NAGRADA FIPRESCI SRBIJA ZA NAJBOLJI EVROPSKI FILM NA 15. FESTIVALU EVROPSKOG FILMA, RUSKOM FILMU "RUSALKA" ANE MELIKIJAN, ODLUČIO ŽIRI KRITIKE FIPRESCI SRBIJA. Žiri FIPRESCI Srbija u sastavu: Milan D. Špiček (Radio Index), Vladimir Džudović (Radio Beograd 1) i Dušan Vukić (Železničke novine) Nagradu kritike FIPRESCI Srbija za najbolji film na 15. Festivalu evropskog filma (PALIĆ '08) koji je održan od 19. do 25. jula 2008. godine na Paliću, dodelio je ruskom filmu "RUSALKA" ANE MELIKIJAN. "U ponuđenom takmičarskom programu RUSALKA se nametnula modernom režijom, odličnom glumom, izvanrednom scenografijom i dobrom muzikom. Iz tih razloga ova lepa slovenska bajka jedan je od najboljih filmova Festivala. Ovo je moderno adaptirana bajka o Maloj sireni koja se dnevničkom strukturom bavi posebno zanimljivim i odlučujućim momentima u životu junakinje ovog filma.", ističe se u obrazloženju žirija.

Borislav Anđelić o filmu "SEKS I GRAD" Majkla Patrika Kinga.
Pokušaj da se jedna, već uveliko potrošena, uspešna sitkom serija, posle četiri godine od srećnog završetka i opravdanog odlaska u istoriju i penziju, nekako reanimira u vidu komercijalnog dvočasovnog igranog filma nije se isplatio. Razlozi su višestruki. Sama osnovna dramaturška matrica bizarnih dogodovština četiri “japi” Njujorčanke, Keri, Mirande, Šarlot i Samante u potrazi za ljubavlju i seksualnom akcijom vremenom se dosta potrošila. Mnoge cake su već viđene i prevaziđene, lascivni humor se istanjio a i vreme je učinilo svoje, jer su i same vodeće junakinje “ciknule“ te njihova potraga za srećom, kada se, kobajagi, ljubav pronađe deluje više tužno, nego ubedljivo..

Dinko Tucaković: OBRAČUN KOD O.K. KANA. Povodom fijaska filma “Snimanje (pucnjava) u Palermu“ Vima Vendersa na Kanskom festivalu. Ernest Vilhelm Venders (1945) poznatiji kao Vim, predsednik Evropske akademije za film, i predesednik žirija nadolazećeg ’A’ festivala u Veneciji, kultni autor, amerikanofil i amerikanomrzitelj, fotograf, pesnik, rokenroler u srcu, doživeo je brutalan odstrel od kritike i onoga što može da se nazove publikom, na 61. Filmskom festivalu u Kanu, povodom prikazivanja poslednjeg ostvarenja ’Snimanje (pucnjava) u Palermu’. I kada nije bio pražen i shvažen od prosečnih bioskopskih gledalaca, Vim Venders, je bio pažen i mažen od kritkike i festivala, i na tom istom Kanu dobio je ’Zlatnu palmu’ za ’Pariz-Teksas’ (1984) a kao predsednik žirija otkrio je talenat i potencijal tada anonimnog Stivena Soderberga (’Seks, laži i video-trake’) a sada holivudskog mogula prvog reda. Ove godine on je bio na listi za odstrel, film mu je programiran za pretposlednji dan festivala, kopiju je završavao u poslednjem trenutku, a kritičarski noževi oštrili su se od prvog dana priželjkujući egzekuciju..

Borislav Anđelić: 43. FILMSKI FESTIVAL U KARLOVIM VARIMA.
GRAN PRI danskom filmu “STRAŠNO SREĆAN” Henrika Rubena Ganca.
Na međunarodnim filmskim festivalima je izgleda pravilo da nikad nema pravila. Tako se dogodilo da ovogodišnju glavnu nagradu u konkurenciji, od međunarodnog žirija, kojim je predsedavao poznati reditelj Ivan Paser, jedan od tvoraca nekadašnjeg čehoslovačkog novog talasa, koji od pada Dubčeka, živi i radi već četrdeset godina u Americi, dobije film “Strašno srećan” Danca Henrika Rubena Ganca, koji je prikazan na samom početku festivala, sto se često tumači kao autsajderski termin.
Igrom slučaja, sličan primer ali u obrnutom smeru desio se ove godine u Kanu, gde je Zlatnu palmu dobio film prikazan poslednjeg dana u konkurenciji. Uostalom ovogodišnji festival u Karlovim Varima je možda svesno dosta kopirao Kan, ne samo izborom većine filmova već viđenih na Kroazeti, nego i činjenicom da je De Niro, koji je u Kanu dodelio “Zlatnu Palmu” uz prikazivanje svog filma “Šta se zapravo desilo”, ovde otvorio manifestaciju, uz prikazivanje istog filma sada na otvaranju i dobijanje “Kristalnog Globusa”, glavne nagrade festivala u Karlovim Varima, za svoj životni doprinos svetskoj kinematografiji..

Dinko Tucaković: INTERVJU SA TOMI LI DŽONSOM: Nije tako loše za malog Indijanca iz Teksasa. Kažu, kada bi najsavršenija bilijarska kugla bila uvećana u proporcije naše planete, imali bi veće vrhove nego Himalaje i dublje depresije neke one u okeanima. Lice Tomija Li Džonsa ponajviše podseća na površinu Meseca. Dobitnik epizodnog ’Oskara’ za film BEGUNAC 1995. i ’Zlatne palme’ za glavnu ulogu u filmu koji je i sam režirao ’Tri sahrane Melkijadesa Estrade’ 2005., nominovan i ove godine za zlatnu statuetu koja je Bet Dejvis podsećala na njenog teču Oskara, apolutno ne pripada svetu glamura festivala u Kanu. Prava je antireklama za kozmetičke proizvode i softvere za korekciju ličnog opisa. Sreo sam ga u hotelu ’Grej d Albion’ u ’ulici Srba’, na doručku sa Džimom Džarmušem i Denisom Hoperom. Večiti sedokosi mladić, Džarmuš, sa kojim sam imao priliku da radim više intervjua i imao dosta regularnu komunikaciju, bio je toliko ljubazan da me pozove za njihov sto. Kada kažete doručak u Kanu, uveliko je oko podne a nije neobično i da u posluženju bude tekila ili viski. Bez leda naravno. Džarmuš je primao nagradu za celokupni opus pa je i platio ceh, Hoper je imao novi film sa Vendersom u konkurenciji, a Tomi Li Džons je pokušavao da nađe finansijere za svoj novi rediteljski poduhvat..

Borislav Anđelić: 2. FILMSKI FESTIVAL U BUKUREŠTU.
Uspeh našeg dokumentarca "Kako postati heroj" Mladena Matičevića.
Očekivanja o povratku publike u sale Kinoteke i bioskopa Studio, kao i na otvorenu scenu na terasi Narodnog pozorišta u Bukureštu, organizatora ovogodišnjeg filmskog festivala nisu se ispunila. Vreli julski dani uz večernja naoblačenja i kišu, činjenica da su studentima ispiti bili završeni, u značajnoj meri su pokvarili planove, ionako prilično haotične manifestacije. Činjenica da su neki od filmova na programima bili zanimljivi bili su slaba uteha za odsustvo publike. Brojne nagrade su podeljene na skromnoj svecanosti uz prisustvo većinom gostiju i članova zirija. U glavnoj konkurenciji, žiri kojim je predsedavao dugogodisnji direktor festivala u Berlinu, Moric De Hadeln, odlučio se da za apsolutnog pobednika proglasi film Kineza Penga Taoa "Mala Mo" koji je dobio nagradu za najbolji film, najbolju režiju, najbolju kameru i najboljeg debitanta. Možda je u svojoj odluci žiri malo i preterao, ali očigledno da su hteli da ukažu da je glavni takmičarski program bio izuzetno slab. U konkurenciji filmova iz Crnomorskog regiona, iako je bilo samo pet filmova, žiri u čijem je radu učestvovao i potpisnik ovih redova je imao znatno kvalitetniju ponudu..

NAGRADA FIPRESCI SRBIJA ZA NAJBOLJU PRODUKCIJU NA 37. SOPOTSKOM FESTIVALU, FILMU "ČETVRTI ČOVEK" DEJANA ZEČEVIĆA, ODLUČIO ŽIRI KRITIKE FIPRESCI SRBIJA. Žiri FIPRESCI Srbija u sastavu: Dušan Vukić (Železničke novine, Beograd), Dejan Dabić (urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra i Niške gradske televizije, "Pressing", "Filmograf", Niš) i Vladan Petković (Screen International - London, Beograd) Nagradu kritike FIPRESCI Srbija za najbolju produkciju na 37. Filmskom festivalu u Sopotu (SOFEST '08) koji je održan od 1. do 5. jula, dodelio je filmu "ČETVRTI ČOVEK" DEJANA ZEČEVIĆA. "Nagrada se dodeljuje producentima Viktorija Film i PFI Studios iz Beograda za film ČETVRTI ČOVEK u režiji Dejana Zečevića.
U godini prosečne filmske ponude ČETVRTI ČOVEK se izdvojio natprosečnim kvalitetom produkcije, sigurnom režijom i izvanrednom glumom", ističe se u obrazloženju žirija..

Borislav Anđelić: 54. FILMSKI FESTIVAL U TAORMINI.
Pobednik egipatski film "OKO SUNCA" Ibrahima El Batuta.
Ovogodišnje 54. izdanje filmskog festivala u Taormini, na Siciliji bilo je u neku ruku, ”žrtva” tekućeg populističkog događanja, Evropskog prvenstva u fudbalu. Pred dilemom izbora kome se “carstvu” privoleti, da li umetničkim filmovima iz mediteranskog i okolnog miljea sa bolnim socijalnim, porodičnim i političkim temama, ili lagodnim, adrenalinom ispunjenim spektaklima savremenih gladijatora na fudbaskoj sceni, velika većina je izabrala fudbal. Otuda je čuveni Grčki teatar, jedna od najlepših otvorenih scena u svetu, često delovala sablasno prazna sa svojih 5 000 mesta. Euforija brojne filmske delegacije iz Turske, čija je kinematografija bila ove godine u fokusu manifestacije, uz izvanredan izbor najboljih, novijih ostvarenja, reditelja, poput, Cejlana, Karabeja, Kaplanoglua i Kiziltana, povodom uspeha Turske u fudbalu, samo je delimično bila zadovoljena i na samom festivalu, time što je film “Letnja knjiga” debitanta Sejfi Teomana, koji je bio u konkurenciji, dobio specijalnu nagradu žirija...

NORVEŠKI FILM "UMETNOST NEGATIVNOG MIŠLJENJA" NAJBOLJI FILM, FILMSKOG FESTIVALA "CINEMA CITY" U NOVOM SADU, ODLUČIO ŽIRI KRITIKE FIPRESCI SRBIJA. Žiri FIPRESCI Srbija u sastavu: Vladimir Džudović (Radio Beograd 1), Vladimir Crnjanski (Dnevnik, Novi Sad) i Brankica Drašković (Građanski list, Novi Sad), nagradu FIPRESCI Srbija za najbolji film u celini na Internacionalnom festivalu filma i novih medija CINEMA CITY dodelio je ostvarenju "UMETNOST NEGATIVNOG MIŠLJENJA" (Art of Negative Thinking, 2007) norveškog reditelja Borda Brajana (Bard Breien), koji je prikazan u takmičarskoj selekciji „Exit Point“. "Koristeći političku nekorektnost u pozitivnom smislu, autor Bord Brajan u ovom filmu tretira problem osoba sa posebnim potrebama. Na istovremeno duhovit, ali i veoma ozbiljan način, kroz kamernu dramu u makabrističkom ritmu, suočava publiku i sa opštim problemom odsustva iskrene međuljudske komunikacije u savremenom svetu", ističe se u obrazloženju žirija"..

Borislav Anđelić: ZAVRŠEN DESETI FESTIVAL NITRATNOG FILMA U BEOGRADSKOJ KINOTECI - Pregršt bisera.
Među sve brojnijim manifestacijama u našoj sredini, koje se bave ili bi želele da se bave, filmskom umetnošću, malo je onih koje prevazilaze okvire pukog prikazivanja filmova, u boljem ili lošijem izboru i čija značenja imaju zapažen kulturološki potencijal, kao što je to Festival nitratnog filma u organizaciji Muzeja jugoslovenske kinoteke. Ovogodišnji, deseti po redu, jubilarni festival nitratnog filma, potpuno je opravdao svoj efektan naslov “Čudesa iz zapaljivog šešira”, jer je beogradskoj publici i prisutnim uglednim gostima iz čitavog sveta, ponudio pregršt bisera iz arhiva baštine sedme umetnosti..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Ivan Karl o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
U poslednje vreme svedoci smo recikliranja franšiza koje su harale bioskopskim blagajnama sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Džordž Lukas je prekomponovao Ratove zvezda, Kristofer Nolan osavremenio Betmena, Brajan Singer se izgubio na pola puta između rimejka i nastavka Donerovog Supermena, dok je Silvester Stalone otpevao labudovu pesmu svojoj karijeri izvukavši iz naftalina i Ramba i Rokija Balbou. Zajedničko ovim i drugim pokušajima (Terminator 3, Umri muški 4) je da nijedan nije ni prineti originalu. Ipak svi igraju na minuli rad i nostalgiju generacija gledalaca i relativno lako isplaćuju svoje pozamašne budžete ..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Danko Ješić o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
Indijana Džons se vratio! Već to je dovoljno da pobudi interesovanje publike. Posle dugog čekanja i predomišljanja, Spilbeg, Lukas i Harison Ford su se vratili na "mesto zločina", odnosno, odlučili su da ožive najuspešniju kreaciju u svojim uspešnim karijerama. Prošlo je dosta vremena, svi su ostarili, a to se, po prirodi posla najviše primećuje na Harisonu Fordu, koji se jedini pojavljuje sa ove strane kamere. Spilberg i Lukas, sa druge strane, deluju veoma mlado, možda mlađe nego ikada. S obzirom na veliki razmak između filmova i očigledno ostarelog glavnog aktera, Spilberg je odlučio da avanturu smesti par decenija nakon poslednje koja se dešavala tokom Drugog svetskog rata..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Borislav Anđelić o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
Dve decenije, od “Poslednjeg krstaškog pohoda”, zadnjeg izdanja sage o proslavljenom arheologu i avanturisti, Indijani Džonsu, on se uspešno vratio na svetsku scenu. Pod pokroviteljstvom, moćnog holivudskog producenta Džordža Lukasa i kultnog reditelja Stivena Spilberga, najnovije ostvarenje, ”Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje”, željno očekivano od starih obožavalaca i trajnih zavisnika “Otimača izgubljenog kovčega”, kao i onih, koji su tokom duge, višegodišnje pauze, stekli punoletstvo i šansu da se upoznaju sa legendarnim likom, ispunilo je svoju misiju. Ova berićetna akciona forma, magičnog producentskog dizajna Gaja Hendriksa Dijaza i velikih zvezda, poput, vremešnog Harisona Forda..

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (3):
NE MOŽEŠ UVEK DA DOBIJEŠ ONO ŠTO HOĆEŠ. (Izveštaj našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI). Završen je 61. Festival u Kanu. Najznačajnija filmska manifestacija na svetu. Da li Vas to uopšte još uvek zanima? U međuvremenu se dešava ”Gren slem” teniski turnir u Parizu, gde Ana, Jelena i Novak, kolo vode, Dima je pobedio na Eurosongu, a pod teškom kišom, Hamilton je u šikanama Monte Karla skockao još jedan F1 trijumf. O Mančesteru da i ne govorimo. I ko je sada taj Loran Kante, dobitnik ”Zlatne palme” za film ”Među zidovima”? Kao da je Stara kanska dama poručila matičnoj francuskoj kinematografiji, počnimo ljubav ispočetka. Zahvaljujući talentu naše zemljakinje po rezoluciji 1244, Arti Dobroši, braća Darden su se dokopala palmice za scenario, i još uvek sanjaju onu treću veliku da preteknu Kustu, Imamuru i Bile Ogusta za filmske vjeki vjekova. Kanski pobednici su nevesela bratija, koju veliki distributeri zaobilaze u još većem luku, a filmska istorija ih zaboravlja već na sledećem festivalu. Pa u čemu je muka sinovci? Prokleta geopolitika..

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (4): ZLATNA PALMA FRANCUSKOM FILMU "IZMEĐU ZIDOVA" LORANA KANTEA.
(Od našeg specijalnog izveštača). Mnogobrojni pratioci ovogodišnjeg 61. Filmskog festivala u Kanu doživeli su na kraju veliko iznenađenje. Film “Između zidova” (na egleskom naslov je bio preveden u “Razred”) francuskog autora Lorana Kantea, rađen prema istoimenoj noveli Fransoa Begadoa, koji u filmu tumači i glavnu ulogu u društvu brojnih naturščika, dobio je “Zlatnu Palmu”.
“Između zidova” Lorana Kantea je bilo bukvalno poslednje prikazano ostvarenje u konkurenciji, onda kada su uveliko prestala da izlaze dnevna festivalska izdanja, štandovi na prodaji bili zatvoreni, a mnogi brojni izveštači, već otišli, ili se pakovali za povratak, čime je iznenađenje dobilo značenja na nivou planirane “zavere” organizatora. Jer upravo onda kada je Kanska manifestacija svodila svoj ovogodišnji saldo, kada ste pomislili da ste sve već videli, festival je izveo svoj završni udarac u vidu dobitnika “Zlatne Palme”..

DEJAN DABIĆ O KNJIZI BOGDANA TIRNANIĆA “CRNI TALAS”.
Knjiga Bogdana Tirnanića koja je pred nama, početak svog nastajanja duguje feljtonu o paralelnoj istoriji jugoslovenske kinematografije koji je autor svojevremeno objavljivao u NIN-u; naravno, u to vreme nije se moglo sve objaviti, pa se Tirnanić ovom rukopisu neprestano vraćao dopisujući i publikujući poglavlja koja nedostaju. Baveći se filmovima, koji su na ovaj ili onaj način došli pod udar cenzure, Tirnanić se usredsredio na one primere u kojima je i sam “učestvovao u polemičkoj odbrani ugožene stvaralačke slobode njihovih autora”.
I autor priznaje da nije reč o pouzdanoj paralelnoj istoriji domaćeg filma, već o nekolicini primera koji su mu bili bliži od ostalih. No, bez obzira na to reč je o vrlo dragocenoj knjizi koja ne govori samo o tome sa kakvim se sve iskušenjima susretao srpski i jugoslovenski film, već je i svojevrsno svedočanstvo promena kroz koje je prolazilo naše celokupno društvo...

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (3): NIŠTA BEZ KUSTURICE. (Od našeg specijalnog izveštača).
Dokumentarni film "Maradona" Emira Kusturice, dobitnika, do sada, dve Palme i miljenika široke publike o fudbalskom idolu Argentincu Dijegu Maradoni, prikazan van konkurencije, je pobrao opšte simpatije gledalaca i pažnju profesionalaca u Kanu. Prateći kamerom Rodriga Pulpeira, Maradonu, od Argentine do Napulja, od Kube do Barselone, koristeći zapaženu dokumentarnu građu, Kusturica je vešto, autorski lično i emotivno u svom stilu, gradio priču o velikanu fudbala, pažnje vrednom čoveku, koji je i u trenucima uspona i pada, bio i ostao inspiracija za milione svojih poštovaoca širom sveta. Istovremeno "Maradona" je i priča o novostvorenom prijateljstvu između samog Kusturice i legendarnog fudbalera, koji dele slična osećanja za pravdu, politička opredeljenja protiv globalizacije i brigu o sudbinama ljudi iz sredina iz kojih potiču..

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (2): KUSTURICA I MARADONA. (Od našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI).
Mondenski Kan prodrmali su najveća fudbalska zvezda ikada Diego Armando Maradona, koga u njegovoj domovini jednostavno zovu Bog, i Emir Kusturica, koji je u svetskom filmu jedno od vodećih imena, a u Kanu kao dvostruki dobitnik «Palme», i sa još četiri filma u glavnom programu, čovek kome je sve dozvoljeno. Tako je i ponoćna projekcija filma «Maradona by Kusturica» bila pagansko slavlje na kojem su se tajno venčali fudbal i film. Na prepunoj konferenciji za štampu, začuđujuće, najviše pitanja o fudbalu su postavljale žene a Maradona se savim komotno osećao u ulozi velike filmske zvezde. Bila je to i prilika da dva antiglobalistička druga pljucnu po MMF-u, Havijeru Solani i naravno Džordžu Bušu mladjem. Nakon projekcije filma održan je velelepni parti na kome su glavne atrakcije bile šutiranje na gol preko živog zida u kojem su bile kartonske lutke, a počasno mesto je imao Platini..

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (2): ŠIROM ZATVORENIH OČIJU. (Od našeg specijalnog izveštača).
Povratak «Indijane Džonsa» Stivena Spilberga; posle gotovo dve decenije pauze, vratio je puni sjaj glamura na Kroazetu. Poznate glumice, na radost medija i paparaca, ali i brojnih obožavatelja, iskoristile su brojne prijeme i prisustvo na crvenom tepihu da demonstriraju svoje nove haljine i nakit.
U društvu modnih mogula, poput, Valentina, Gabane i Dolčea našle su se i zvezde Kejt Blanšet, Selma Hajek, Kalista Flokhart, Natali Portman, ovde omiljena Penelopa Kruz, kao i stare dive; Fej Danavej i Džoana Kolins. Ni muško društvo nije bilo za bacanje od Harisona Forda, Edvarda Nortona, Tima Robinsa, Adrijana Brodija, do šarmantnog Šona Pena, uozbiljenog zbog članstva u žiriju i starih dobrih veličina, Nika Noltija i Denisa Hopera. Naravno da ovaj vašar taština zvezda nije mogao da prođe ni bez Bona, Majka Džegera, kao i Majka Tajsona sa njegovom Maui tetovažom na glavi..

MILAN VLAJČIĆ: "MASMEDIJI U NAŠOJ SVAKODNEVNOJ KULTURI".
Razmišljajući ovih dana o predloženom rasponu tema, bojao sam se sve vreme da ne upadnem u klopku preslišavanja o najnovijim pomeranjima na planu globalne medijske kulture. No i to će mi se posredno vratiti kad budemo pogledali kako se prožima medijska kultura sa našom svakodnevnom kulturom. Ako izbegnemo ovaj nalog, možemo se naći u lagodnoj ulozi sholastičkih mislilaca koji žive i nekom bezvazdušnom prostoru. A to nije prirodno i ne zahteva mnogo misaonog napora, osim onog što se u starinskim vremenima zvalo sitzfleish (iliti, sindrom ziheraških bubalica).
Iz onoga što se ovih dana događalo u maloj zmlji na brdovitom Balkanu, izdvajam tri slike koje zaslužuju da budu razmatrane iz kulturološkog ugla, pa ako zatreba i uz pomoć novih masmedijskih iskustava..

Dejan Dabić o filmu "ČITULJA ZA ESKOBARA" Milorada Milinkovića - ŽANROVSKA I STILSKA PAPAZJANIJA. Milorad Milinković je odlično debitovao crnohumornom komedijom MRTAV ’LADAN (2002) koja je u godini prikazivanja bila apsolutni bioskopski hit u našim bioskopima; nakon toga usledila je nepretenciozna, takodje komedija ali ovoga puta zabune, POTERA ZA SREĆ(K)OM (2005), da bi, opet u intervalu od tri godine usledio još jedan film koji u sebi sadrži čitav koktel (pod)žanrova, pri čemu je komedija jedan od njih – ČITULJA ZA ESKOBARA. Milinković, koji je i scenarista, opet se poslužio kombinovanjem narativnih tokova, imajući u vidu nekada popularni holivudski podžanr fantastične komedije „s one strane neba“ (Ernest Ljubič, Aleksander Hol, Bak Henri i Voren Biti, kao značajni predstavnici različitih razdoblja)..

Borislav Anđelić o filmu "ČITULJA ZA ESKOBARA" Milorada Milinkovića - Pucanj u prazno. “Čitulja za Eskobara” Milorada Milinkovića je, treći po redu i do sada, najambiciozniji film ovog reditelja. Posle uspešnog debija sa atraktivnom crnohumornom farsom “Mrtav ladan”, Marinković se priklonio lako probabljivoj urbanoj komediji “zabuna” u nepretencioznoj “Poteri za sreć(k)om” da bi se u “Čitulji za Eskobara” uklopio u aktuelna kretanja tokova srpskog filma, beogradske filmske škole, mlađe i srednje generacije, bazirana na urbanom, društveno angažovanom trileru sa karakterističnim humornim konotacijama.
Mada je reč o njegovom najkompleksnijem filmskom projektu, uz podršku sve moćnije produkcije PINK-a,”Čitulja za Eskobara” nije ostvarila svoje višestruke ciljeve. Više je razloga za to..

Borislav Anđelić: 61. Kanski filmski festival (1): MAGIČNI ŠARM KROAZETE. (Od našeg specijalnog izveštača).
U svetu u kome iz dana u dan, niču novi filmski festivali, festival u Kanu ostaje na neprikosnovenom vodećem mestu. Ovaj čudovišni spoj glamura i spektakla vodećih zvezda, uz snažnu afirmaciju filma kao umetnosti i ove godine s pravom, pleni pažnju svetskih medija i tradicionalno brojne festivalske publike. Ništa nije kao Kan. Ovogodišnje 61. izdanje svečano se večeras otvara na magičnoj Kroazeti, uz sjaj spektakla, vatromet i tradicionalni crveni tepih, kojim ce pored brojnih uglednih gostiju iz sveta filma, protutanjati i akteri filma Fernanda Meireljesa “Slepilo”, kojim se festival otvara, poznate zvezde Džulijen Mor, Deni Glover, Mark Rufalo i Gael Garsija Bernal. Tokom narednih 11 dana, od 14.do 25. maja, na brojnim programima kanske manifestacije, biće prikazano preko 150 filmova dnevno, što čini u konačnom saldu neverovatnu količinu od ukupno 2000 filmova..

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (1): KATAKLIZMA GLOBALIZMA. (Od našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI).
Ovogodišnje izdanje najdekadentnije ali i najvažnije filmske manifestacije u Evropi, sasvim izvesno biće manje uzbudljivo od izbora u ’Srbijici’. Ali gde ima vatre (a ona u svetu Zlatnih palmi i Fešn TV dijamanta snobovskog glamura, znači nove filmove Stivena Soderberga o revolucionarnoj ikoni Čeu i hipertalentovanom i toksikološki u potpunosti nerehabilitovanom Maradoni, u produkciji i režiji Emira Kusturice), ima i dima. Što nas opet dovodi na priču o seksu gde nije presudna stara dosetka koja dim povezuje sa ženskim polnim organom. OK. Možda je blagopočivajši Če danas maneken ’Benetona’ i onomad igrao basket sa Stanetom Dolancom na Brionima, a Maradona bez lopte više pravio decu i snimao filmove, tek ovogodišnji zvanični plakat festivala nad festivala, je (sado- mazo?) fotografija Dejvida Linča..

Borislav Anđelić o filmu "BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI" Svetislava Bate Prelića - Uzaludan trud. Svetislav Bata Prelić se filmom “Biro za izgubljene stvari” vratio u srpsku kinematografiju posle gotovo dve decenije. Reč je o veoma ličnom autorskom filmu, jasnih intelektualnih pretenzija, o generaciji mladih koja je izgubila “vreme” i sebe u vrtlogu tmurnih 90-ih godina. Prelićev “Biro za izgubljene stvari” je žanrovski veoma različit od njegovih komedija iz 80-ih godina prošlog veka (kao sto su njegov debitantski (i najbolji) film “Šećerna vodica” iz 1984, ”Debeli i mršavi”, ”Majstor i šampita” i “Poltron”), što govori da je prohujalo vreme van glavnog toka srpskog filma “uozbiljilo” autora i navelo ga da u ovom filmu baci pogled unatrag na godine koje su nama (i njemu) “pojeli skakavci”..

Milan Vlajčić o filmu "BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI" Svetislava Bate Prelića - Zalutala Iranka. Oni koji se sećaju debitantskog filma reditelja Svetislava Bate Prelića „Šećerna vodica“, iščašene komedije sa ljubavnim zapletom, biće iznenađeni kako se posle pauze duge dve decenije ovaj autor našao u drugačijoj žanrovskoj putanji. „Biro za izgubljene stvari“ (god. proizvodnje:2008, trajanje: 118 min.) je Prelić načinio po sopstvenom scenariju i maltene u sopstvenoj, sirotinjskoj produkciji, kao savremenu priču o tridesetogodišnjacima koji se bore da ne potonu u opštoj klimi bezvoljnosti i entropije. Jedan od njih je budući pisac koji traga za prvom rečenicom, drugi nalazi na ulici pasoš iranske devojke Šeherezade Bageti, pa mu se priviđa da ona iskrsava na mestima kojima se on kreće..

Knjiga "BAMBI PROTIV GODZILE" Dejvida Memeta u izdanju IPS-a, o Holivudu, prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa.
Dejvid Memet, nagrađivani reditelj, scenarista i dramski pisac, nam u knjizi „Bambi protiv Godzile” daje uzbudljivo subverzivan pogled na unutrašnjost Holivuda, iz perspektive filmadžije koji je uvek igrao po svojim pravilima. Ko zaista čita scenarije u filmskim studijima? Zašto je scenario nalik oglasu lične prirode? Čije se mišljenje broji kad se prave izmene u scenariju? Zašto se na špici pojavljuje imena toliko producenata? I šta uopšte ti producenti rade? Osvežavajuće smeo da uvredi, Memet nam pruža u