLENDORFU.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija na svom prvom sastanku doneo je odluku da SPECIJALNO PRIZNANJE ŽIRIJA dodeli nemačkom reditelju FOLKERU ŠLENDORFU za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.
Nagradu FIPRESCI reditelju Šlendorfu uručio je predsednik srpske sekcije FIPRESCI, Borislav Anđelić, uz prisutvo  žirija i članova, 23. februara u dvorani Jugoslovenske Kinoteke, neposredno pre otvaranja retrospektive filmova Folkera Šlendorfa u Kinoteci. Njegov najnoviji film "Ulžan" (Ulzhan, 2007) prikazan je na otvaranju 36. FEST-a u Beogradskom Sava Centru..

Borislav Anđelić o filmu "ČETVRTI ČOVEK" Dejana Zečevića.
“Četvrti čovek” reditelja i koscenariste Dejana Zečevića je njegov  peti po redu dugometražni  film a ujedno i njegov najbolji do sada. U svom dosadašnjem autorskom opusu započetim sjajnim “Dečakom iz Junkovca” 1996. ovaj reditelj se manje više uspešno bavio istraživanjima u žanrovskom smislu što je naročito došlo do izražaja u filmu “TT sindrom” da bi u kreativnom  i retiteljskom smislu tokom ovog  perioda potpuno sazreo kao autor. Kvalitetno urađen scenario “Četvrtog čoveka” u saradnji sa Bobanom Jefticem uz izvrsno građenu atmosferu i osmišljen dijalog rađen je u prepoznatljivoj noar matrici političkog trilera, poput,”Bornovog indentiteta, ali u kontekstu savremenih konotacija naše sredine koje imaju uporišta i u “Balkanskim pravilima” Darka Bajića ali u radikalno inoviranoj haškoj varijanti..

Borislav Anđelić o filmu "ODBAČEN" Miloša Radivojevića.
Mada je povodom svog prethodnog filma “Buđenje iz mrtvih”, govorio da je reč o njegovom testamentarnom delu, poznati reditelj starije generacije Miloš Radivojević, očigledno da je u međuvremenu, naročito posle uspeha filma, došao do zaključka da ima štošta još da kaže.
Ako se na “Buđenje iz mrtvih”, iz sadašnje perspektive, gleda kao na obračun sa društvom i vremenom “koje su nam pojeli skakavci”, koje se završilo sa bombardovajem, njegov najnoviji film “Odbačen” predstavlja svojevrstan, dosta ličan nastavak obračuna sa onima koji su odustali i samim sobom..

Borislav Anđelić o filmu "NE RECI NIKOM" Gijoma Kanea.
Američki pisac Harlan Koben svojom zanimljivom naracijom, efektnim zapletima i veoma uverljivim likovima dobrih i loših momaka iz svakodnevice urbanog života uspešno stvara niz trilera kojima pleni pažnju šire čitalačke publike. Pravo je čudo da Holivud koji hronično pati od pojednostavljenih često imbecilnih scenarija recikliranja svakakvih gluposti u odsustvu novih ideja nije sam posegao za ekranizacijom nekog od dela Kobena koji su mu bili pod nosom. Očigledno da su više smisla za razumevanje izuzetno filmične i zanimljive naracije Kobena pokazali Francuzi što je na najbolji način pokazao film “Ne reci nikom” reditelja, scenariste i glumca Gijoma Kanea koji spada u nekoliko najboljih filmova prikazanih na našem repertoaru u ovoj godini..

Borislav Anđelić o filmu "BEZ REZERVACIJE" Skota Hiksa.
Ne tako davno tačnije 2001. godine veliku pažnju publike i kritike privukao je na sebe debitantski film Nemice Sandre Netelbek “Tri zvezde” (poznatiji po naslovu u engleskom prevodu “Sve o Marti”).
Reč je bila o dirljivo efektnoj priči smeštenoj u Hamburgu na severu Nemačke u kojoj usamljena, vrhunska kuvarica u otmenom restoranu Marta doživljava emotivne promene i menja svoj odnos prema životu kada u svom srcu i domu pruža utočište svojoj maloj sestričini Lini.
U fokusu filma bila su osećanja i odnosi uz potcrtavanje kako dečiji osmeh i nevino prisustvo opterećeno bolnim žalom za izgubljenom majkom mogu da unesu radikalne promene u inače programiran život uspešne odrasle osobe..

Borislav Anđelić o filmu "SIMPSONOVI NA FILMU".
Obožavaoci kultnog tv serijala “Simpsonovi” konačno su dočekali, da se, posle 18 godina, njihovi omiljeni junaci pojave u dugometražnom animiranom filmu “Simsonovi na filmu” Dejvida Silvermana.
Film igra na iste, prepoznatljive i već viđene, štosove i svakako će zadovoljiti potrebe brojnih poštovalaca lika i dela Homera Simpsona i njegove porodice jer veliki ekran nudi mogućnost da se u potpunosti dočara nepatvorena “glupost” ovog junaka i “ Simpsonovi na filmu” upravo na tome uspešno rade. Sa druge strane, mada je sama bazna franšiza i dalje atraktivna i duhovita, podržana od uspešnih narativnih trikova, scenarističkog tima u kome su bili Majk Rajs, Dzordž Mejer, Džejms Bruk i Mat Groening film “Simpsonovi na filmu” u svojoj koncentrisanoj formi ukazuje na jasne pukotine u osnovnom materijalu poput onih na kupoli koja u filmu pokriva čitav grad Springfild i svet Homera..

Borislav Anđelić o filmu "TRANSFORMERSI" Majkla Beja.
Moćna industrija dečijih igračaka Hasbro udružila se sa velikim magom holivudske mašte Stivenom Spilbergom na realizaciji naučno-fantastične ekstravagance “Transformersi’ Majkla Beja.
U centru pažnje “Transformersa” Makla Beja sage o ratu igračaka robota prema scenariju Aleksa Kurcmana i Roberta Orcija nalazi se priča o sukobu dve rase vanzemaljaca Autobota i Deseptikona dobrih i loših momaka u kome je glavni ulog sudbina naše planete. Kako to već biva u praksi holivudske industrije kao heroj i spasilac naše Zemlje nastupa opet Amerikanac ovoga puta u liku mladog tinejdžera Sema Vitvickog (u dosta bledom tumačenju nove mlade zvezde Sije Lebefa)..

Borislav Anđelić sa 42. Filmskog festivala u KARLOVIM VARIMA.
Na radost organizatora, ali i prisutnih brojnih gledalaca, većinom mladih ljudi iz čitave Češke ali i susednih zemalja koji su po čitav dan opsedali bioskopske dvorane, na 42. Filmskom festivalu u Karlovim Varima (bivšem Karlsbadu) uglednom banjskom letovalištu sve projekcije bile su ispunjene do poslednjeg mesta. Samo prodatih karata je bilo preko 115.000 što je uz značajan broj akreditovanih gostiju od preko 11.000 predstavljalo dosadašnji rekord. Oni posetioci koji igrom slučaja nisu uspevali da se domognu ulaska u neku od brojnih sala ipak nisu ostajali kratkih rukava. Prostor oko glavnog uporišta festivala hotela Termal u čiju je kongresnu salu vodio svečani crveni tepih bio je pokriven raznoraznim šatrama u kojima su bili razni prodajni prostori pružao je svima dodatne mogućnosti da uz tradicionalno pilzensko pivo i domaće kobasice imaju priliku da na otvorenom prostoru prisustvuju nekom od nastupa raznoraznih čeških, kubanskih i drugih muzičkih grupa koje su svirale tokom čitavog dana tako da je festivalska fešta trajala do kasnih jutarnjih časova. Mnogi mladi posetioci su kada je to vreme dozvoljvalo ostajali i da zanoće na travnatim terenima okolnih parkova u svojim vrećama za spavanje..

Borislav  Anđelić o filmu "ZAVET" Emira Kusturice.
Najnoviji film Emira Kusturice, deveti po redu,”Zavet”, nedavno prikazan u konkurenciji Kanskog festivala, koji je, van konkurencije,otvorio 1.Filmski festival Srbije u Novom Sadu, predstavlja svojevrsnu autorsku odu radosti življenja. U “Zavetu” Kusturica vešto barata u domenu svoje prepoznatljive autorske i poetske ikonografije, sto mu neki u svetu zameraju, tvrdeći da je reč o “zamoru inspiracije”, a što, zapravo, predstavlja vrlinu ovoga autora, koji, uvek, u dobru i u zlu, ostaje veran svojim idejama i snažnoj, magičnoj poetici, koju uspešno stvara godinama. Ovoga puta svoju filmsku naraciju smesta, izvan, bosanskog, na početku karijere i ciganskog, kasnije, konteksta, u Srbiju, ali ostajući veran, svom osnovnom motivacionom kredu, bavljenjem malim ljudima, često, gubitnicima, uz uvek prisutnu toplu, duševnu i vizuelnu atmosferu i karakterističan gorak ,ali britak humor..

Borislav Anđelić sa Prvog TV festivala u RIMU.
Prvih dana jula 2007. godine u Rimu je održan još jedan novi filmski festival. Posle uspešnog prošlogodišnjeg prvog medjunarodnog festivala igranog filma, koji se odršao u oktobru, agilni italijanski filmski autori i radnici, ovoga puta pod kreativnom palicom, nekadašnjeg direktora festivala u Veneciji, Taormini i drugih, Feličea Laudadija, osmislili su da Rim kao centar italijanske kinematografije a godinama i trajno stecište svetskog imidža pokretnih slika dobije još jednu filmsku manifestaciju međunarodnog karaktera. Ovoga puta reč je o prvom izdanju festivala pod naslovom RomaFictionFest koji je u gradu svetlosti održan od 2-7. jula 2007. godine a čiji su predmet bavljenja biti tv filmovi, mini serijali i serije iz čitavog sveta.
Već u najavi organizatori navode da će festival u Rimu biti najveća svetska tv filmska manifestacija, kako po broju prikazanih ostvarenja, prisustvu brojnih autora i glumaca, kao i poseti publike, koja će svim programima moći da prisustvuje besplatno...

Borislav Anđelić o filmu "HARI POTER I RED FENIKSA" Dejvida Jejtsa.
Vešto osmišljena i efektno sprovedena marketinška kampanja učinila je da vreli letnji dani budu u znaku vrhunca “poteromanije” u svetu. Prvo se, na velikim ekranima, poput, cunamija za bioskopske kase, pojavio najnoviji, peti, nastavak serijala o Hari Poteru, ”Hari Poter i Red Feniksa” Dejvida Jetsa, da bi odmah potom, prema dobro planiranom redosledu čitava planeta bila u znaku objavljivanja, sedmog, poslednjeg romana iz serije ”Hari Poter i samrtni sveci” Dzoane Rouling (naravno, ako se ne predomisli, jer joj je serijal o Poteru doneo milijarde!) u kome je otkrivena dugo skrivana “tajna” o konačnoj sudbini glavnog junaka, Harija Potera. Mada su hakeri doakali i ovoj “skrivalici”, tako da su informacije o konacnoj sudbini Hari Potera procurile na internetu i pre zvanicne promocije knjige,sve se dobro zavrsilo.Dilema o sudbini je konacno razresena,on je ostao ziv,a milioni njegovih obozavalaca mogli su da odahnu...